Da li treba da brinemo zbog starijih političara – dobre i loše strane lidera u poznim godinama

Svet 20. feb 202417:37 3 komentara
Morry Gash/Pool via REUTERS/File Photo

Dok su oba glavna kandidata za trku za predsednika SAD dobrano prešla tipične godine za penzionisanje, nauka kaže da postoje i dobre i loše strane starijih lidera, piše BBC.

Polin Njumen, koja ima 96 godina, drži doživotnu poziciju federalnog sudije u SAD. Iako želi da nastavi da radi, usred je tužbi sa kolegama koje žele da ode u penziju, piše BBC.

SAD su postale žarište debata o tome da li su ljudi u političkoj sferi ikada previše stari da bi vodili.

Glavni kandidati za trku za predsednika SAD su Džozef Bajden, koji je prošle godine napunio 81 godinu i više je nego duplo stariji od prosečnog Amerikanca, kao i Donald Tramp, koji je više od decenije prešao “normalne godine za penzionisanje” – godine u kojima Amerikanci mogu da primaju sve benefite penzionisanja.

U Senatu SAD, republikanac Čak Grasli je najstariji senator sa 90 godina, a prati ga senator Berni Sanders sa 82.

Fokus na Bajdenove godine porastao je u februaru 2024. godine kada je specijalni savetnik Robert Hur opisao predsednika SAD kao “starog čoveka sa slabom memorijom” u izveštaju o jednogodišnjoj istrazi o Bajdenovom rukovanju poverljivim dokumentima. Bela kuća je izveštaj opisala kao “nepriličan”.

Nevezano za diskusije o činjenici da gerontokratije, društva kojima vladaju stariji ljudi, tipično ne reprezentuju populaciju, postoje i druge brige.

Jedan od ključnih fokusa je mentalni fitnes.

Neuronauka i psihologija sugerišu da kognitivne performanse variraju široko kako ljudi stare, što otežava da se proceni da li neko može da bude prestar da bi bio lider. I dok neke veštine slabe s godinama, druge se popravljaju. Neki “super stari” čak poseduju mentalni sklop ljudi decenijama mlađih od njih. Pa, koliko staro je “previše staro” da bi neko bio lider – ili je to pogrešno pitanje?

Kako starenje utiče na mozak?

Volumen mozga se smanjuje vremenom. Kod zdravih ljudi, prefrontalni korteks je region mozga sa najviše gubitna volumena izazvanog starenjem, oko pet odsto po deceniji. Kroz svoje veze sa drugim delovima mozga, pomaže u regulisanju glavnih funkcija: kompleksnog seta mentalnih procesa koji liče na termostat ili dirigenta simfonije. Ključan je u diskusijama o kapacitetima liderstva jer je uključen u delove poput rešavanja problema, određivanja ciljeva i kontrole impulsa.

Izvršna funkcija se smanjuje postepeno u tridesetim godinama, a ovo se ubrzava kako ulazimo u sedamdesete. Bolest bele mase – grupa stanja uzrokovana štetom na beloj masi u mozgu – takođe doprinosi izvršnoj disfunkciji i utiče na otprilike trećinu ljudi starijih od 65 godina. Izvršna disfunkcija može da se iskaže u smanjenoj kontroli impulsa i povećanom ponavljanju misli i ponašanja.

Značajni deo ljudi starijih od 65 godina imaju neko oštećenje izvršne funkcije.

Pročitajte još

“Mislim da je, za generalnu tačku preloma, 65 razumljivo”, kaže Mark Fišer, koji vodi Centar za neuropolitiku na Univerzitetu u Kaliforniji, Irvin.

Druge strukturalne promene u mozgu takođe postaju čvršće u ovim godinama – u studiji prema podacima SAD pokazalo se da brzina mentalnog procesovanja opada od otprilike 60 godina.

Veoma labav prag od 65 godina odnosi se na SAD, gde je ukupan očekivani životni vek 76. Međutim, moglo bi biti drugačije u zemljama sa drugačijim životnim vekom i zdravstvenim sistemom (a u SAD su prisutne i velike rasne I druge nejednakosti koje utiču na životni vek). Na primer, očekivani životni vek u SAD za muškarce je 73 godine. Ovo je niže nego u jakim zemljama, ali znatno više nego očekivanih 60 godina u Kamerunu, čiji je predsednik Pol Bija (90) navodno najstariji svetski lider.

Očekivani životni vek ne govori celu priču o dugovečnosti, jer se ovaj broj smanjuje faktorima popuz smrti odojčadi. Na primer, osamdesetogodišnjak u SAD bi mogao da očekuje da živi još jednu deceniju. To znači da u realnosti, nema čvrstog pravila kada, ili čak da li, na osobu može značajno da utiče smanjenje izvršne funkcije – naročito kada se uračuna da nemamo svi iste veštine.

Koje su prednosti starijeg mozga?

Fišer objašnjava da uopšteno, proseci mogu da zamagle očekivanja zdrave dugovečnosti i kognitivne sposobnosti, imajući u vidu ono što on naziva “ogromnom individualnom varijabilnosti” u izvšrnoj funkciji.

“Baterija testiranja bi bila najbolji način da se formalno odredi nečija izvršna funkcija, ali biće širih varijacija u smislu toga kako individualac funkcioniše”, kaže on.

Jedna razlika su komorbiditeti: brojna stanja poput srčanih bolesti, visokog holesterola i hipertenzije (povišenog krvnog pritiska). Svi oni mogu da utiču na funkcije mozga, naročito izvršnu. Dok starenje ne dolazi uvek sa bolestima, čini ih verovatnijim.

Pročitajte i

Prema Fišerovim rečima, “hipertenzija je, verovatno uz samo starenje, najvažniji, najuticajniji faktor za starenje mozga u celini i izvršne funkcije takođe”.

Stoga, rana dijagnoza i lečenje hipertenzije su važan deo intervencije da bi se zaštitilo zdravlje mozga. Pozitivno, ovo je deo gde se tretmani i znanje redovno poboljšavaju, kaže Fišer.

Postoje takođe varijacije u kojima delovi mozga mogu da kompenzuju za druge koji pokazuju neka oštećenja povezana sa godinama. Dok je mozak generalno veoma plastičan i mnogi od nas mogu da delimično nadomeste poremećaje u jednom delu mozga uključivanjem drugih delova mreže, drugi će doživeti neuspeh uz Alchajmerovu bolest, objašnjava Mark Mapston, translacioni neuronačnik na Univerzitetu Kalifornija, Irvin.

Međutim, nisu sve loše vesti. Postoje neki aspekti u kojima stariji mozgovi zapravo pokazuju bolje performanse. Dok se sposobnost primanja novih informacija smanjuje znatno ranije, sposobnost usmeravanja i delovanja na osnovu njih može se poboljšati u sedamdesetim godinama.

Stoga, dok sedamdesetogodišnjaci verovatno obrađuju nove informacije sporije od tridesetogodišnjaka, mogu bolje da ih sintetizuju. Mapston kaže da šezdesetogodišnjaci tipično imaju bolji rečnik nego dvadesetogodišnjaci i mogu da zamene reči bolje. Na primer, jedna studija je otkrila da se rezultati rečnika povećavaju do sredine šezdesetih.

“Ono što se dešava sa starijim mozgovima je da postaju bolji u onome što se zove kristalizovana inteligencija”, objašnjava Rouz Mekdermot, koja je specijalizovala političku psihologiju na Univerzitetu Braun.

“Imate te vrste šema i načina razmišljanja o stvarima. I sposobni ste da integrišete nove informacije u postojeće strukture mnogo spremnije i u mnogim slučajevima kreativnije nego što možete kada ste mlađi, jer nemate isti nivo baze znanje”, kaže.

Da li politika ima jedinstvene kognitivne zahteve?

Neki ljudi, poznati kao “super stari”, zadržavaju kognitivne funkcije mnogo mlađih ljudi. Ovo su ljudi u svojim osamdesetim godinama i stariji sa kognitivnim zdravljem onih koji su dve do tri decenije mlađi. „Super stari“ pokazuju veće, zdravije neurone u entorinalnom korteksu, delu mozga ključnom za pamćenje. Neiznenađujuće, pokazuju bolje rezultate na testovima memorije od svojih vršnjaka.

Fizička aktivnost, mentalna stimulacija i društvena konekcija su važni za čuvanje moždanog tkiva i funkcije mozga. Političko vođstvo svakako obezbeđuje najmanje delove mentalnog izazova i društvene konekcije i moćni ljudi takođe verovatnije imaju privilegije, poput finansijske sigurnosti i pristupa sjajnoj zdravstvenoj nezi. Neki naučnici smatraju lider poput Bajdena za “super stare”.

Međutim, dok starenje generalno predstavlja neke kognitivne izazove, može da predstavlja dodatne probleme za političke lidere.

