Politiko: NATO gubi strpljenje sa jednom od svojih članica, a to nije Mađarska

Svet 10. jul 202416:00 5 komentara
NATO Samit Džastin Trudo Kanada
Tanjug/Adrian Wyld/The Canadian Press via AP

Kanada već deceniju izbegava svoju posvećenost NATO-u, ali možda neće moći to da radi još dugo, piše američki Politiko.

Tokom proteklih nekoliko godina, Otava se izdavajal unutar 32-člane Alijanse. Nije uspela da ostvari targete domaće vojne potrošnje, nije ispunila standarde za finansiranje nove opreme i ne planira da to učini, piše Politiko.

To je stav koji je frustrirao saveznike – od Bele kuće do sala Kongresa do prestonica širom Evrope.

NATO Samit Džastin Trudo Kanada
Tanjug/Adrian Wyld/The Canadian Press via AP

I to će biti na umu članicama kada se ove nedelje okupe u Vašingtonu na samitu NATO-a, gde se očekuje da će pritisnuti Otavu da izdvoji svoj deo novca, istovremeno upozoravajući da bi stvari mogle biti mnogo gore ako se Donald Tramp vrati u Belu kuću .

„Ono što se dešava sada, kada svi troše više, Kanađani ni ne pokušavaju i to je postalo očigledno“, rekao je Maks Bergman, bivši zvaničnik Stejt departmenta za kontrolu naoružanja.

Možda je iznenađujuće da Kanada zaostaje u potrošnji iako je dokazano da je snažan saveznik u drugim arenama, od kupovine američkog oružja do bliske saradnje sa SAD u odbrani Severne Amerike do raspoređivanja trupa u Iraku i Avganistanu.

Povezane vesti

Ali intervjui sa više diplomata iz zemalja NATO-a jasno pokazuju da su saveznici i kada su u pitanju troškovi odbrane, navodi Politiko.

„Oni će nastaviti da budu tvrdoglavi jer ne postoji stvarna kazna za neispunjavanje cilja Alijanse. Evropljani su frustrirani što ih kritikuju, a Kanada ne oseća isti pritisak iz Vašingtona,“ rekao je jedan službenik američkog Kongresa, koji je, kao i drugi citirani u ovoj priči, dobio anonimnost da slobodno govori o bliskom savezniku.

Jedna od 12 članica osnivača NATO-a, Kanada je spremno potpisala obećanje iz 2014. da će potrošiti dva procenta BDP-a na odbranu, nakon što je Vladimir Putin zauzeo Krim u Ukrajini. Alijansa kao celina je možda sporo stizala do tog cilja, ali ove godine će 23 od 32 članice NATO-a ostvariti zadato  jer na istočnom frontu rastu strahovi zbog Putinovih planova.

NATO Samit Džastin Trudo Kanada
Tanjug/Adrian Wyld/The Canadian Press via AP

Sa druge strane, Kanada i Belgija ne samo da ne ispunjavaju cilj od dva odsto, već i zahtev da potroše 20 odsto od tog budžeta na novu opremu, navodi Politiko.

Za razliku od Kanade, međutim, Belgija kaže da će tamo stići do 2035. Kada će Kanada? Odgovora nema.

Kanadski slučaj je posebno frustrirajući, kažu diplomate, zbog naizgled nedostatka hitnosti Otave, uprkos značajnim problemima sa zastarelom vojnom opremom i snažnom ekonomijom.

Njena vojska je toliko nedovoljno finansirana da se polovina njene opreme smatra „nedostupnom i neupotrebljivom“, prema internom izveštaju koji je procurio.

„Kanadska javnost zapravo ne vidi potrebu. Ako bi bili primorani da biraju između potrošnje za odbranu, socijalnih programa ili smanjenja poreza, odbrana bi uvek bila na poslednjem mestu. Dakle, nema političke koristi od ispunjenja obećanja“, rekao je Filip Lagase, sa kanadskog Univerziteta Karlton.

Povezane vesti

Stav Kanade podstakao je dvopartijsku grupu od 23 američka senatora da preduzme izuzetno redak korak slanja pisma premijeru Džastinu Trudou u maju u kojem su rekli da su „zabrinuti i duboko razočarani što je najnovija projekcija Kanade pokazala da neće dostići svoju obavezu od dva odsto ove decenije.”

A situacija bi se mogla znatno pogoršati ako Tramp bude izabran.

Ipak, prividna ravnodušnost kanadskih političara prema situaciji bila je u potpunosti vidljiva u aprilu kada je Trudoova vlada objavila novu politiku odbrane koja će dostići samo 1,7 odsto do 2030. godine.

„Mislim da ono što Kanada radi olakšava evropskim zemljama da se opravdaju što sporo idu do cilja“, rekao je jedan evropski diplomata.

Jedan diplomata iz druge zemlje NATO-a rekao je da su američki zvaničnici često izdvajali Kanadu u diskusijama kao zemlju koja ne čini dovoljno da zacrta put do dva procenta, ukazujući na sve žalosnije stanje kanadskog arsenala.

„Postojao je jasan pritisak od strane Amerikanaca da je podela tereta veoma važna. Oni to govore na opšti način, iako su posebno ukazali na Kanadu kao zemlju koja ne drži korak sa većinom alijanse“, rekao je zvaničnik.

Stav Vašingtona, rekao je službenik Kongresa, je da „svako mora da donese teške odluke“ o tome kako da troši na odbranu, čak i bogate nacije poput Kanade.

U brutalno iskrenom intervjuu na kanadskoj televiziji u junu, kanadski načelnik štaba odbrane general Vejn Ejr rekao je da nedovoljno ulaganje u odbranu znači da „vojska koju trenutno imamo nije spremna da se suprotstavi pretnjama koje vidimo da dolaze“.

Upitan o nedostatku plana za dostizanje dva procenta, on je dodao: „Ja to ne branim i niko u uniformi to ne brani“.

Na samitu NATO-a u Vašingtonu biće jasno stavljeno do znanja da dva procenta nije plafon, to je pod“, za šta se očekuje da zemlje doprinesu sopstvenim budžetima za odbranu, rekao je diplomata te zemlje NATO-a.

Zemlje kao što su SAD, Poljska, Norveška i Estonija su već prešle tri procenta, ili su javno podelile planove o tome.

Neispunjavanje standarda koje je postavio Brisel „koristi se kao izgovor za napad na NATO i Evropu od strane onih članova američke spoljne i bezbednosne zajednice koji se opredele ili za strategiju „Kina na prvom mestu“ ili pripadaju taboru izolacionista“, rekao je zvaničnik.

„Takva politika suštinski podriva poverenje prema tim saveznicima. Ako danas nemaju dovoljno odlučnosti, nisam optimista u pogledu njihovog ponašanja da smo imali direktan rat između Rusije i NATO-a“, dodao je zvaničnik, prensi Politiko.

Od 2016. do 2017. godine, budžet Otave za odbranu se više nego udvostručio sa 13,5 milijardi dolara na 29 milijardi dolara, vođen kupovinom 88 američkih borbenih aviona F-35, 16 osmatračkih aviona Poseidon P-8A i radom na velikom projektu da izgradi 15 fregata.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare