Priče severnokorejskih radnika u Rusiji - život u uslovima ropstva usred rata u Ukrajini

Moskva se više puta obratila Pjongjangu za pomoć u vođenju rata, koristeći njegove rakete, artiljerijske granate i vojnike.

Sada, kada je veliki broj ruskih muškaraca ili poginuo, ili angažovan na frontu – ili napustio zemlju – južnokorejski obaveštajci rekli su BBC-ju da se Moskva sve više oslanja na severnokorejske radnike.

Intervjuisali smo šest severnokorejskih radnika koji su pobegli iz Rusije od početka rata, zajedno sa državnim zvaničnicima, istraživačima i onima koji pomažu u spasavanju radnika.

Oni su opisali kako su izloženi „užasnim“ radnim uslovima, i kako severnokorejske vlasti pojačavaju kontrolu nad radnicima kako bi sprečile njihov beg.

Jedan od radnika, Džin, rekao je BBC-ju da je, kada je sleteo na ruski Daleki istok, bio sproveden s aerodroma pravo na gradilište od strane severnokorejskog bezbednosnog agenta, koji mu je naredio da ni sa kim ne razgovara niti bilo šta posmatra.

„Spoljašnji svet je naš neprijatelj“, rekao mu je agent. Odmah je poslat na posao izgradnje višespratnica, radeći više od 18 sati dnevno.

Svojih šest sagovornika opisali su iste iscrpljujuće radne dane – buđenje u 6 ujutro i rad do 2 ujutro narednog dana, sa samo dva slobodna dana godišnje.

Promenili smo imena sagovornika radi zaštite.

„Bilo je zastrašujuće probuditi se i shvatiti da moraš ponovo proživeti isti dan“, rekao je drugi građevinski radnik, Tae, koji je uspeo da pobegne prošle godine. Ispričao je kako mu se ruke ujutro ukoče i ne može da ih otvori, paralizovane od prethodnog rada.

„Neki bi napuštali radno mesto da prespavaju dan, ili bi zaspali stojeći, ali bi ih nadzornici pronašli i prebili. Zaista je bilo kao da umiremo“, rekao je drugi radnik, Čan.

„Uslovi su zaista užasni“, rekao je Kang Dong-van, profesor na Univerzitetu Dong-A u Južnoj Koreji, koji je više puta putovao u Rusiju kako bi intervjuisao severnokorejske radnike.

„Radnici su izloženi veoma opasnim situacijama. Noću se gasi svetlo i rade u mraku, sa vrlo malo zaštitne opreme.“

Oni koji su uspeli da prebegnu, ispričali su da su radnici zatvoreni na gradilištima i danju i noću, pod nadzorom agenata severnokorejske državne bezbednosti. Spavaju u prljavim, prenatrpanim brodskim kontejnerima, punim buba, ili na podu nedovršenih zgrada, sa ceradama preko vrata kako bi se zaštitili od hladnoće.

Jedan radnik, Nam, ispričao je da je pao četiri metra sa gradilišta i teško povredio lice, ali mu nadređeni nisu dozvolili da ode u bolnicu.

Ranije su desetine hiljada Severokorejaca radile u Rusiji, zarađujući milione funti godišnje za lidera Kim Džong Una i njegov režim u oskudici. Međutim, 2019. UN je zabranio ovakvo angažovanje kako bi presekao izvore finansiranja i sprečio razvoj nuklearnog oružja, pa su radnici uglavnom vraćeni kući.

Ipak, prošle godine više od 10.000 radnika poslato je u Rusiju, rekao je anonimno južnokorejski obaveštajac BBC-ju, dodajući da se očekuje još više ove godine – moguće čak 50.000.

Ovaj nagli priliv znači da su severnokorejski radnici sada „svuda po Rusiji“. Većina radi na velikim građevinskim projektima, dok su drugi poslati u fabrike odeće i IT centre, što krši sankcije UN-a.

Ruske vlasti navode da je 2024. više od 13.000 Severokorejaca ušlo u zemlju – 12 puta više nego prethodne godine. Skoro 8.000 njih došlo je sa studentskim vizama, što je, prema obaveštajcima, način zaobilaženja UN zabrane.

