Politiko objavio listu 28 najmoćnijih ljudi u Evropi i prekršio svoje prvo pravilo

Pokušaj da se opiše odnos Evrope prema Donaldu Trampu postao je stalna diplomatska vežba. Da li je on partner? Povremeno. Pretnja? Ponekad. Sila koja preoblikuje odnos sa Evropom po sopstvenim pravilima? Uvek. Jasno je samo jedno: Evropa se suočava sa nepredvidivim, dominantnim partnerom čiji impulsi mogu preko noći da uzdrmaju čitav kontinent.

Politiko piše da, dok su stastavljali godišnju listu 28 najmoćnijih ljudi u evropskoj politici i politici javnih pitanja, jedna stvar postala je neizbežna: niko nije izvršio veći uticaj u Evropi ili na Evropu ove godine od američkog predsednika.

To ih je nateralo da prekrše jedno od sopstvenih pravila. Politiko 28 tradicionalno obuhvata samo Evropljane, ali sada se Trampova senka toliko nadvila nad evropskim prestonicama da su njegove odluke - ili ispadi - preoblikovali sve, od budžeta za odbranu do trgovinske politike i unutrašnje politike.

Tramp je u intervjuu za Politiko izneo svoj stav o tome zašto ima toliko moći nad kontinentom:

"Evropa ne zna šta da radi", rekao je.

Kao glavni uzrok „propadanja“ većine evropskih zemalja naveo je imigraciju.

„Oni žele da budu politički korektni, i to ih čini slabima“, dodao je.

Na drugom mestu je Mete Frederiksen, premijerka Danske.

Politiko to objašnjava rečima da je njen spoj levo orijentisane socijalne politike i desničarske strogoće prema migracijama i odbrani postao je uzor državama od Italije do Britanije. Danski model „pritvori-i-deportuj“ postao je matrica za druge vlade koje žele strožiji pristup azilu. Danska pod njenim vođstvom daje najveći udeo BDP-a za pomoć Ukrajini, ulaže u svoju odbrambenu industriju i snažno gura ideju evropske strateške autonomije.

Nemački kancelar Fridrih Merc je na trećem mestu.

Merz je uticajan zato što menja pravila igre u Nemačkoj i Evropi: vodi najveću evropsku ekonomiju u pravcu veće potrošnje, jače odbrane i veće evropske samostalnosti - i to u trenutku kada EU traži novog političkog lidera, smatra Politiko.

Uprkos presudi iz 2025. i zabrani kandidovanja, Marin le Pen i dalje ima moć da ruši vlade - već je pomogla da padne francuska vlada u septembru, podseća Politiko te je stavlja na četvrto mesto.

Vrši ogroman pritisak na predsednika Makrona i glavni je arhitekta normalizacije ekstremne desnice u Francuskoj. Ako “republikanski front” oslabi (spoj glavnih partija protiv desnice), Nacionalno okupljanje može osvojiti većinu u parlamentu ili makar dovoljno glasova da traži mesto premijera.

Vladimir Putin je na petom mestu.

Putin već godinama nameće svoju volju Evropi širenjem sukoba. Ruski dronovi i sabotaže zatvaraju aerodrome u Kopenhagenu i Oslu, pojavljuju se iznad nemačkih baza, a Francuska optužuje Moskvu za kampanje destabilizacije. Time utiče na vlade, izbore i javno mnjenje širom kontinenta, ocenjuje Politiko.

Od Gruzije (2008) preko Krima (2014) do Ukrajine (2022–) svaki njegov napad primorava Evropu da iznova promišlja odbranu, energetiku, ekonomiju i političko jedinstvo.

Njegov uticaj raste zbog američkog povlačenja. Kako se SAD pod Trampom distanciraju od evropske bezbednosti i pomoći Ukrajini, Putin iskorišćava vakuum, povećavajući svoj uticaj i pritisak na evropske vlade.

Ovo je cela lista:

1. Donald Tramp
2. Mete Frederiksen
3. Fridrih Merc
4. Marin le Pen
5. Vladimir Putin
6. Najdžel Feridž
7. Urzula fon der Lajen
8. Mark Rute
9. Đordža Meloni
10. Kijer Starmer
11. Manfred Veber
12. Viktor Orban
13. Aleksander Stab
14. Volodimir Zelenski
15. Gabrijel Zukman
16. Kaja Kalas
17. Tereza Ribera
18. Danijel Ek
19. Emanuel Makron
20. Mario Dragi
21. Andrej Babiš
22. Aleksus Grinkevič
23. Karol Navrocki
24. Hajdi Rajhinnek
25. Andrea Orcel
26. Rima Hasan
27. Rob Džeten
28. Đani Infantino