Profesor geologije Tihomir Marjanac izjavio je da je geološka pozicija Islanda trenutno posebno nepovoljna i da, dok se vulkan Fagradalšfjal priprema za erupciju, stotine potresa pogađaju poluostrvo Reikjanes svakog dana.
Marjanac je za N1 Zagreb rekao da će se po svemu sudeći erupcija dogoditi, ali da ne može reći tačno kada.
„To može biti danas po noći ili sutra poslepodne, može biti u bilo kojem trenutku u dogledno vreme, a to znači u idućih nekoliko nedelja, a čekanje može potrajati i do idućih nekoliko meseci. To je ono što ne možemo znati kod vulkanskih erupcija jer za neke erupcije znamo kako izgledaju, ali za ove vulkane koji su na Islandu specifični, a to su pukotine iz kojih izlazi lava, za njih ne znamo, jer su takve erupcije relativno retke“, rekao je on.
Navodi da je ovaj vulkan mirovao je 815 godina.
Pročitajte još:
„Ovo je prva aktivnost nakon 815 godina, taj vulkan se probudio 2021. godine i imao te i sledeće godine kraću erupciju i ljudi su se okupili, gledali, turizam je radio punom parom. Sve je to lepo i atraktivno, ali to je bila erupcija u delu pukotine koji je daleko od naselja pa to nije bio nekakav rizik. Međutim, sada se događa drugi problem, zbog učestalih potresa lava se kreće kroz podzemlje i trese se površina zemlje, to su hiljade potresa na dan”, objasnio je profesor.
Marjanac je istakao da trenutna situacija izaziva strah kod ljudi, ali da su građani uprkos svemu pribrani. Dodao je da se grad raspuknuo i da je pun velikih pukotina.
„Malo po malo grad puca na putu kako se ta pukotina aktivira prema moru. Ako se jedan deo grada spustio za preko jedan metar, a jedan deo grada se podignuo za 10 centimetara, neke kuće su se počele urušavati, neke još nisu, neke su se raspukle, ali činjenica je da te kuće treba popravljati onog trenutka kada će stanovnici moći da se vrate“, kazao je Marjanac.
Prema njegovim rečima, grad je sagrađen na velikoj pukotini, a takva lokacija, kako kaže, nije najbolji izbor za izgradnju grada. Dodao je i da je jako veliki problem što pukotinski izlivi mogu biti dugotrajni.
Podsetio je i na erupcije vulkana Laki.
„Jedna erupcija je imala negativne posledice planetarnih razmera, to nije samo regionalno. Ova pukotina je nešto manja i ta erupcija ne bi trebala biti toliko jaka, ali mi to unapred ne znamo“, rekao je profesor.
Dodao je da bi se, ako bi voda došla u kontakt s magmom, stvarila ogromna količina vodene pare, kao i da takvi vulkani onda eksplodiraju.
„To je snaga nekoliko desetina nuklearnih bombi. Posledice su onda još dramatičnije“, istakao je on i dodao da se u tom slučaju izbacuje prašina, vodena para i staklene čestice lave koje kod ljudi, ako ih udahnu, mogu dovesti do unutrašnjeg krvarenja.
Komentari ()
Vidi sve komentare