U junu, visoki ruski zvaničnik Sergej Šojgu priznao je prvi put da će 5.000 Severokorejaca biti poslato da obnavlja Kursk, ruskom regionu koji su ukrajinske snage zauzele prošle godine, ali koji su od tada potisnuti.

Postoji i „velika verovatnoća“ da će neki raditi i na obnovi teritorija pod ruskom okupacijom u Ukrajini.

„Rusiji trenutno nedostaje radne snage, a Severokorejci su savršeno rešenje. Jeftini su, vredni i ne prave probleme“, rekao je Andrej Lankov, profesor na Univerzitetu Kookmin u Seulu i stručnjak za odnose Rusije i Severne Koreje.

Ovi poslovi su u Severnoj Koreji izuzetno traženi jer obećavaju veću zaradu nego u domovini. Radnici odlaze u nadi da će izaći iz siromaštva, kupiti kuću ili pokrenuti posao po povratku. Samo najpouzdaniji bivaju odabrani nakon stroge provere, a porodice moraju ostaviti iza sebe.

Međutim, većina zarade odmah ide državi kao „naknada za lojalnost“. Ostatak – obično između 100–200 dolara mesečno – upisuje se u knjige i isplaćuje tek po povratku, kako bi se sprečavali begovi.

Kada shvate realnost – težak rad i malu platu – mnogi su očajni. Tae je bio „posramljen“ kad je saznao da radnici iz Centralne Azije primaju pet puta veću platu za trećinu posla. „Osećao sam se kao u radnom logoru, zatvoru bez rešetki“, rekao je BBC-ju.

Džin se i dalje seća kako su ih drugi radnici zvali robovima: „Vi niste ljudi, već mašine koje mogu da govore.“ Njegov nadređeni mu je jednom rekao da možda neće dobiti ni taj mali iznos po povratku jer državi treba novac. Tada je odlučio da pobegne.

Tae je odluku doneo nakon što je na YouTube-u video koliko su plaćeni radnici u Južnoj Koreji. Jedne noći spakovao je stvari u kesu za đubre, stavio ćebe ispod pokrivača da izgleda kao da spava, i iskradao se sa gradilišta. Prešao je hiljade kilometara taksijem kako bi se sastao s advokatom koji mu je pomogao da stigne do Seula.

Poslednjih godina, nekolicina je uspela da pobegne koristeći zabranjene polovne telefone, kupljene od dnevnog dodatka za cigarete i alkohol.

Kako bi sprečili ovakve bekstva, severnokorejske vlasti dodatno ograničavaju slobodu radnika – učestalija ideološka obuka, sesije samokritike i smanjenje retkih izlazaka.

Prema profesoru Kangu sa Univerziteta Dong-A, jedan od načina na koji je režim tokom protekle godine pokušao da kontroliše radnike jeste učestalije podvrgavanje ideološkoj obuci i sesijama samokritike, tokom kojih su primorani da izjavljuju svoju lojalnost Kimu Džong Unu i beleže sopstvene greške.

Retke prilike da napuste gradilišta takođe su ukinute. „Radnici su ranije izlazili u grupama jednom mesečno, ali su se ti izlasci nedavno sveli gotovo na nulu“, dodao je profesor Kang.

Kim Seung-čul, aktivista iz Seula koji pomaže u spasavanju severnokorejskih radnika iz Rusije, rekao je da se ti izlasci sada strože kontrolišu. „Ranije su smeli da izlaze u parovima, ali od 2023. moraju da putuju u grupama od po pet ljudi i da budu pod mnogo intenzivnijim nadzorom.“

U takvim okolnostima, sve manje radnika uspeva da pobegne. Južnokorejska vlada saopštila je da se broj Severokorejaca koji svake godine uspeju da napuste Rusiju i stignu u Seul prepolovio od 2022. – sa oko 20 godišnje na samo 10.

Gospodin Lankov, stručnjak za odnose Severne Koreje i Rusije, rekao je da su ova pojačana ograničenja verovatno priprema za dolazak mnogo većeg broja radnika.

„Ovi radnici biće trajno nasleđe ratnog prijateljstva Kima i Putina“, rekao je, ističući da će dolaziti i dugo nakon završetka rata, kada prestane raspoređivanje vojnika i oružja, piše BBC.