Pavlo Klimkin, ukrajinski diplomata i nekadašnji ministar spoljnih poslova, objasnio je za N1 da su ukrajinske trupe upale u rusku teritoriju kako bi odatle sprečile udare na sopstvenu. Zapadnim partnerima je poručio da nastave da ih naoružavaju i pošalju sofisticiranije oružje, jer su Ukrajinci dokazali da mogu da se bore.
Upitan o novim promena u ukrajinskoj vladi i zameni šefa diplomatije, Pavlo Klimkin kaže da to ne bi nazvao rekonstrukcijom.
„Mnogi su o tome duže vreme pričali. Imamo centar za spoljnu politiku koji je fokusiran oko predsednika države. Ne očekujem veće promene u toj oblasti. Naravno, svaki čovek je drugačiji i može doći do promena u stilu rada u Ministarstvu spoljnih poslova. Poznajem dobro novog ministra spoljnih poslova i u pogledu vođenja Ministarstva trebalo bi da sve bude u redu, ali svaka promena je naravno izazov sama po sebi. Ali mi u Ukrajini smo se navikli na izazove“, objasnio je on.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je rekao da će te promene udahnuti novu snagu pred važnu jesen koja se nalazi pred Ukrajinom.
Povezane vesti
Klimkin dodaje da zemlji sledi mnogo izazova.
„Ne samo na unutrašnjem planu, već i na spoljnom političkom. Dolaze američki izbori, desiće se i razne reorganizacije u okviru Evropske unije. Takođe je potrebna kontinuirana podrška u vidu vojne, političke i humanitarne pomoći… Naravno, potrebno je osigurati da se razbiji ruski pokušaji da drže tenziju. Ako razgovarate sa ljudima u Kijevu i širom Ukrajine, a ja putujem Ukrajinom, straha nema. Naravno, ljudi su umorni i vlada osećaj neizvesnost, ali sam ponosan na svoje sunarodnike. Ne postoji strah i ako pogledate bilo koje istraživanje javnog mnjenja, gotovo niko nije spreman na bilo kakav kompromis. To je zaista dragocena stvar“, istakao je diplomata.
U ovom trenutku Rusi napreduju u Donjecku, a Klimkin ističe da taj prodor mora da bude zaustavljen.
„I mi ćemo u tome uspeti. Rusi postepeno napreduju, uz ogromne gubitke kako u ljudstvu, tako i u tehnici. Ima znakova da se pojedine ruske jedinice pomeraju zbog operacije u Kursku koja je tome doprinela i stvorila jednu veliku i važnu psihološku, ali i političku prednost. Naravno, to je sve taktičke prirode i još uvek to moramo da pretočimo u stratešku prednost. Ipak, moramo da preuzmemo inicijativu i moramo da promenimo tok ovog rata“, kaže on.
Ističe da je takođe važno da zapadni partneri održe svoja obećanja i ubrzaju tempo isporuke vojne pomoći i druge vrste pomoći.
„Takođe da se proširi raznovrsnost oružja koja nam je prekopotrebna, jer mi moramo da promenimo tok rata. Mnogo smo toga uradili u Ukrajini, promenili smo realnost ratovanja na Crnom moru sa našim podvodnim dronovima, ali i sa klasičnim dronovima, imamo i novu generaciju kopnenih dronova. Ali potrebno nam je više sofisticiranog naoružanja. Ne samo naoružanja, treba nam i jasna dozvola da koristimo to naoružanje na ruskim ciljevima, što bi promenilo tok događaja“, navodi on.
upitan kako će to pomoći ukrajinskom napredovanju u Kurskoj oblasti, objašnjava da zvanični Kijev ne želi da tu ostane zauvek.
„Mi nismo okupatori kao Rusi. Za nas je to pokušaj da kontrolišemo ruske udare sa ruske teritorije, odakle poleće gotovo sve – projektili, klizeće bombe. Bez mogućnosti upotrebe raketa dugog dometa, moramo da budemo uspešni na terenu i to je jedan od razloga našeg upada. Na kraju krajeva – moramo da se borimo i da nas naši partneri u tome podrže. Ni u jednoj borbi ne možete pobediti ako ne podignete ulog. Mi smo pokazali mnogo puta da smo sposobni da se borimo. Jednostavno, naoružajte nas svim mogućim naoružanjem, dajte nam priliku. To je moja poruka našim partnerima“, rekao je on.
Međutim, dodaje, zapadni partneri imaju „preopreznu taktiku“.
„Imaju tzv. crvene linije koje nam nameću, ali po meni crvene linije stvaraju izmaglicu u kojoj možemo da se izgubimo. Sva ta intelektualna politika nije jedina politika koja može biti uspešna“, kazao je.
Govoreći o tome da Mađarska trenutno predsedava Evropskom unijom, kaža da predsedništvo nema istu težinu kao pre 25 godina kada je on postao diplomata.
Povezane vesti
„Jedna stvar je vrlo bitna kako za Ukrajinu, tako i za Srbiju i za druge zemlje na Balkanu. Imamo jedinstvenu priliku da uđemo u Evropsku uniju, da realizujemo evropski projekat tako da bude geopolitički po prirodi i da bude ključan. Moramo da imamo hrabar pristup u ovom svetu. Prema mom mišljenju, Evropa mora da postane geopolitički akter. Rusija će, naravno, pokušati da utiče na naše evrointegracije, kako naše u Ukrajini, ali i one na Zapadnom Balkanu. Moramo da se držimo zajedno, da sarađujemo, da razmenjujemo iskustvo i dobre prakse, da pomognemo jedni drugima da budemo smeli… I da jasno poručimo svima u Evropskoj Uniji da im kažemo da mi možemo da ih učinimo jačim. I da im kažemo ‘ako nas budete sprečavali, uvodili nam rokove i prepreke, pravili nam probleme na našem putu za Evropsku uniju, to će vas oslabiti'“, mišljenja je.
Poziciju Srbije vidi kao hod po žici.
„Shvatam, naravno, internu politiku u Srbiji, ali se ne slažem sa tim pristupom, jer smatram da bi Srbija bila snažnija i smelija i da bi to bila najbolja politika na kraju krajeva. Shvatam, naravno, istorijske veze između Srbije i Rusije, ali je budućnost Srbije, prema mom mišljenju, u Evropi. To je Evropska unija. Jer Rusija ide nazad, Rusija ide u prošlost. Ukrajina i Srbija su važni delovi Evrope i one bi trebalo da idu napred. U nekom trenutku Srbija bi trebalo da preispita svoju politiku“, rekao je.
Komentarišući poziv Vladimira Putina upućen Aleksandru Vučiću da prisustvuje samitu BRIKS-a u oktobru (na šta je Vučić odgovorio da ne može, jer u to vreme ima važne goste), Klimkin smatra da je Vučić pametno prisutpio jer je tako odgovorio.
„Za jednu evropsku zemlju nezgodno je i pomalo čudno da prisustvuje samitu BRIKS-a. Opet, shvatam istorijske veze, shvatam unutrašnje poteškoće, ali prisustvo na samitu BRIKS-a bi ugrozilo evropske vrednosti i ja se nadam da to predsednik Srbije razume, što je i pokazala njegova reakcija“, zaključio je.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare