Politico: Merc i Meloni - novi moćni par Evropske unije

Kako tradicionalni francusko-nemački motor Evrope počinje da "štuca", nemački kancelar Fridrih Merc sve više nastoji da se udruži sa krajnje desnom italijanskom premijerkom Đorđom Meloni kao kopilotom u upravljanju EU.

Njih dvoje bi u petak trebalo da se sastanu na samitu u raskošnoj vili Doria Pamphilj u Rimu, kako bi dodatno učvrstili savez koji je u nastajanju. Oboje su desničarski atlantisti koji žele da smanje tenzije sa američkim predsednikom Donaldom Trampom. I oboje imaju svoje frustracije u vezi sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.

U prethodnim godinama, Nemačka bi se u odlučujućim trenucima tradicionalno okretala Francuskoj kako bi zajedno trasirali planove za EU, pa je značajno to što se Merc sada usklađuje sa Đorđom Meloni u pokušaju da pogura ključne evropske prioritete u oblasti trgovine i industrije.

Delom, Mercovo približavanje Meloni podstaknuto je nezadovoljstvom Francuskom. Berlin je iznerviran zbog toga što je Pariz pokušao da potkopa istorijski trgovinski sporazum Mercosur sa Južnom Amerikom, koji Nemci već dugo žele kako bi podstakli industrijski izvoz. Nemačka takođe razmatra povlačenje iz zajedničkog programa borbenih aviona vrednog 100 milijardi evra zbog sporova sa Francuzima.

U tom kontekstu, približavanje Rimu ima ubedljivu logiku.

Tokom samita u petak, očekuje se da će Merc i Meloni potpisati sporazum o saradnji u oblasti odbrane, prema rečima diplomata uključenih u pripreme. Nije jasno šta tačno to podrazumeva, ali nemački Rheinmetall i italijanski Leonardo već imaju zajedničko preduzeće za proizvodnju tenkova i drugih vojnih vozila. Ukupno, sastanci će uključiti 21 vrhunskog ministra iz dve zemlje, koji bi trebalo da zaključe oko 10 sporazuma, saopštila je italijanska vlada.

Možda i najambicioznije, Italija i Nemačka udružuju snage kako bi izradile novi plan za oživljavanje industrije EU i proširenje izvoza, u zajedničkom dokumentu za samit Evropskog saveta 12. februara. Berlin i Rim sebe predstavljaju kao „dve glavne industrijske evropske nacije“ i osudile su kašnjenja u vezi sa sporazumom Mercosur.

Takav jezik će iritirati Pariz, piše Politico.

Na duge staze

Za Đanđakoma Kalovinija, poslanika iz Melonine stranke Braća Italije, koji predvodi parlamentarnu grupu prijateljstva Italija–Nemačka, savez Merc–Meloni ima smisla s obzirom na Makronov predstojeći odlazak sa evropske političke scene nakon francuskih izbora sledeće godine.

„Naše dve zemlje imaju stabilne vlade, naročito u poređenju sa Francuskom“, rekao je. „Jasno je da Meloni i Merc verovatno imaju dug put pred sobom, tokom kojeg mogu zajedno da rade.“

Očuvanje odnosa sa Donaldom Trampom ključno je za oba lidera, a i Merc i Meloni nastojali su da izbegnu transatlantske sukobe. U tim nastojanjima podržavali su ih njihovi ministri spoljnih poslova, Johan Vadeful i Antonio Tajani.

„Đorđa Meloni i Fridrih Merc predstavljali su evropsko krilo koje je najotvorenije za dijalog sa predsednikom Trampom“, rekao je Pjetro Benasi, bivši italijanski ambasador u Berlinu i EU. „Pomalo nadrealno ubrzanje događaja koje pokreće američki predsednik potvrđuje približavanje stavova Italije i Nemačke, više nego Italije i Francuske, ili Francuske i Nemačke.“

Za razliku od opreznog pristupa u Rimu i Berlinu, Kalovini je optužio Makrona za „kontradiktorno“ ponašanje prema Trampu. „Ponaša se kao neko ko želi da izazove Sjedinjene Američke Države, a onda šalje poruke — koje je Tramp neukusno objavio — u kojima ga moli da večeraju zajedno“, požalio se.

