Politiko: Tramp nepopularan u Evropi - čak i među pristalicama desničarskog populizma

Predsednik SAD Donald Tramp želi da ojača evropski desničarski populistički pokret, ali bi mogao imati više problema nego što očekuje u pridobijanju evropskih birača.

Lider MAGA (Make America Great Again) pokreta je nepopularan u Evropi, čak i među pristalicama desničarskih populističkih partija koje vidi kao saveznike, prema novoj anketi Politika (POLITICO) sprovedenoj u partnerstvu sa agencijom Public First, u kojoj je ranije ovog meseca ispitano više od 10.000 ljudi u pet zemalja. Njegovi najveći fanovi su u Velikoj Britaniji, gde je 50 odsto ispitanika bliskih partiji Reform imalo povoljno mišljenje o Trampu. Međutim, u Francuskoj i Nemačkoj, svega oko trećine ljudi koji su rekli da su podržavali desničarske partije izjavilo je da Trampa vidi u pozitivnom svetlu.

Rezultati ankete dolaze nakon što je Trampova administracija predstavila novu strategiju nacionalne bezbednosti usmerenu na negovanje „rastućeg uticaja patriotskih evropskih partija“, koje dobijaju sve veću podršku u Francuskoj, Nemačkoj i Ujedinjenom Kraljevstvu, iako to još nije pretočeno u izborne pobede.

Novi podaci iz ankete Politika predstavljaju potencijalno upozorenje za desničarske populističke partije koje pokušavaju da privuku širu podršku, a istovremeno se približe Trampu, jer su ljudi koji su rekli da bi danas glasali za takve partije imali negativnije mišljenje o Trampu nego oni koji su ih podržavali u prošlosti, u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj.

Američki predsednik je još nepopularniji u opštoj populaciji. U Francuskoj i Nemačkoj, dve trećine ispitanika imalo je negativno mišljenje o njemu. U Velikoj Britaniji, 55 odsto je izrazilo negativne stavove - tek nešto više nego u SAD, gde je 50 odsto reklo da ima negativno mišljenje. Tramp je najmanje popularan u Kanadi, gde je 72 odsto ispitanika imalo negativan stav.

Pristalice „patriotskih“ desničarskih populističkih partija koje američka administracija pominje u svojoj bezbednosnoj strategiji znatno više podržavaju američkog predsednika nego ostali, ali, što je ključno, čak ni one mu nisu dale snažnu podršku.

U Francuskoj su birači Nacionalnog okupljanja, desničarske populističke partije Marine Le Pen, uglavnom imali pozitivno mišljenje o njoj. Međutim, kada je reč o američkom predsedniku, više birača je izjavilo da ima negativno mišljenje (38 odsto) nego pozitivno (30 odsto). Pristalice Alternative za Nemačku snažno su podržavale liderku stranke Alis Vajdel, ali su bile podeljene kada je reč o Trampu - 34 odsto ga je gledalo pozitivno, dok se 33 odsto protivilo.

Ovi nalazi ukazuju na izazov sa kojim se suočava Nacionalno okupljanje, koje ne nastoji samo da zadrži svoju dosadašnju biračku bazu, već i da pridobije širu podršku pred lokalne izbore sledeće godine i ključne predsedničke izbore 2027. godine. Stranka desničarskih populista Marine Le Pen i Žordana Bardele treća je politička snaga, ali i najveća pojedinačna partija u Nacionalnoj skupštini, i trenutno ima znatnu prednost u anketama u odnosu na druge partije.

Njeni lideri brzo su odbacili napore Bele kuće da podrži evropske desničarske snage. Bardela je za The Telegraph rekao da odbacuje „vazalstvo“ prema „velikom bratu poput Trampa“, dok je Tjeri Marijani, član nacionalnog odbora stranke, rekao za Politiko (POLITICO) da „nas Tramp tretira kao koloniju - svojom retorikom, što i nije veliki problem, ali pre svega ekonomski i politički“.

