Pregovori podele resora u „vladi“ EU u toku, imenovanje Fon der Lajen izvesno

Svet 14. jun 202413:54 0 komentara
Evropska komisija
JOHANNA GERON / POOL / AFP)

Imenovanje Ursule fon der Lajen na funkciju predsednice Evropske Komisije je gotovo izvesno, nakon što je Evropska narodna partija (EPP), čiji je ona kandidat, osvojila najveći broj glasova na prošlonedeljnim EU izborima i u EU Parlamentu će nastupiti sa većim brojem poslanika nego do sada.

Očekuje se da će EPP formirati većinu sa dosadašnjim partnerima iz S&D i Renew Europe, od kojih su već stigla uveravanja o podršci kandidatkinji EPP.

I Zeleni se sve glasnije nude da budu deo koalicije, najavivši i podršku fon der Lajen i odustajanje od dela svoje agende, ukoliko dobiju svoj deo kolača.

Međutim, o kandidaturi Ursule fon der Lajen se, pre glasanja u EU Parlamentu, izjašnjavaju lideri država članica EU i sve je širi krug onih koji imaju pozitivno mišljenje o drugom mandatu aktuelne predsednice EU Komisije.

Podrška je naznačena čak i iz Jelisejske palate, iz koje je dolazila upadljiva tišina uoči izbora.

Francuski predsednik Emanuel Makron je prelomio i sugerisao da je podrška francuskih liberala predlogu narodnjaka neupitna, nakon što je njegova politička opcija ubedljivo poražena na EU izborima, a on raspustio parlament i raspisao hitne izbore, kako bi testirao svoj poljuljani politički integrtitet.

Prethodno se spekulisalo da bi Makron mogao da „obori“ kandidaturu fon der Lajen i na tu funkciju predloži italijanskog tehnokratu Marija Dragog (Mario Draghi), jednog od evropskih političara koji u Briselu imaju pozitivan ugled.

Upravo je Makron 2019. godine sprečio da na funkciju predsednika EU Komsije dođe Manfred Veber (Manfred Weber), koji je tada bio zvaničan kandidat EPP i na čelo te institucije na mala vrata „uveo“ tadašnju ministarsku odbrane Nemačke fon der Lajen.

Nakon dugih pregovora, Fon der Lajen je dobila podršku lidera u Evropskom Veću, ada bi potom u Parlamentu tada prošla „na mišiće“, sa svega devet glasova iznad praga, jer za nju nisu glasali ni svi iz vladajuće koalicije.

Zbog mogućnosti da među vladajućima ponovo bude „pobunjenika“, sada sa interesovanjem gleda na ponudu Zelenih, iako iz EPP niko zvanično na to nije odgovorio.

I dok je skoro izvesno da će lideri u EU Savetu složiti oko podrške kandidaturi Ursule fon der Lajen, uveliko se nagađa ko bi mogli da budu njihovi kandidati za nove komesare.

Države članice se dogovaraju koje će oblasti preuzeti i u okviru Evropskog Saveta predlažu komesare po principu – jedna država, jedan komesar.

Potom ih ispituju poslanici EU Parlamenta, koji daju zeleno svetlo za imenovanje, ali ne moraju uvek da se slože sa predlozima koji se nađu pred njima.

Na prošlim EU izborima EU Parlament je odbacio predloge za komesare koje su ponudile Mađarska i Rumunija, pa su obe države morale da ponude nove kandidate.

Države biraju portfolio po svojim prioritetima, ali i u skladu sa veličinom ili uticajem države na tlu Evrope.
Francuska želi neku od uticajnih oblasti, kakve su industrija ili ekonomija, ali su signali da su zaiunteresoivani za ekonomiju stigli i iz Luksemburga, Italije i Češke.

Grčka bi želela da u njenim rukama bude pitanje migracija, Irska „pikira“ finansije, Letonija trgovinu, Španija ekologiju, dok bi Hrvatska najradije zadržala aktuelni portfolio koji drži potencijalno nova-stara komesarka Dubravka Šuica – demografiju.

Međutim, sve je širi front država koje žele da vode portfolio EU Komisije koji se odnosi na proširenje. Mađarska želi da zadrži portfolio kojim se bavila u proteklih pet godina. U tom kontekstu u javnosti se ponovo čulo ime dosadašnjeg komesara Olivera Varheljija, ali sa slabim odjekom.

U Briselu vlada mišljenje da Varhelji svojim dosadašnjim angažmanom nije uvek pratio politike koje vodi EU, a poziciju su mu ugrozile i interne afere koje su ga pratile, pa je navodno već zacementirao položaj van Evropske Komisije.

