Politikološkinja iz Sidneja: Antisemitizam već neko vreme u porastu, mesecima se priča o napadima na jevrejske škole

"Znači, 16 je poginulo, 40 je ranjeno, ali dosta građana dolazi samo u bolnice sa manjim nekritičnim ranama više da provere da li je neki šrapnel ostao u njihovom telu. Tako da 23 je bilo kritično u bolnicama, ali još veći je broj ostalih koji su došli u bolnice zbog, da kažemo, svoje bojazni da li im je potrebna pomoć ili ne. Takođe, zanimljivo je da mentalne, da kažemo, institucije kao i nevladine organizacije koje nude mentalnu podršku građanima su jako danas aktivne na svim društvenim medijima. Nude besplatno savetovalište, neograničeno, znači 24 sata, što je zaista pozitivno, jer dosta dece je takođe sad anksiozno. Znamo da je ovo bio porodičan događaj, da je dosta dece bilo tamo, da je panika sveopšta bila, tako da deca čuju razgovor roditelja. Tako da celo društvo je, da kažemo danas, u jednoj nezavidnoj situaciji,"

Naša sagovornica kaže da su u centru Sidneja bile povećane mere bezbednosti, kao i kod religijskih institucija širom Australije.

"Pruža se podrška jevrejskim zajednicama, ali i mnogi su zaista ogorčeni i ljuti zbog toga što se ovo desilo. Njihovi pozivi za pomoć mesecima su, po njihovim rečima pale na iglene uši, niko nije dovoljno uradio da se obezbede religiozni događaji, poput Hanuke, na jednom vrlo javnom mestu. Bondaj plaža je najpoznatija plaža Sidneja, mnogo turista dolazi, mnogo porodica, tako da zaista ovo je neprihvatljivo za sve," navodi.

Prema njenim rečima antisemitizam se u poslednje vreme povećao u Australiji, te da se mesecima priča o napadu na jevrejske škole, obdaništa.

"Takođe bio je veliki marš neonacista ispred Parlamenta Novog Južnog Velsa. Apsolutno to im je bilo dozvoljeno od strane, da kažemo, regulatornih tela. Tako da je tu dosta kritike dobio premijer Australije, kako u 21. veku neonacisti mogu da marširaju vrlo otvoreno. Ja mislim da je nekome otkazana viza koja je hteo da dođe iz inostranstva na taj skup, ali to je praktično bila i jedina posledica. Tako da jako puno toga se dešavalo već godinama, ali postoji takođe i nesklad između federalne vlade, lokalnih regulativa, kapaciteta lokalne policije, bezbednosnih usluga. Tako da previše toga je, da kažemo, u ovoj voćnoj salati problema, ali žrtve su nevini ljudi i deca."

Jedan napadač član srpskog streljačkog kluba

Pored toga što znamo da se radi o ocu i sinu, Nina kaže da su u kolima napadača pronađene i dve zastave ISIL-a, kao i improvizovani eksploziv.

"Znamo i da se jedan od njih dovodi u vezu sa srpskim streljačkim klubom iz zapadnog Sidneja, da je navodno on imao licencu iz tog kluba, što je zaista dočekano sa velikom tugom i žalošću srpske zajednice u Australiji. Oni su živeli u tom kraju, tako da je to bio njihov lokalni streljački klub, poznat kao 'Zastava hunting association'," dodaje.

Kako nam objašnjava, lovački klub u kojem se obučavao jedan od pucača je veoma poznat i ima preko 2.000 članova.

"Preko 12 godina postoji, organizuju jako puno događaja za podršku srpskoj zajednici, za podršku čitavom australijskom društvu, humanitarnog tipa. Tako da je to streljački klub jedan od preko 100 u Australiji. Znači, zaista nije, da kažem, drugačiji od ostalih. Uglavnom su članovi iz srpske zajednice, tako da je to zaista, da kažemo, nesrećna okolnost, jer postavljaće se jako puno pitanja koje nemaju veze sa našom zajednicom, ali on je živeo u tom kraju i to je bio njegov streljački klub i to je ono što je veliki problem sada."

"Postoji dosta ilegalnog oružja u Australiji, naravno kao i svuda, ali preko 260.000 komada i 3D print komada, što je isto jako velika zabrinjavajuća okolnost. Kako će vlast regulisati ilegalno oružje, kako će vlast regulisati regularno oružje, na koji način se proveravaju ti ljudi, zato što je taj otac imao 10 godina licencu, ali njegov sin se doveo u vrlo blisku korelaciji sa jednom od osuđenih za terorističko planiranih napada u Sidneju? Zašto toj porodici nije više ispitan background? Tako da se jako puno pitanja postavlja. Definitivno su oči uprte u Vladu Australije, u lokalnu policiju, u Aziju, tako da je to ono o čemu ćemo više čuti večeras i sutra," objašnjava Marković.

Funkcioneri pokušavaju da smire javnost putem medija i društvenih mreža, ali dobijaju i oštre kritike od strane opozicije.

"U Australiji su društveni mediji su, ne mogu da kažem paralelni mediji, ali su deo informisanja stanovništva, čak i lokalne novine, znači Bondaj Bič novine... na najlokalnijem nivou, izveštavaju u ovom slučaju. Tako da, najgora je stvar što su se u poslednjih par meseci dešavali, da kažemo, skupovi protiv imigranata. Tako da će se ovo definitivno povećati, taj sentiment generalno protiv imigranata u Australiji, što opet nije dobro za sve migrante, ukoliko toj ekstremnoj desnici bude dozvoljeno da diskriminiše druge zajednice. Tako da, ne treba imati ekstrem ni u jednom smislu, tako da policiji sigurno nije lak posao jer se može očekivati da će ta, da kažemo, krajnja desnica dobiti na svojoj popularnosti, bez ikakve sumnje," zaključila je politikološkinja.