Izuzetak je bila Velika Britanija, gde je 79 odsto pristalica Reforme izjavilo da ima povoljno mišljenje o svom lideru Najdželu Faražu, dok je Tramp jedva uspeo da obezbedi tesnu većinu pozitivnih ocena.

Amerika na prvom mestu, prijatelji na drugom?

U Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj, pristalice desničarskog populizma izdvajale su se po snažnom zahtevu da politički lideri stave sopstvenu zemlju na prvo mesto.

Pedeset odsto birača Nacionalnog okupljanja, 47 odsto birača AfD-a i 45 odsto birača Reforme UK navelo je to kao jednu od najvažnijih osobina političkih lidera.

Pristalice desničarskog populizma u velikoj meri su se složile da je to osobina koju Tramp ima u odnosu na francuskog predsednika Emanuela Makrona (88 odsto), nemačkog kancelara Fridriha Merca (93 odsto) i britanskog premijera Kira Starmera (91 odsto). Jasna većina je rekla i da želi da njihovi lideri pokušaju da se slažu sa Trampom.

Lokalni desničarski populistički pokreti dele „nacionalistički instinkt“, prema rečima Džulsa Vokdena, istraživačkog menadžera u Public First — ali bi ih to na kraju moglo dovesti u sukob sa Trampovim MAGA pokretom koji daje prednost interesima SAD.

„Pristalice evropskih desničarskih partija jasno žele da njihovi lideri stave sopstvenu zemlju na prvo mesto, i možda vide Trampa kao šampiona takvog pristupa“, rekao je Vokden. „Ali, jednom kada budu izabrani, praktični zahtevi ispunjavanja obećanja ‘zemlja na prvom mestu’ mogli bi brzo da pokažu granice tog savezništva.“

Podaci ankete Politika takođe ukazuju da pristalice desničarskog populizma možda poštuju Trampovu politiku, ali mu ne veruju.

Desničarski populistički birači u Francuskoj i Nemačkoj češće su od drugih smatrali da Trampova politika koristi SAD, ali su istovremeno češće govorili da ona šteti drugim zemljama.

Ponovo su pristalice Reforme UK bile najotvorenije prema Trampu, sa 42,8 odsto ispitanika koji su rekli da bi svi imali koristi od Trampove politike.

U Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji, pristalice desničarskog populizma bile su znatno sklonije stavu da, kada se interesi zemlje sukobe sa interesima saveznika, zemlja treba da bude na prvom mestu. Takođe su češće govorile da domaću industriju treba zaštititi, ako je potrebno i na štetu globalne konkurentnosti. Gotovo 67 odsto birača Reforme UK, 71 odsto birača Nacionalnog okupljanja i 72 odsto birača AfD-a izjasnilo se u tom smislu u anketi Politika.

Uprkos tome, pristalice tih partija bile su sklonije prihvatanju carina koje je Trampova administracija uvela evropskim industrijama.

Šezdeset pet odsto birača AfD-a reklo je da su carine loše za Nemačku, ali je samo 37 odsto smatralo da bi Nemačka trebalo da uvede uzvratne carine SAD — znatno ispod ukupnih 47 odsto nemačkih ispitanika koji su to podržali. U Velikoj Britaniji, samo 45 odsto birača Reforme UK smatralo je da su carine loša stvar, dok je tek 35 odsto reklo da bi zemlja trebalo da odgovori uvođenjem carina na američki uvoz.

Međutim, kao znak da podrška desničarskih populista Trampu ima svoje granice, 60 odsto birača Nacionalnog okupljanja reklo je da su Trampove carine na uvoz iz Evrope loše za francusku ekonomiju. Iako su bili manje skloni od drugih u Francuskoj da kažu da bi njihova vlada trebalo da uzvrati istom merom, 48 odsto je ipak podržalo odmazdu.