"Policajac mogao da puca i u gume": Šta se krije iza nereda u Francuskoj

Sedam dana od smrti alžirskog tinejdžera Naela, koga je ubio policijski službenik, tokom saobraćajne kontrole, Francuska ne miruje. Neredi su se iz Pariza prelivali na druge gradove te zemlje.

Otašević kaže da se situacija smiruje.

"Pozivi na smirivanje koji su došli pre svega od porodice, a onda i od javnih ličnosti su urodili plodom, sada se otvara prostor za bilans, za razmišljanje o tome kako će ova situacija da se odrazi i šta dalje činiti", kaže ona.

Dodaje da je Makron vrlo pažljivo pristupio ovim neredima i izlivu besa na ulicama.

"Rekao je da će dobro da razmotri sve okolnosti. On je u osetljivoj političkoj situaciji, između dva tabora. Ne želi da ide tvrdo na policiju, a s druge strane želi da zaustavi ovu pobunu, koja se pre svega tiče mladih afričkog porekla, ali to je samo poreklo, oni su Francuzi, njihovo poreklo ih čini drugačijim, jer su drugačije boje kože, zato govorimo o rasizmu", kaže.

Ruj kaže da, ukoliko pravimo paralelu sa situacijom iz 2005. godine, kada su takođe bili veliki neredi posle tragične smrti dva mladića iz predgrađa Pariza, možemo da vidimo da se taj bunt, revolt protiv policijskog nasilja i šire gledano protiv neravnoteže u francuskom društvu u nekom trenutku gasi.

"Ti politički faktori koji kažu da je to početak neke vrste civilizacijskog ili građanskog rata, naravno preteruju, da neće ići u takvom smeru, normalno da se posle nekog vremena to gasi. Najintenzivniji neredi su trajali pet dana, čini mi se da ćemo ići ka smirivaju tenzija. Porodica žrtve je pozvala na smirivanje tenzija", kaže on.

Dodaje da je uhapšeno 3.200 ljudi.

"Zanimljivo da od 3.200, dve trećine su potpuno nepoznati policijskoj službi i maloletni, vidimo da em je revolt, em nije akcija neke vrste kriminala protiv države, te cifre govore o tome", kaže.

Problem je, dodaje on, da je socijalno stanje decenijama unazad nerešeno u tim predgrađima u Parizu.

"Najveće nezaposlenje, već 2005. godine kad su bili ti neredi, država je rekla da će biti velika politika za uravnoteženje situacije između siromašnijih i bogatijih zona, neću da kažem da se ništa nije desilo, vrlo malo se desilo, ali socijalni problem ostaje", kaže on.

Otašević se slaže da je socijalna dimenzija bitna, ali ističe da nije jedina.

"Međunarodne organizacije govore o pitanju rasizma, o čemu francusko društvo ne želi da govori. To je istorijsko pitanje, seže mnogo dublje, vezuje se za kolonijalnu politiku u Francuskoj, direktnije za rat u Alžiru. Generacije koje su odrasle u Francuskoj, uče istoriju u kojoj se ne prepoznaju, to je u izveštaju UN iz maja i rečeno, komisije su upozorile Francusku da mora da vodi računa o ljudskim pravima", kaže ona.

Dodaje da su socijalni problemi tu, oni ostaju, ali da poslednjih godina u francuskim predgrađima imamo identitetsku politiku.

"Populacija koja direktno i radikalno dovodi u pitanje republiku, Francusku, to je posledica jednog zataškavanja tog problema koji se tiče i škole i jedne opšte društvene klime u kojoj se ove teme vrlo teško probijaju", kaže.

Ruj ističe da "diskriminacija ne postoji i ne sme da postoji na nivou države".

"Lični odnosi na terenu su jako bitni. Sarkozi je 2012. godine ukinuo male policijske stanice, politika represije, tenzije rasle, sad smo u nekoj situaciji gde se 10 godina prekinula ta veza između države policije i stanovništva", kaže.

Ne bi, kaže, okarakterisao to stanovništvo kao što je Ana rekla.

"Gro te populacije u tim siromašnim zonama su potpuno normalni ljudi, koji se bore sa životom. Složena je situacija. Najbitnije je videti pitanje nasilja u policiji, od 2017. godine, u tom periodu Francuska je izašla iz jednog perioda vrlo teškog perioda terorizma, gde je bilo mnogo žrtava islamske države, tada je zakon promenjen da policajci mogu da upotrebe oružje protiv vozila koje neće da se zaustavi, što se u ovom slučaju desilo", kaže on.

Taj zakon je smišljen, dodaje, da bi se sprečili teroristički napadi, poput onog u Nici, kada je kamion uleteo i ubio skoro 100 ljudi.

"Pravljen je u vreme antiterorizma, sad pričamo o incidentu sa stradanjem koji se desio tokom kontrole u saobraćaju. Taj policajac je mogao da puca u gume. Auto je zaustavljen, ta dva policajca su u poziciji da su već izvadili oružje, taj auto ponovo krene, nisu ugroženi, stoje sa strane, najlakše bi bilo da su pucali u gume, ali nisu", kaže.

