Profesor međunarodnih odnosa: Nikome, pa ni Amerikacima, nije jasno koji su ciljevi rata u Iranu

Huskić je u uključenju u program Televizije N1 rekao da to da li ulazimo u završnicu rata u Iranu ili u proces za koji se ne zna kada će se završiti zavisi od toga na koji način će administracija u Beloj kući oceniti situaciju i prema tome doneti odluku, jer su trenutno ciljevi SAD apsolutno nedefinisani.

„Videli ste da se tu meandrira između toga da se želi promeniti režim, preko toga da se želi na određen način onemogućiti da Iran dođe do nuklearnog oružja, pa imate i ono koje govori o tome da je potrebno uspostaviti kontrolu nad iranskom naftom koja će biti u američkom interesu. Dakle, ovde imate pre svega nejasno definisane ciljeve koji bilo kome ko se ozbiljnije bavi ovim pitanjima, pa i u Sjedinjenim Američkim Državama, nisu jasni“, kaže on.

Podseća na završeno saslušanju u Kongresu, gde su predstavnici administracije kongresmenima ponudili određene objašnjenja, ističući da su, prema izjavama koje je čuo nakon tih sastanaka, kongresmeni bili u šoku.

„Njima apsolutno nije jasno šta je dalji cilj, nikome nije jasno šta je dalje cilj - u jednom smislu se kreće od toga da bi Tramp sutra mogao reći „što se mene tiče, ciljevi su ispunjeni, Iran je na kolenima i mi se sada povlačimo iz svega ovoga‘, pod prvenstveno uticajem pada vrednosti na berzama, a i visokih cena nafte koje dolaze kao rezultat svega ovoga, ili da se u nekim kuloarima govori o tome da se čak planira i kopnena invazija. Dakle, ovo je jedna potpuno nejasna situacija i, bez obzira na sve, čini mi se da su Iran i Izrael naprosto sekundarni u celoj ovoj priči u ovom momentu, da su ključne Sjedinjene Američke Države koje apsolutno bez ikakvog cilja tumaraju čitavim ovim procesom“, objašnjava on.

Mišljenja je da Tramp ne razume iransko društvo i rukovodstvo i koje su posledice i konsekvence ovog napada.

„Čini mi se da je na krilima priče sa Venecuelom, koja se pokazala kao nešto što upravo Tramp, čini mi se, dobro iščitava kod ljudi, a to je da sve ljude možeš ili naterati na nešto, ili prisiliti na nešto kroz strah, ili možeš naprosto da ih kupiš. I to je ono kako je on do sada navikao da većina ljudi i oko njega i u politici u Sjedinjenim Američkim Državama na taj način funkcioniše. On je tu kalkulaciju napravio u Venecueli, na kraju krajeva ispalo je da je u pravu. Na kraju smo dobili jedan režim u kojem se samo ključna osoba sklonila. Kubanci su nestali iz cele priče i na kraju imate u stvari Venecuelu po kojoj sada hodaju američki zvaničnici potvrđujući da se radi o politici koja je sada potpuno komplementarna politici SAD. Sa druge strane Iran je apsolutno nešto drugo. Nije to samo pitanje veličine države od 90 miliona stanovinika. Činjenica je da je to država koja se 40 ili makar 30 i nešto godina spremala na ovu vrstu sukoba - od Reganovog vremena, preko upozorenja ili pretnji Dika Čejnija“, kaže Huskić.

Kao drugu bitnu stvar koja Iran razlikuje od Venecuele on navodi da je Iran jako puno naučio iz načina na koji je obezglavljen Irak.

„Shvatili su da centralizovano delovanje u vojnom smislu omogućava neprijatelju da jednostavnim potezima, a to SAD vojno svakako mogu, dakle da tim targetovanim hirurškim napadima obezglavi rukovodstvo, čime u stvari učini čitavu vojnu mašineriju nesposobnom. Oni su naprosto učinili celu vojnu mašineriju decentralizovanom. Vi imate situaciju gde je atentat direktno izvršen na Ali Hamneija, ali isto tako vidite da se ništa nije promenilo u smislu dejstvovanja tih decentralizovanih jedinica. Dalje, čini mi se da ono što je potpuno jasno, a to je jedna jedina varijabla koja na Trampa utiče u svemu ovome, to jesu cene, dakle prvenstveno cene nafte, ali i sve ostale cene koje se posredno menjaju s obzirom na blokadu koja trenutno postoji u Ormuskom zalivu“, objašnjava sagovornik N1.

Prema oceni profesora međunarodnih odnosa Adnana Huskića, napad na Iran je, sa stanovišta međunarodnog prava, ilegalna agresija Sjedinjenih Američkih Država i Izraela i ne može se opravdati represijom režima u Teheranu prema sopstvenim građanima.