Počeo skup samoregulatornih tela Jugoistočne Evrope, cilj unapređenje izveštavanja

Cilj skupa je, kako je na njegovom otvaranju rekao šef Misije OEBS u Srbiji Jan Bratu, da se ponudi platforma o najbitnijim pitanjima za etiku u novinarstvu i izveštavanju.

On je dodao da OEBS radi na izgradnji međunarodnih odnosa koji su, ujedno, jako bitni i za izgradnju medijskih sloboda i demokratije.

"Naš cilj je da se u medijima izgrade uspešni mehanizmi samoregulacije i da iz izveštavanja i prenošenja infomacija izbace govor mržnje, propaganda, laži, napadi na pojedinca i sve one stvari koje urušavaju integritet novinarstva", istakao je Bratu.

On je podvukao da su vrednosti, koje su promovisane u kodeksu novinara Srbije, vrednosti jednog društva, ali su i vrednosti ljudi.

"Te vrednosti treba da nas vode kako bi održali integritet medija u ovo teško vreme", naglasio je Bratu.

Šef Misije OEBS je rekao da je svestan da novonari rade za kompanije, koje opet, jure za profitom, ali da i pored toga veruje da je moguće voditi biznis, a pridržavati se onih pravila koja se tiču etičnosti u izveštavanju i prenošenju informacija.

Bratu je kao primer ove kohabitacije između biznisa i novinarstva sa integritetom naveo Veliku Britaniju gde je mreža tabloida najrazvijenija u svetu, ali gde se, sa druge strane, u određenoj meri poštuju etički kodeksi i gde je ta oblast jako dobro i potpuno jasno zakonski regulisana.

"Potreba za održavanjem standarda novinarstva nikada u istoriji nije bila tako velika i neophodna kao danas. Mediji oblikuju javno mnjenje i od njih mnogo toga zavisi. Zbog topga novinari moraju da se pridržavaju etičkih smernica koje podrazumevaju tačnost, preciznost, nepristrasnost", istakao je Bratu.

On je podvukao da je za demokratsko funkcionisanje društva važno zadržati kredibilitet novinarstva i novinara.

Bratu je naglasio da su u periodu od oktobra 2022. godine do januara 2023. zabeležena 2.633 prekršaja Kodeksa, kao i da ta cifra predstavlja pad u odnosu na godinu ranije, ali da je i dalje visoka.

"To je u proseku preko šesto prekršaja mesečno, što je, po mom mišljenju, mnogo. Nadam se da će ovakvi skupovi i što češći dijalog na ovu temu doprineti da taj broj još opada", zaključio je Bratu.

Predsednik Upravnog odbora Saveta za štampu Željko Bodrožić podsetio je da je to telo osnovano 2009. godine, a da je Kodeks novinara srbije usvojen 2006. kada su Udruženje novinara Srbije i Nezavisno udruženje novinara Srbije saglasili oko njega.

Bodrožić je istakao da je svestan rasta tabloidizacije društava na globalnom nivou, ali da je u Srbiji to otišlo predaleko i da je ovde reč o mutantu koji ne postoji nigde drugde u svetu.

"Ovde su tabloidi u sprezi sa vlašću. Ta i tolika simbioza tabloida i vlasti ne postoji nigde drugde. Ubeđen sam da će se to, kao društvena pojava, jednog dana izučavati", podvukao je Bodrožić.

On je dodao da bi poštovanje kodeksa moglo lako da bude sprovedeno samo kada bi se poštovale smernice za dodelu sredstava.

"Kada bi onim medijima koji krše kodeks bila uskraćena javna sredstva, situacija bi se značajno promenila. Međutim, kod nas je upravo obrnuto", naglasio je Bodrožić.

On je istakao da ceo Zapadni Balkan kuburi sa slobodom izražavanja.

"Umesto da sa pojavom višepartizma neke stvari idu napred, one su u regionu regresirale i otišle unazad. Trudimo se da sačuvamo kredibilitet profesije. To nije nimalo lako, ali nadamo se da će diskusije i dijalozi, ali i skupovi poput ovog doprineti rastu vere u medije i izgradnji poverenja između medija i publike", zaključio je Bodrožić.

Pogledajte još - Zajednička hajka vlasti i prorežimskih medija: Salve uvreda upućene potpisnicima ProGlasa