“Kognitivna fleksibilnost u mišljenju i rešavanju problema je ključan oblik kognicije za političke lidere da zablistaju u cilju donošenja kvalitetnih odluka pod nesigurnošću i rizikom”, ističe Barbara Sahakian, profesor kliničke neuropsihologije na Kembridž univerzitetu.

“Ovi tipovi odluka su takođe neretko vremenski ograničeni”.

Međutim, kognitivna fleksibilnost se uobičajeno smanjuje vremenom.

Pročitajte još

Neke mentalne promene povezane sa godinama mogu da budu posebno uzbunjujuće za glasače.

Prva stvar, deluje da starenje mozga može da utiče na političke stavove.

Studija koju su sproveli Fišer i kolege na penzionisanima koji imaju 95 godina našla je da, iako politička ideologija ostaje konzistentna tokom perioda od šest meseci, ljudi sa kognitivnim problemima pokazali su nekonzistentnost između njihove političke orijentacije i političkih izbora.

“Deluje da je ovo posledica kognitivnih oštećenja, da nečije političko ponašanje postaje relativno neutemeljeno od nekada izražene politike”, komentariše Fišer, prenosi BBC.

Ipak, “neuropolitika”, kombinovano polje neuronauke i političke nauke ima svojih kritika.

Neki stručnjaci za invalidnost tvrde da je, na primer, jednostavno pronaći biološka objašnjenja za političko ponašanje.

Da li bi politički lideri trebalo da se podvrgnu kognitivnom skriningu?

Imajući u vidu dokaze uticaja starenja na mozak, Fišer i neke kolege iz drugih disciplina pozivaju na kognitivni skrining za političare, koji ne bi nužno zavisio od godina.

“Vidimo kognitivni skrining kao nešto analgono finansijskim proverama koje se od političara često očekuju”, rekao je.

Kognitivnoj funkciji se često pristupa kroz neuropsihološku evaluaciju – set standardizovanih testova koji mogu da budu toliko detaljni i skupi da nekada traju i nekoliko dana, objašnjava Mapston. Manidže Berendži, specijalista okupacione medicine i član osoblja na Univerzitetu Kalifornije, Irvin, veruje da ovi pristupi političatima mogu da budu izvodljivi i pravedni.

Međutim, koncept je vrlo kontroverzan i politizovan. Kandidatkinja republikanaca Niki Hejli pozivala je da se političari stariji od 75 godina podvrgnu testovima mentalne kompetencije. Ali pristup je kritikovan kao ejdžistički i težak za implementaciju. Na početku 2024. godine, Hejli je otišla korak dalje i lansirala niz političkih reklama koje su se fokusirale na Trampove i Bajdenove godine, uključujući jednu koja je prikazala ovaj par kao glavne likove u filmu iz 1993. godine “Stara gunđala”.

Hans Ferstl, profesor emeritus psihijatrije na Tehničkom univerzitetu u Minhenu, veruje da bi bilo teško da procena prikaže kognitivnu kompleksnost i zahteve koji su potrebni za šefa države.

“Aktivnosti dnevnog života, kognitivne performanse tokom dnevnih rutina i izazova su odlučujuće, a ne performanse tokom dužeg ili kraćeg testa”, kaže on.

“Zahtevi šefa države su posebni u svakom aspektu, nijedan tekst ne bi mogao da proceni tu mešavinu kondicije, intelginecije, iskustva i mudrosti”.

Mekdermot, sa svoje strane, misli da, iako su testovi dovoljno čvrsti, u SAD ova ideja ne bi zaživela iz političkih razloga. Imajuči u vidu polarizovanu prirodu verovanja oko pojedinih političara, pita se ona, “ako bi ih prošli, da li bi javnost verovala u to”.

Neki komentatori vide debatu oko kandidata za predsedničke izbore u SAD kao priliku da ukažu na “toksični ejdžizam” – i skrenu pažnju na potrebu za podršku starijim radnicima uopšte. Bilo da nam se sviđa ili ne, mnogi eksperti veruju da će svako verovatno morati da radi duže u budućnosti.

Međutim, drugi se ne slažu. Prema anketi koju je sproveo AP i istraživanju Norc centra za javne poslove, većina glasača vidi godine predsednika SAD Džoa Bajdena kao “značajnu brigu”.

U međuvremenu, nedavna anketa CBS i data firme YouGov našla je da većina učesnika misli da bi bilo “previše zahtevno” za nekog da bude predsednik SAD ako je stariji od 75 godina – što bi isključilo i Bajdena i Trampa.

Šta god da javnost odluči, teško je zamisliti da će kognitivno testiranje konačno smiriti ovu debatu.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare