Premijer Francuske odbacio ideju o porezu na bogatstvo, ali ne odustaje od fiskalne pravde

U intervjuu za list "Parizjen" Lekornu je izneo glavne smernice za budžet za 2026. godinu.

Tokom pregovora sa levicom, premijer je odbacio ideju uvođenja poreza na bogatstvo najbogatijih građana na predlog francuskog ekonomiste Gabrijela Zukmana, koju je Socijalistička partija energično tražila, prenosi Figaro.

"Da li je Zukmanov porez pravi odgovor? Jedini odgovor? Lično, ne verujem", rekao je on.

On je naveo uticaj na zapošljavanje, investicije i konkurentnost koji porez ne uzima dovoljno u obzir, kao i potrebu za francuskim kapitalom u odbrani francuske ekonomske suverenosti.

Takođe je rekao da vlada ne planira da ponovo uvede porez na imovinu (ISF).

Sve ukazuje da će rešenje biti neka srednja opcija, putem mehanizama koji će oporezivati najbogatije.

"Treba biti gluv pa ne čuti da Francuzi traže više fiskalne pravde", priznao je Lakorni.

Ove mere, međutim, ne bi trebalo da povećaju nivo obaveznih poreza u Francuskoj, koji je jedan od najviših na svetu.

"Ne želim to. Dakle, predložiću budžet u kojem će neki porezi rasti, a drugi opadati", istakao je on, ne ulazeći u detalje.

Kako je naglasio, ni pod razno se ne priprema budžet štednje i socijalne regresije, što će se prvenstveno odraziti kroz dodatne rashode.

Za penzije, francuski premijer najavljuje šest milijardi evra više i u istom duhu, ističe nameru da poveća sredstva za zdravstvo za pet milijardi evra da bi se odgovorilo na jake društvene zahteve Francuske.

Figaro navodi da se postavlja pitanje odakle će se finansirati ovi novi, neplanirani rashodi s obzirom na to da Matinjon predviđa deficit od 4,7 odsto za narednu godinu, što je malo manje od predloga bivšeg premijera Fransoa Bajrua od 4,6 odsto.

Dakle, navodi list, biće potrebno da se uštedi nekoliko milijardi evra u budžetu.

Lekornu posebno pominje smanjenje od šest milijardi evra u državnoj administraciji i njenom načinu rada.

"Ovaj značajan napor u ministarstvima mora biti praćen dugoročnom reformom države i naše teritorijalne organizacije putem decentralizacije, kazao je on.

Ne ulazeći u detalje, založio se i za bolju kontrolu socijalnih rashoda i lokalnih vlasti.

Francuski premijer se obavezao da će učiniti sve da ispoštuje ustavni rok za predaju budžeta do 13. oktobra.

Što se tiče usvajanja budžeta u parlamentu, on je rekao da ne želi da bude primoran da koristi član 49.3, iako ga formalno nije isključio.

"Budžet koji će biti usvojen neće biti inicijalni budžet vlade. Svestan sam toga. Pružam ruku svim poslanicima", poručio je on.