Papa koji je bio na čelu crkve 33 dana na korak od proglašenja za sveca

Uprkos kiši i grmljavini, hiljade vernika, a među njima i predsednik Italije Serđo Matarella, pratile su na Trgu sv. Petra u Rimu misu beatifikacije, koja je korak do kanonizacije pape Jovana Pavla I.

Velika tapiserija sa likom Jovana Pavla I, prikazana u Bazilici sv. Petra, bila je svečano otkrivena tokom ceremonije.

"Osmehom je papa Lućani uspeo da prenese dobrotu Gospodovu. S njim je lice Crkve radosno, smireno, nasmešeno, ono nikada ne zatvara vrata niti otvrdnjuje srca, ne žali se i ne hrani gorčinom, nije ljutito niti netrpeljivo, nije agresivno, ne pati nostalgično za prošlošću", rekao je papa Franja.

Poslednji italijanski papa, Albino Lućani, bio je popularan i blizak narodu, a nasledio je Pavla VI u avgustu 1978. kada je imao 65 godina, ali umro je 33 dana i šest sati kasnije od infarkta.

Ranih jutarnjih časova 29. septembra 1978. godine, časna sestra je otkrila njegovo beživotno telo s naočarima na nosu i nekoliko otkucanih stranica u rukama. Nikakva obdukcija nije bila obavljena kako bi se utvrdio uzrok smrti.

Ali, smrt pape Jovana Pavla I izazvala je brojna nagađanja.

Neki smatraju da se radilo o samoubistvu, jer se činilo da je oklevao da preuzme dužnost.

Nagađalo se i da su Jovana Pavla I ubili njegovi protivnici, odnosno protivnici reformi Crkve za koje se on navodno zalagao, posebno onih koje se tiču vatikanske banke.

Te teorije su mnogi odbacili, a biograf Kristof Hening je kazao da uzrok tim glasinama može jednostavno da bude iznenadna priroda Papine smrti, u kombinaciji sa činjenicom da je u to vreme Vatikan imao "pogubnu komunikaciju" s javnošću.

U svojoj knjizi objavljenoj 2017. godine, sa uvodnikom koji je potpisao drugi čovek Vatikana, Pjetro Parolin, italijanska novinarka Stefanija Falaska, koja se zalagala za beatifikaciju i zagovara kanonizaciju Jovana Pavla I, takođe je odbacila glasine o zaveri.

Obdukcija s ciljem utvrđivanja uzroka smrti nije sprovedena, a Vatikan je objavljivao nedosledne informacije o tome šta se dogodilo. U oktobru 2021. Vatikan je objavio da priznaje čudo koje se pripisuje Jovanu Pavlu I, što je omogućilo da ga proglasi blaženim.

Prijateljski s celim svetom

Rođen 1912. na severu Italije u vrlo skromnoj radničkoj porodici, Albino Lućani, doktor teologije postao je nadbiskup Venecije, a u kardinala ga je promovisao Pavle VI 1973. godine.

Za vreme svog kratkog pontifikata, Jovan Pavle I, koji je smatran čovekom konsenzusa, uspeo je da utisne pečat jednostavnosti u papinsko poslanje.

Sestra Margerita Marin, koja je pomagala Jovanu Pavlu I u papinskim odajama, seća se čoveka "prijateljskog prema svima".

"Odnosio se prema svojim saradnicima sa velikim poštovanjem, izvinjavajući se što ih je uznemiravao. Nikad ga nisam videla da pokazuje nestrpljenje prema bilo kome", prisetila se časna sestra.

Vrlo osetljiv na siromaštvo, potvrdio je važnost davanja "poštene plate" svima.

Navodi se da se Jovan Pavle I zalagao za crkveno protivljenje pobačaju i kontracepciji, ali je nastojao i da reformiše način upravljanja Crkvom.

Čudo je bilo navodno iznenadno ozdravljenje teško bolesne devojčice (11) u Buenos Ajresu 2011. godine, nakon što se lokalni sveštenik molio pokojnom papi.

Prema pravilima Katoličke Crkve, u većini slučajeva se treba priznati i drugo čudo pre nego što se neko proglasi svetim.

Od novijih papa svetima su proglašeni Jovan XXIII (1958. - 1963.), Pavle VI (1963. - 1978.) i Jovan Pavle II (1978. - 2005.).

Prethodnik pape Franje, Benedikt XVI, dao je ostavku 2013. i još živi u Vatikanu.