Pregovori Kine i SAD o carinama - "sukob koji neće biti završen ni razgovorom Trampa i Sija"

Govoreći o pregovorima Kine i SAD, Zorana Baković, novinarka i dugogodišnja dopsinica slovenačkog Dela iz Pekinga, kaže da sama činjenica da je ovo druga runda pregovora daje razlog za umereni optimizam, ali da je ono što se najviše može očekivati je da se napravi teren za sledeću rundu.

“Naravno, ništa se bitno neće dogoditi, ono što je najvažnije Kini, američkim potrišačima, a onda na kraju krajeva celom svetu je da se taj trgovinski rat, koji je bio već u začetku ne rasplamsa i da se ne dogodi. Odnosno, da se te sankcijske carine, kažem sankcijske zbog toga što su carine od 145 odsto s američke i 125 odsto s kineske strane, pre naliče na sankcije nego na normalnu trgovinsku meru, da se one ne samo odgode, kao što je sada slučaj, nego da konačno dođe u konsensusa da se ne uvedu. Najviše što se može očekivati je da se napravi teren za sledeću rundu i na kraju krajeva ako će se išta moći rešiti na tom planu, to će se rešiti u susretu između predsednika Si Đinpinga i Donalda Trumpa. O tom susretu se već puno govori i samo se očekuje da kineska strana, to jest Si, konačno na susret pristane pa da onda bude i ugovoreno kada će do njega doći”, kaže ona.

Međutim, kako dodaje, sukob između Kine i Amerike ni na koji način, pa ni ovim pregovorima, ni susretom na najvišem nivou, neće biti niti uklonjen, niti završen.

“Veliko rivalstvo između Kine i SAD-a je zapravo ključna tačka današnjega sveta, današnje geostrateške konstelacije i dok SAD neće odustati od zaustavljanja i sputavanja Kine u njenom rastu, Kina isto tako neće odustati od svog rasta”, kaže Baković.

Nenad Stekić, naučni saradnik na Institutu za međunarodnu politiku i privredu iz Centra za studije Pojasa i puta, za N1 kaže da je u odnosu između SAD i Kine ključna reč prestiž.

“Sjedinjene Američke Države su više od dve decenije, s kraja prošlog i početka ovog veka, uživale neku vrstu uloge i igrale ulogu dominantnog hegemona u sistemu međunarodnih odnosa. I sada bih rekao da, po mom sudu, svedočimo nekoj vrsti heterogene tripolarnosti. Dakle, pored Sjedinjenih Američkih Država, izazivači američkoj hegemoniji su praktično pored Ruske Federacije u nekom vojnom, tvrdo bezbednosnom smislu i Kina u ekonomskom, političkom i svim drugim domenima”, kaže on.

Budućnost sveta u prostoru Indo-Pacifika, kada je bezbednost u pitanju

Prema njegovom sudu to je ono što smeta Amerikancima.

„U zavisnosti od političkog establišmenta na unutarpolitičkom planu, da li je predsednik demokrata ili republikanac, onda se više potencira na tom ideološkom antipodu ukoliko je u pitanju demokrata. Pa je to Džozef Bajden, recimo, vrlo dominantno radio. Ali, recimo, Trump u prethodnom mandatu, ali čak i sada, već u prvih nekoliko meseci mandata, praktično potencira na tom pragmatskom oponiranju, odnosno proglašavanju Kine kao dominantnog ontološkog neprijatelja Sjedinjenih Američkih Država. I, konačno, rekao bih da postoje bezbednosne zebnje, naročito u jednom velikom geografskom prostoru Indo-Pacifika. Tu se, dakle, dešava budućnost sveta kada je u pitanju globalna bezbednost. Tu Kina, zaista, sada postaje dosta asertivniji igrač. Naravno, da Sjedinjene Američke Države pokreću svoj aparat koji je usmeren ka tom delu sveta. I, praktično, tu ćemo svedočiti nečemu što će biti konačan rasplet ovog sukoba, bar u narednih 10-15 godina”, kaže Stekić.

Marko Savković, viši savetnik u Centru za međunarodne i bebzednosne poslove (ISAC fond) kaže da ukoliko se osvrnemo 30 godina unazad možemo videti kako su se razvijali odnosi Sjedinjenih Država i Kine.

“Od jedne zemlje koja je Kini, otvorila vrata međunarodne trgovine i bila prva spremna da podrži njen ekonomski uspon, Sjedinjene države su u jednom trenutku shvatile da Kina postaje taj takmac u tehnološkom smislu, a sada evo već vidimo i, ne samo u političkom, već I u vojnom smislu. I to je sada veliki izazov”, kaže on.

Saglasan je sa Nenadom Stekićem da je u regionu Indopacifika budućnost.

“Konflikt koji nas sve negde brine ili bi morao da nas zabrine jeste konflikt koji bi se desio negde između Korejskog poluostrva i Tajvana. I to su najzad zemlje koje su saveznice Sjedinjenih država, i interes Sjedinjenih država je bio da pokuša da osigura njihovu bezbednost, a da istovremeno napravi jednu vrstu obruča oko Kine kako bi sprečio njenu ekspanziju u isti taj Indopacifički region”, navodi on.