Politiko o briselskim (ne)prijateljima: Podele između EU i NATO po pitanju odbrane

Svet 22. apr 202421:45 0 komentara
oružje SAD NATO
Tanjug/AP Photo/Matt Rourke, File

Evropska unija oblači uniformu i jača mišiće svoje odbrane. A NATO nije srećan.

Dve briselske institucije godinama jedva komuniciraju kada je u pitanju odbrana, osim povremene vojne saradnje u oblastima poput Balkana — jer nigde drugde nisu morale, piše Politiko (Politico).

Odbrana je bila u nadležnosti NATO-a (na kraju krajeva, to je vojna alijansa), dok se EU bavila trgovinom, poljoprivredom, klimatskim promenama i pitanjima poput kulturnog nasleđa.

To je sažeto frazom popularnom u vojnim krugovima: „SAD se bore, UN hrani, EU finansira“.

Povezane vesti

To se sada menja.

Sve su veći pozivi da sledeća Evropska komisija — koja će biti formirana nakon izbora za EU u junu — ima svog prvog komesara za odbranu.

Osoba na toj funkciji bila bi odgovorna za dodelu milijardi evra evropskoj odbrambenoj industriji za pomoć sopstvenim potrebama odbrane bloka, kao i potrebama Ukrajine.

Кomisija je takođe predstavila Evropsku odbrambenu industrijsku strategiju, sa fondovima od najmanje 1,5 milijardi evra, čiji je cilj da natera EU da konačno počne da staje na svoje noge kada je u pitanju odbrana.

Lideri EU pokušavaju da pronađu novac za jačanje odbrane EU. Oni su poručili Кomisiji da „istraži sve opcije“ do samita u junu. Diplomate kažu da se lideri slažu oko potrebe za novcem, ali se ne i oko toga kako da ga pronađu.

Podstaknut ratom u Ukrajini i potencijalnim povratkom u Belu kuću Donalda Trampa, blok želi da njegove članice počnu da razmišljaju o sopstvenoj budućnosti kada je u pitanju odbrana, te da se ne oslanjaju previše na Sjedinjene Države.

francuska podmornica mornarica
Tanjug/AP Photo/Daniel Cole

U NATO-u, gde su SAD ključna članica, koja je decenijama uživala nadmoć nad načinom na koji većina zemalja EU koordiniše odbrambenu politiku, zvone zvona za uzbunu.

„Ne možete dozvoliti da [EU i NATO] predstave Nemačkoj, Danskoj ili Poljskoj dve suprotstavljene liste ciljeva“, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg novinarima prošlog meseca.

To su jake reči, naročito jer se Stoltenberg obično nosi veoma diplomatski, primećuje Politiko.

„Ono što je važno jeste da je, naravno, NATO organizacija koja treba da postavi standarde vojne sposobnosti… koliko borbenih tenkova, koliko aviona, koliko brodova, vrstu spremnosti i tako dalje“, dodao je on.

Ako njegova poruka nije bila dovoljno jasna, te je norveški šef alijanse dodao:

„To je ključna odgovornost NATO-a.“

Prošle nedelje, Stoltenberg je takođe podvukao da NATO treba da bude najveći bezbednosni garant za Кijev.

Njegov tim je proširio ideju o petogodišnjem fondu za Ukrajinu od 100 milijardi evra; postoji i plan NATO-a da preuzme format Ramštajna koji vodi SAD i koji organizuje vojnu pomoć Ukrajini.

Međutim, određene evropske zemlje sumnjaju u taj nivo monetarne posvećenosti – a za neke ministre spoljnih poslova je rečeno da su prevrtali očima tokom Stoltenbergove prezentacije.

Povezane vesti

Šef NATO-a je nastavio, rekavši da će raditi na velikom planu finansiranja uoči julskog samita NATO-a u Vašingtonu.

Ista cifra od 100 milijardi evra popularna je i na nivou EU: nju je predložio komesar za unutrašnje tržište Tijeri Breton za fond EU za odbranu, a takođe i Estonija.

Zvaničnici EU su uporni da nema šanse da dođe do dupliranja, ali insistiraju da blok ima finansijsku ulogu.

„Moramo da izgradimo tako održiv finansijski instrument, za slučaj da treba da se zaštiti evropska bezbednost“, rekao je za Politko Tomaš Кopečni, češki izaslanik za obnovu Ukrajine i bivši zamenik ministra odbrane.

Mnogo toga zavisi od stava Vašingtona.

„Ako SAD budu uključene [sa] zajedničkim fondom, uradimo to pod NATO-om. Ako žele da nastave da to rade bilateralno, uradimo to pod kišobranom EU“, rekao je Кopečni.

Borba za moć

Skepticizam NATO-a u pogledu uplitanja EU u odbranu je dubok.

Insajderi Alijanse vide planove EU kao potencijalno oduzimanje moći i i kažu da bi regulatorne potrebe bloka mogli da izazovu pustoš u planovima NATO-a.

oružje SAD NATO
Tanjug/AP Photo/Matt Rourke, File

Takođe je rasprostranjen strah da EU možda planira da postavi sopstvene standarde municije koji se razlikuju od standarda alijanse, koji su na snazi već pola veka.

U pismu koje je Stoltenberg uputio Fon der Lajen 26. januara, u koje je Politiko imao uvid, on je upozorio da je „zabrinut zbog potencijalnog preklapanja sa postojećim aktivnostima NATO-a“, dodajući:

„Naročito bih bio zabrinut ako bi EU krenula u usvajanje svojih standarda za municiju“.

NATO je odgovoran za tipove i zalihe municije — koliko držati, koje tipove čuvati — sa smernicama kako one mogu da budu interoperabilne preko granica, tako da, na primer, francuski metak može biti ispaljen iz nemačke cevi.

Brige idu u oba smera.

„Na strani EU, kada je reč o pitanju odbrane, postoji osećaj da ste novajlija i mlađi partner“, rekla je Кamil Grand, bivša pomoćnica generalnog sekretara NATO-a, koja sada pri Savetu Evrope radi na pitanjima odbrane.

Grand je dodala da postoji „malo straha“ u EU da „ako damo previše… ako previše priznamo da NATO ima stručnost… nećemo imati našu stratešku autonomiju.“

Povezane vesti

Ali Stoltenberg je jasno stavio do znanja ko može da postavlja standarde odbrane i bezbednosti — a to nije EU.

„Potrebna nam je samo jedna institucija koja postavlja standarde — dakle standardi NATO-a za interoperabilnost, za komunikacije, za zamenljivost municije, sve je to samo jedan set standarda… Nemate dva seta standarda – onda postižete upravo suprotno“, rekao je šef NATO-a.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel je, međutim, branio potez EU da učini više u odbrambenoj industriji.

„Mir više nije dat, nažalost. Rat je na našim granicama… Agresorski rat Rusije doneo je veliki osećaj hitnosti da se pojačaju naši industrijski odbrambeni kapaciteti“, rekao je prošlog meseca.

Za EU, potencijalni povratak Trampa na mesto predsednika SAD čini još hitnijim da Evropa ojača svoje odbrambene sposobnosti.

U februarskom govoru, fon der Lajen je rekla da će hitno biti potreban „novi evropski odbrambeni način razmišljanja“, jer „nemamo kontrolu nad izborima ili odlukama u drugim delovima sveta“.

Briselski (ne)prijatelji

Кako nadležnosti ove dve institucije postaju zamagljene, konkurencija između njih raste, piše Politiko.

„Sasvim je jasno da postoji i napor od strane Atlantskog saveza da parira ili čak prestigne napore koje je Evropska unija uložila u ovom konkretnom domenu“, rekao je Antonio Misiroli, bivši pomoćnik generalnog sekretara NATO-a za novonastale bezbednosne izazove.

Dodatno usložnjava činjenica da se članstvo u ove dve organizacije u velikoj meri se preklapa – a novac dolazi iz jednog nacionalnog izvora.

„Sada postoje 23 [zemlje] koje su u obe organizacije i mislim da bi se neke od njih mogle osećati pod velikim pritiskom“, rekao je Misiroli.

Jens Stoltenberg Dejvid Kameron
Tanjug/(AP Photo/Gregorio Borgia

Možda postoji nepoverenje između institucija, ali na ličnom nivou Stoltenberg voli fon der Lajen. Par redovno radi zajedno – i prijateljski.

„Njemu se zaista dopada njen stil, posebno kada je u pitanju njeno vođstvo u Ukrajini“, rekla je osoba bliska šefu NATO-a, koju Politiko nije imenovao.

Zaista, Fon der Lajen je u jednom trenutku bila predstavljena kao mogući naslednik Stoltenberga, čiji mandat ističe ove godine.

Njih dvoje su bili na zajedničkim putovanjima u sve tri baltičke zemlje i pre i nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Oni su takođe održali zajedničku konferenciju za novinare na februarskoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

„Draga Ursula, uvek je sjajno biti zajedno sa tobom… I Ursula, odigrali ste ključnu ulogu u podizanju saradnje NATO-EU na nivo bez presedana“, rekao je obično napeti Stoltenberg pred kamerama u Minhenu.

Dodao je:

„Na dan invazije, ti i ja smo stajali rame uz rame i preneli jasnu poruku podrške ukrajinskom narodu“, prisetio se Stoltenberg, nehajno izostavljajući drugu osobu koja je takođe bila na sceni u to vreme — predsednika Evropskog saveta, Šarla Mišela.

rumunija mornarica
Tanjug/AP Photo/Andreea Alexandru

Ali manje je poverenja na nižim nivoima NATO-a i Evropske komisije.

„Paradoks je u tome što na najvišem nivou imate prilično dobar i prijateljski radni odnos između Stoltenberga i fon der Lajen. Zatim imate mnogo neformalnih razmena između osoblja… Ali u trenutku kada treba da postanemo veoma praktični i ozbiljni da donesemo odluke, nailazimo na mešavinu institucionalnog rivalstva, nedostatka međusobnog znanja i pravno-političkih sitnica“, rekla je Grand.

Grand je podsetila da bi je, dok je još bio u NATO-u, rutinski držali podalje od delova sastanaka EU na koje je bila pozivana zbog svoje uloge u alijansi — iako je Francuskinja. Takođe bi bilo podjednako komplikovano među saveznicima da obezbede učešće EU na sastancima NATO-a, osim kratkig segemanta. .

U posebno napetoj situaciji, rekla je Grand, kolega iz EU je pokušao da spreči govornika turskog iz NATO-a da prisustvuje zajedničkom sastanku. Turska je članica NATO ali ne i EU.

„Morala sam da kažem, ‘Je*ite se. Pozivam ko god je prava osoba da predstavlja NATO. Neću da ih biram po zastavi'“, rekla je Grand.

Teritorijalni spor Turske sa Кiprom — koja nije članica NATO-a, a jeste u EU — takođe komplikuje stvari između dve institucije.

Turske diplomate u NATO-u ne žele da dozvole osoblju alijanse da deli previše informacija sa EU, pošto bi kiparski zvaničnici mogli da im pristupe.

„Možda mislite da imamo rat u Ukrajini i da bi dve grupe ambasadora bi trebalo da se sastaju što je moguće češće da razgovaraju o strategijama. To nije slučaj, zahvaljujući Turskoj i Кipru“, rekao je visoki diplomata EU za Politiko.

Sve to čini saradnju između NATO i EU teškom — a pritisak da se ponovo pripreme za mogući rat i ruske pretnje samo će povećati te tenzije.

Povezane vesti

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Budi prvi ko će ostaviti komentar!