Pariz, London i Berlin pozvali Teheran da odmah prekine nuklearno zaoštravanje

"Akcije Irana će povećati zalihe visoko obogaćenog uranijuma, a one nemaju verodostojno civilno opravdanje. I odvijaju se iako Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) nije imala vremena da sprovede neophodne dodatne mere garancije", navodi se u zajedničkom saopštenju tri zemlje.

Teheran brani pravo na nuklearnu energiju u civilne svrhe, posebno energetske, ali negira da želi da napravi atomsku bombu, što izaziva sumnju zapadnih zemalja.

Iran je nedavno počeo da puni nove centrifuge koje će mu omogućiti da "značajno poveća" svoju stopu proizvodnje visoko obogaćenog uranijuma.

IAEA je pozvala Iran da "hitno pruži tehnički verodostojna" uveravanja da se postrojenje ne koristi za "proizvodnju uranijuma na višem nivou obogaćivanja od prijavljenog".

Iran je u novembru najavio puštanje u rad "novih naprednih centrifuga" kao reakciju na usvajanje kritične rezolucije u sedištu IAEA u Beču u kojoj se osuđuje nedostatak saradnje u vezi sa nuklearnim aktivnostima.

Iran je 2015. godine u Beču zaključio sporazum sa Francuskom, Nemačkom, Velikom Britanijom, Kinom, Rusijom i SAD o regulisanju svog nuklearnog programa.

Zauzvrat, tekst je predviđao smanjenje međunarodnih sankcija Teheranu.

Međutim, 2018. godine, Donald Tramp, tada predsednik SAD, jednostrano je povukao svoju zemlju iz sporazuma i ponovo uveo teške sankcije Iranu.

Teheran je kao odgovor povećao rezerve obogaćenog uranijuma do 60 odsto, dok je 90 odsto potrebno za izradu atomskog oružja.