Ukoliko ga Mađarska i predloži za Komesara za bilo koji portfolio, a lideri EU država se sa tim slože, velike su šanse da neće dobiti podršku poslanika EU Parlamenta.

Pročitajte još:

Spekuliše se da bi ga, u tom slučaju, čekala sudbina kolege Lasla Tročanjija, koji je bio prvi izbor Mađarske za Komesara nakon izbora 2019. godine, ali nije prošao „rešetanje“ u EU parlamentu, pa je Viktor Orban morao da predloži zamenu – Olivera Varheljija.

U EU generalno raste „netrpeljivost“ prema načinu na koji Viktor Orban vlada Mađarskom i više EU diplomata je proteklih meseci tvrdilo da ostale EU države neće dozvoliti da se Mađarska ponovo „igra proširenjem“.

Takvo raspoloženje posebno je pojačano nakon Ruskog napada na Ukrajinu i frustracija EU država Orbanovim odbijanjem da okrene leđa Putinovoj Rusiji i stalnim blokiranjem pomoći Ukrajini, ali i skepsi koju je Budimpešta iskazivala povodom integracije te države u EU.

Pošto u Briselskim krugovima vlada uverenje da bi budući komesar za proširenje trebalo da dođe iz države koja je „pozitivno raspoložena“ prema procesu proširenja, Mađarska je gotovo sigurno „ispala iz kombinacije“ za tu oblast.
Zbog toga se sa mnogo više pažnje gleda u Austriju, Grčku ili Švedsku, koje su takođe izrazile interesovanje za taj portfolio.

U „igre moći“ uključila se i Poljska, koja je do sada figurirala kao država koja je najozbiljniji kandidat da dobije Komesara za bezbednost – sasvim nov portfolio čije osnivanje je najavljeno u manifestima najvećih političkih grupacija, kao što su EPP i Renew.

Prema pisanju lokalnih medija, država je zainteresovanija za proširenje, nego odbranu, pa bi Radosłav Sikorski (Radosław Sikorski), koga je već prihvatila većina EU država kako budućeg komesara za odbranu, ipak mogao da ostane bez tog posla.

Kao najozbiljniji kandidat pominje se aktuelni ambasador Poljske pri EU Pjotr Serafin (Piotr Serafin), nekadašnji šef kabineta Donalda Tuska, u vreme dok je potonji vršio funkciju predsednika Evropskog Saveta.

„Varšava bi tada bila glavna kapija Kijeva za ulaz u Evropu“, ocenio je poljski dnevnik DGP objavivši tu informaciju.
S obzirom na to da je Tusk jedan od glavnih pregovarača u ime najveće političke grupacije – Evropske Narodne Partije – veruje se da će Poljska dobiti portfolio koji želi.

Pregovori oko najviših funkcija u EU zvanično počinju 17.6. na neformalnom sastanku lidera država EU u Briselu. Oni će odlučivati o prihvatanju kandidature Ursule fon der Lajen za nov mandat na funkciji predsednika EU Komisije. Razgovaraće i o budućoj zameni za Žozepa Borelja na poziciji šefa spoljne politike EU, za šta se kao najistaknutiji kandidat pominje Estonska premijerka Kaja Kalas (Kaja Kallas).

Na dnevnom redu naći će se i pozicija predsednika Evropskog saveta, na kojoj se još uvek nalazi sve kontroverzniji Šarl Mišel. U javnosti se sve češće čuje ime bivšeg portuglaskog premijera Antonija Košte (Antonio Costa) kao novog predsednika EU Saveta, uprkos istragama koje u matičnoj državi protiv njega vodi policija zbog sumnje u korupciju.

Ni njegovo ime nije jedino koje se pominje u Brisleskim krugovima, niti znači da, ukoliko bude predložen, mora biti izabran na tu ili bilo koju drugu funkciju. Sve karte su otvorene, jer nije prvi put da se u javnosti spekuliše o određenim imenima, a da se lideri EU na kraju dogovore za političare koji do tog trenutka nisu pominjani ili su potpuno nepoznati javnosti.

Pored toga što Ursula fon der Lajen 2019. godine nije bila kandidatkinja partije koja je osvojila najveći broj glasova na izborima, tada je prekinuta praksa da na čelo EU Komisije dođe osoba koja je u matičnoj državi vršila funkciju premijera.
I prethodno, kada je Ketrin Ešton (Catherine Ashton) imenovana za prvu šeficu evropske diplomatije, njeno ime nije bilo toliko poznato ne samo u Evropi, već ni u Velikoj Britaniji, državi koja ju je predložila za tu funkciju.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Budi prvi ko će ostaviti komentar!