"Paukova mreža" ukazala na katastrofalne propuste ruskih službi, proučavaće se na vojnim akademijama širom sveta

Dan uoči nove runde direktnih mirovnih pregovora Ukrajine i Rusije, svet je obišla vest o ukrajinskom napadu na strateške vojne ruske resurse.

U operaciji nazvanoj „Paukova mreža“ ukrajinska vojna obaveštajna služba SBU desetinama malih dronova napala je bombardere u ruskim vazduhoplovnim bazama. Dronovi ranije prokrijumčareni u Rusiju i skladišteni u posebnim odeljcima na teretnim kamionima, odvezeni su na najmanje četiri odvojene lokacije, udaljene hiljadama kilometara, i daljinski lansirane ka obližnjim vazduhoplovnim bazama.

Prema ukrajinskim navodima, u akciji, koja je planirana više od godinu i po dana, u četiri vazduhoplovne baze pogođen je ukupno 41 ruski ratni avion, a pričinjena šteta od sedam milijardi dolara.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski saopštio je da je u akciji korišćeno 117 dronova, kao i da su agenti koji su je pripremali povučeni sa ruske teritorije i da su bezbedni.

Ruske vlasti potvrdile su da je došlo do velikog ukrajinskog napada dronovima. Međutim, naveli su da se zapalilo samo nekoliko vojnih aviona kao i da su priveli osumnjičene.

Vojni analitičar Vlado Radulović za N1 kaže da postoje fizički podaci i satelitski snimci koji pokazuju da je najmanje 20 aviona pretrpelo štetu od čega je 13 uništeno, a najmanje sedam oštećeno.

“Jedan od tih aviona košta oko 200 miliona dolara, sada da ne ulazim u tipove, nije ni bitno, ali kada imate u vidu da je jedan takav avion, da ne pominjem one koji su skuplji - oko 300-350 miliona dolara i tako dalje, a imate u vidu da je jedan dron u najskupljoj varijanti otprilike mogao da košta negde oko 50.000 evra, onda vam je jasno sa tehničke strane kako stvari stoje”, naveo je sagovornik portala N1.

Prekretnica međunarodnoj percepciji rata

U medijima širom sveta akcija „Paukova mreže“ okarakterisana je kao veoma značajna, pa čak i spektakularna. Vojni analitičari koji su govorili za N1 takođe ističu veličinu ovog ukrajinskog podviga, ali iz različitih uglova.

Tako za Nikolu Lunića, konsultanta iz oblasti geopolitike i bezbednosti, nema sumnje da će se ova operacija Ukrajinaca izučavati u vojnim akademijama širom sveta.

“Ukrajinska operacija "Paukova mreža" može se nazvati epskom u vojnom kontekstu iz više razloga. Asimetričnim pristupom uz visok nivo vojne kreativnosti, minimalne resurse i bez gubitaka ljudstva, ostvareni su strategijski efekti u vojnom, psihološkom i medijskom smislu. Ukrajinci su eksplicitno pokazali ranjivost ruskih vazduhoplovnih baza po dubini teritorije istovremeno demonstrirajući sopstvene sposobnosti realizacije preciznih napada na velikim udaljenostima. Osim toga, u medijskom kontekstu je operacija iskorišćena kao sredstvo za jačanje međunarodne podrške i moralne prednosti. U svakom slučaju, operacija “Paukova mreža” predstavlja kombinaciju asimetričnog ratovanja, strateškog udara, tehnološke domišljatosti i medijskog efekta kakav do sada nije viđen u ovom obliku”, navodi on.

Lunić za N1 ističe da ukrajinska operacija predstavlja svojevrstan vojno-istorijski presedan koji evoluira koncept ratovanja zahvaljujući rapidnom tehnološkom razvoju civilizacije.

“Po strateškoj iznenađenosti i šok efektu, ovaj napad se može uporediti sa napadom na Pearl Harbor 1941. Sa druge strane, po sposobnostima udara na velikim udaljenostima sličan je izraelskoj operaciji “Wooden Leg” kada je PLO napadnut u Tunisu 1985. Iako se ukrajinsko potapanje raketne krstarice “Moskva” 2022. ne može u operativnoj razmeri uporediti sa ovom operacijom, oba napada predstavljaju simbolički i strateški udarac za Rusiju. Ti napadi su pokazali da prestižni vojni simboli i dubinska vojna infrastruktura mogu biti jako ranjivi i to uz podršku niskobudžetske opreme”, naveo je on, dodajući da je u obe akcije Ukrajina ostvarila prekretnicu u moralu i međunarodnoj percepciji rata.

Za vojnog analitičara Vlada Radulovića ova akcija ukrajinske obaveštajne službe samo još jedan u nizu uspešno izvršenih zadataka, ali kao ključnu stvar ističe, kako kaže, katastrofalan propust Rusije.

“Jasno je svima da su Ukrajinci to ozbiljno planirali, trebalo je to sve isplanirati, držati u tajnosti itd, dakle, prosto oni su to morali to da urade i uradili su odlično. Sa druge strane, ovo je bio katastrofalan propust ruske službe. Ne možete sebi da dozvolite, a Rusima se ovo dešava po ko zna koji put od kada su započeli rat, da imate strateški važna mesta, dakle, govorimo o aerodromima, nedovoljno zaštićena i nedovoljno branjena. Naročito u situaciji kada ste zemlja koja je u ratu, kako god Moskva taj rat nazivala - ovakvom ili onakvom operacijom, oni su u ratu i to što oni zapravo ne žele sve ove tri godine da priznaju da su zemlja koja je u ratu, obija im se o glavu i kroz neke terorističke napade i kroz ovakve događaje i kroz upad u Kursku regiju i tako dalje. Dakle, to je jedan od direktnih razloga”, kaže Radulović.

Dodaje da se po ko zna koji put pokazalo da priča o Ruskoj armiji kao jednoj od najmoćnijih armija na svetu jeste tačna, ali samo u činjenici brojnog stanja ljudstva i sredstava ratne tehnike, kao i zbog toga što je u pitanju nuklearna sila.

“Prosto je neverovatno da Ruska federacija nije uspela da dođe do nekih informacija, nije uspela da predupredi taj napad. Nakon događaja sa libanskim Hezbolahom, kada su Izraelci uradili jednu fantastičnu obaveštajnu operaciju sa voki-tokijima i pejdžerima, da nakon toga, ako nigde drugde u svetu, bar u Rusiji, koja je zemlja koja je de fakto u ratu, nije neko rekao: pa, čekaj, hajde malo da se ozbiljnije pozabavimo time šta nam to dolazi u zemlju, kako nam dolazi i tako dalje. To je meni zaista neshvatljivo i nerazumljivo da vi dozvolite da preko puta baza, koje su po 1000 kilometara u dubini ruske teritorije stane kamion i iz kamiona napadnu dronovi“, navodi on.

Uticaj na odnos snaga na frontu

Uprkos uspehu koji je Ukrajina postigla ovom akcijom, sagovornici N1 saglasni su da to neće promeniti odnos snaga na frontu.

“Što se tiče samog bojnog polja u Ukrajini, ne vidim to kao neki realan scenario. Međutim, ono što je činjenica i oko čega dileme nema je da će to izazvati neku reakciju Rusije i realno je očekivati da tako nešto dođe. Ja se bojim da ćemo ponovo, kao što smo imali prilike u nekoliko navrata do sada, da vidimo da Rusija odgovori ili nekim krstarećim raketama ili nekim kvazibalističkim raketama, poput, recimo, Iskandera i tome slično, ili, recimo, Kinžala. Činjenica je da postoji mogućnost za tako nešto, mada smo svedočili u poslednjih, recimo, dva, tri meseca nekoliko velikih masovnih napada dronovima i planirajućim aviobombama na ciljeve unutar Ukrajine”, objašnjava Radulović.

Da ovaj uspeh Ukrajine neće promeniti odnos snaga na bojištu, mišljenja je i Lunić, koji ipak dodaje da bi moglo doći do smanjenja pritiska na PVO Ukrajine.

“Iako je ovaj napad oslabio ruske strateške sposobnosti, to neće promeniti odnos snaga na bojištu koji je vrhovni komandant OS Ukrajine general-pukovnik Oleksandr Sirski opisao kao rusku prednost u resursima, ljudstvu i vojnoj opremi. Međutim, moglo bi doći do smanjenja pritiska na protivvazduhoplovnu odbranu (PVO), oslobađanja određenih resursa za ofanzivne operacije i povećanja manevarskog prostora ukrajinske vojske. U svakom slučaju, Rusiji će trebati godine da zameni izgubljenu tehniku i nadoknadi strateške sposobnosti jedne komponente nuklearne trijade, ukoliko to uopšte bude moguće, s obzirom na režim sankcija i ograničenja sofisticirane proizvodnje”, kaže on.

Međutim, ističe da ova operacija znatno poboljšava pregovaračku poziciju Kijeva, posebno u pravcu diplomatske inicijative za prekid vatre.

“Za Ukrajinu je važna i poruka saveznicima da mogu efikasno koristiti napredne metode ratovanja, jer su u savremenom okruženju diplomatija i komunikacija jednako važni kao oružje i novac”, zaključuje Lunić.