Dobra hemija

Zvaničnici u Berlinu sada privatno hvale rastuću saradnju sa Meloni, opisujući odnos sa Rimom kao pouzdan.

„Italija je pouzdana“, rekao je jedan visoki nemački zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman kako bi otvoreno govorio. To nije pridev koji vlasti u Berlinu u poslednje vreme često koriste za svoje francuske kolege.

„Francuska je više verbalna, ali je Italija mnogo pragmatičnija“, rekao je Aksel Šefer, visoki poslanik nemačke Socijaldemokratske partije, koji se dugo bavi nemačko-italijanskim odnosima.

Jedan italijanski zvaničnik takođe je pohvalio „dobru hemiju“ između Merca i Meloni na ličnom nivou. To predstavlja jasan kontrast sa notorno zategnutim odnosima između Meloni i Makrona, koji su često bili u sukobu.

U nastojanju da se dodatno približe, Merc i Meloni su povremeno pribegavali hiperbolama.

Tokom svoje inauguracione posete Rimu kao kancelar prošle godine, Merc je rekao da postoji „gotovo potpuno slaganje između naših zemalja po svim pitanjima evropske politike“.

Meloni je uzvratila istim tonom.

„Jednostavno je nemoguće dovoditi u pitanje odnose između Italije i Nemačke“, rekla je tada.

Brak iz interesa

To je preterivanje. Dva lidera, zapravo, imaju značajne razlike.

Meloni je odbila da podrži, na kraju neuspešan, plan koji je Merc gurao, a koji je predviđao korišćenje zamrznute ruske imovine za finansiranje vojne pomoći Ukrajini. Meloni je takođe privremeno uskratila podršku sporazumu Mercosur kako bi izborila ustupke za italijanske poljoprivrednike, pre nego što ga je na kraju podržala.

Kritično, Rim i Berlin će se verovatno pokazati kao vrlo nezgodni saveznici kada je reč o javnim finansijama. Italija se dugo zalagala za labaviju evropsku fiskalnu politiku — i bila prirodni saveznik Francuske po tom pitanju — dok je Nemačka igrala ulogu gvozdenog disciplinara kontinenta kada je reč o potrošnji.

Ali čak i tu došlo je do određenog približavanja: Meloni je smanjila potrošnju Italije, dok Merc predvodi istorijsko širenje zaduživanjem finansiranih ulaganja u infrastrukturu i odbranu.

U suštini, veliki deo rastućeg saveza između Merca i Meloni proizvod je promena koje su oboje preduzeli radi sopstvenog političkog opstanka na domaćem terenu.

Meloni je pomerila svoju nacionalističku stranku Braća Italije ka centru, naročito u pitanjima spoljne politike. Istovremeno, uspon krajnje desne Alternative za Nemačku (AfD) primorao je Merca da svoju konzervativnu stranku oštro pomeri udesno po pitanju migracija.

Ovo ideološko približavanje omogućilo je otopljavanje odnosa. Kako je Merc tražio partnere na evropskom nivou za drastično smanjenje priliva azilanata u Evropu, smanjenje regulative i jačanje trgovine — kao i protivtežu Makronu — Meloni je postajala sve važnija figura za kancelara.

Ipak, Stefano Stefanini, bivši visoki italijanski diplomata i predstavnik u NATO-u, rekao je da će u odnosima uvek postojati granice.

„Veoma je taktički“, rekao je. „Nema koordinisane strategije. Postoji niz pitanja po kojima se Meloni i Merc nalaze na istoj strani.“

Stefanini je takođe primetio da će obaveze u vezi sa potrošnjom — naročito u vojnim projektima — biti oblast u kojoj će se Rim ponovo prirodnije približiti Francuskoj.

„Kada je reč o izdvajanjima za odbranu, Italija i Francuska su bliže, jer Nemačka ima fiskalni kapacitet da troši sama, dok Italiji i Francuskoj treba što više finansijske podrške iz EU“, rekao je.

Uprkos tim razlikama, Meloni je iskoristila priliku da se približi Mercu.

„Meloni je shvatila da, pošto postoji određena tenzija u odnosima Francuske i Nemačke, ona može da se ubaci i približi Nemačkoj“, rekao je Mark Lazar, stručnjak za francusko-italijanske odnose, koji predaje na Univerzitetu LUISS u Rimu i na Sciences Po u Parizu.