On kaže da su tokom protesta Žutih prsluka 20 demonstranata ostali invalidi direktno od delovanja policije.

"Pre dve godine je muzički producent afričkog porekla dobio batine u svom studiju od šest policajaca jer je optužen da se pobunio", kaže.

Otašević kaže da "jedan od pet mladića ne veruje policiji".

"Kada ste pripadnik vidljive manjine u predgrađima, stalno ćete da nailazite na kontrolu. Problem radikalizacije u predgrađima ne treba zanemarivati, ona je vrlo prisutna, naročito od rata u Siriji. Kad vidite ko su njihovi influenseri, kome veruju, svi su islamizirani", kaže ona.

Dodaje da su "ovaj put društvene mreže doprinele da ovo nasilje bude organizovano".

"S jedne strane, niska socijalna klima u tim predgrađima tera mlade da se bave sitnim kriminalom ili dilovanjem, ali kome diluju - deci iz bogatih predgrađa u Parizu. Makron je od policije napravio da mu služi u održavanju vlasti, videli smo kako je reagovala na demonstracije protiv penzionog sistema, policija je njegovo uporište, on ima samo požare koje gasi", kaže.

Ruj kaže da je kriza premašila očekivanje francuske države.

"Morali su da reaguju i Makron i premijerka. Vidi se da država traži odgovor, verovatno nije potpuno kontrolisano, puka je sreća što se neredi smiruju, ne verujem da je to direktno povezano sa akcijom policije, jer 3.200 uhapšenih, u odnosu na broj ljudi koji su se pobunili, to nije toliko veliko. Neke škole su izgorele, neki vozovi, kola uništena, radnje opljačkane... To je nasilje koje se izuzetno retko dešava u Francuskoj", kaže on.

O tome kakve sankcije mogu da očekuju uhapšene koji su maloletni, Ruj kaže da to zavisi od čega su optuženi i da li stvarno ima dokaza protiv njih.

"U Francuskoj od 13 godina dete može da odgovara zakonski i krivično. Bitno je videtui, kad su bili protesti protiv novog zakona o penzionisanju, mnogi ljudi su bili hapšeni bez povoda i u sudu bivali oslobođeni, nema dokaza, nije nikome jasno zašto su bili hapšeni, taj broj od 3.200, sigurno ima ljudi koji su izazvali požar, pljačkali, ali ima i onih koji su hapšeni bez povoda", kaže.

Otašević kaže da se mladi sada izvode po hitnom postupku pred sudije za prekršaje i dobijaju dosta ozbiljne kazne.

"Takođe je rečeno da će njihove porodice ostati bez socijalne pomoći, imaće sada za primer, kazniće ih dosta ozbiljim kaznama za njihove godine, cilj je da se sudskim sredstvima reši ova situacija", kaže.

Ona ističe da je ostao utisak da "država ne vlada u stvari".

"Da država nema autoritet, morali su da pozovu lokalne influensere iz tih kvartova da smiruju strasti, u neke kvartove policija ne može da uđe, jer policiju vide kao predstavnike jedne represivne sile, a ne kao snagu koja održava red", kaže.

Na pitanje ko profitira, Ruj kaže - ekstremna desnica.

"Sve stranke imaju u vidu sledeće izbore, gde mnogi smatraju da će Le Pen ponovo biti u drugom krugu predsedničkih izbora, imamo jednu ekstremnu desnicu koja je dosta jaka i iskorišćava taj trenutak najviše što može. Ako se gleda politički spektrum, akcije tog policajca optužuju cela levica, cela vlada i jedan deo parlamentarne desnice, ako je to stvarno slika francuskog naroda, to znači da se najveći deo protivi", kaže.

Otašević misli da ova situacija najviše ide u prilog verovatno "Marin Le Pen".

"Ona daje vrlo blage izjave, čak je vrlo diskretna, ona je umila svoju politiku, ona je ta koja se već priprema za te sledeće izbore, što Makronu ide u korist, je on bi voleo da mu Marin Le Pen bude protivnik, smatraju da će to biti lakša utakmica na sledećim izborima", kaže.

Ruj ističe da je činjenica da je popraviti taj disbalans između najsiromašnijih zona predgrađa velikih gradova i ostatka Francuske politika, koju ako političar želi da vodi trajaće mnogo godina, politički neisplativo.

"Košta, ne daje odmah rezultate, a približavaju se izbori. Vrlo verovatno da će i Makron i francuska vlada tražiti neka rešenja koja će imati neki politički efekat trenutni, koji će se videti u medijima, pitanje je koliko takve kratkoročne politike mogu da imaju efekat na duže staze, ja nisam siguran", kaže.

Na pitanje o zakonu koji policiji daje za pravo da puca u automobil koji odbija da se zaustavi, Otašević kaže da je velika tema da li će taj zakon da bude reformisan.

"Baš zbog onoga što sam rekla da se Makronova vlast održava uz pomoć policije, nisam siguran da će Makron nešto da menja u ovom smislu", kaže.