Profesor na Kijevskom inistitutu: Ne vidim, za sada, nikakvu zonu mogućeg kompromisa

N1: Pregovori u Istanbulu su završeni, prvi direktni pregovori između ruske i ukrajinske delegacije u poslednje tri godine. Kako ocenjuete rezultate, ako vidite neke rezultate tih pregovora?

"Moja procena će biti veoma skromna. Mislim da nije postignut nikakav magični napredak. Ova runda pregovora je bila simbolična. Pozicije dve strane su i dalje veoma daleko jedna od druge i iskreno govoreći ja ne vidim za sada nikakvu zonu mogućeg kompromisa", rekao je u emisiji Global fokus Kapitonjenk.

N1: Gospodin Medinski, ali i turski ministar inostranih poslova saopštili su da je dogvoreno da obe strane stave na papir - kako oni vide prekid vatre, i da se onda opet sastanu. No upravo pristupi dve strane - kako postići prekid vatre, su dosta različiti, zar ne?

"Jesu. I to nije samo tehnički problem kako uspostaviti i održati prekid vatre, kako je to bilo pre invazije u periodu između 2014. i 2022, već je problem i politički. Rusi insistiraju da u potpunosti okupiraju četiri oblasti plus Krim, što je glavna tačka neslaganja prema mom mišljenju. I čini se da su veoma nepokolebljivi po tom pitanju i to je izgleda glavna prepreka prema mom mišljenju", navodi profesor.

N1: Ove pregovore sazvao je ruski predsednik Vladimir Putin. Onda je ukrajinski predsednik Volodmir Zelenski rekao – "ja ću doći tamo i ti tamo treba da budeš". A onda su Rusi u poslednjem trenutku objavili sastav delegacije koje je bila na niskom nivou u poređenju sa delegacijom koja je došla sa predsednikom Zelenskim. Šta je to bilo? Igra moći?

"Mislim da Rusi žele da prizovu prvi sastanak u Istanbulu iz 2022. godine time što su u delegaciju stavili iste ljude i postavili suštinski istu agendu u glavnim tačkama. I to je na neki način bilo da se ponizi Ukrajina. Reakcija ukrajinske strane je bila vrlo predvidiva. Takođe, mislim da postoji nešto vrlo lično između Putina i Zelenskog. Putin je veoma nerad da se lično sretne sa ukrajinskim predsednikom, verovano je imao, prema njegovom mišljenju, negativno iskustvo. U svakom slučaju, mislim da je Putin ovu rundu pregovora sazvao samo da bi pokazao spremnost Rusije da razgovara, ali da razgovra sa pozicije sile, tj. da diktira svoje uslove ukrajinskoj strani, a što je do sada bilo neprihvatiljivo za Ukrajinu", objašnjava Kapitonjenk.

N1: Ako govorimo o pregovorima iz 2022. u Istanbulu, ono što Rusija govori jeste da je Ukrajina tada trebalo da prihvati što se nudilo i da sada ima više teritorije nego tada. Prvo, da li u onome što se pregovaralao tada u Istabulu vidite osnovu za dalje razgovore, i drugo - ima li osnova za dalje u onome što se tada pokušalo da dogovori ili su i to dve različite stvari za dve različite strane?

"Glavna tačka neslaganja 2022. bilo je značajno smanjivanje brojnosti oružanih snaga Ukrajine. To je bilo neprihvatljivo za Ukrajinu, s obzirom na to da nikakvog članstva u NATO nije bilo na horizontu i da je Ukrajini bila potrebna zaštita, bezbednosti i sve garancije da se invazija neće ponoviti. I zbog toga je Istanbul 2022. bio odbačen. Situacija se umnogome promenila od tada. S jedne strane, Ukrajina svakao plaća cenu rata. Više od tri godine bilo je veoma teško i bolno. S druge strane, Rusija je bila u predgrađu Kijeva, tada 2022. godine, a sada se održavaju na istoku i jugu, i front je prilično stabilan. Rusija takođe plaća cenu rata i nije pokazala mnogo progresa za više od tri godine. Svaka strana ostaje pri svojoj istini i zbog toga su stvari još komplikovanije, a dogovor manje verovatan", smatra sagovornik N1.

N1: Kako vidite ulogu američkog predsednika Donalda Trampa ne samo u pregovorima u Istanbulu već i u pokušajima da se reguliše ili da se pokuša da se okonča rat u Ukrajini?

"Ja verujem da predsednik Tramp iskreno želi da okonča rat i postigao je ogroman napredak koji niko nije mogao da zamisli pola godine, da se ruska i ukrajinska delegacija sastanu i o bilo čemu pregovaraju. Mislim da je pritisak koji je izvšen na obe strane doveo do nekog progresa. Ali zadatak je od samog početka veoma teška. Nije stvar samo u tome samo šta Tramp želi, već i u tome šta uopšte može da uradi u ovakvoj situaciji i kakvim polugama uticaja raspolaže. Prema mom mišljenju poslednjih nekoliko meseci otkrili su ograničenja tih poluga uticaja. Ukrajinci se na neki način odupiru pritiscima Sjedinjenih država bez obzira na sav rizik da prestane dostava oružja, finansijska podrška SAD-a i gubitak pozitivnog stava američke adminsitracije. To je rizik za Ukrajinu, postoji velka nesigurnost kako će se voditi rat u budućnosti. No, svejedno, Ukrajina čini se da ne želi da pristane na bilo koje uslove za prekid vatre. Dakle, ispalo je teško za Trampa, ali to je zbog strukture samog konfliktal ali napori su bili veliki. I verujem da će Tramp nastaviti sa pokušajima da zaustavi konflikt, mada Tramp svakako može od svega da odustane i da ostavi dve strane da nastave da se bore narednih meseci, i verovatno godina", kaže sagovornik N1.

N1: Kako vidite ulogu Evropljana? Da li su se, da citiram jednog od skandinavskih šefova država koji je u Kijevu na godišnjicu invazije rekao da moraju da se saberu. Da li su to i uradili?

"Mislim da Evropljani nisu u dobroj poziciji zbog mnogih slabosti. Rat je ostavio i nastavlja da ostavlja značajan trag u Evropi. Problemi se pojavljuju iz svih pravaca. I u tim okolnostima Evropa mora da se konsoliduje kako bi nadokladina mogući gubitak američke pomoći Ukrajini. Što je problematično. Za sada, Evropa šalje signale i čak ne na nivou Evropske Unije, već radije na nivou velikih sila u okviru Evropske unije, kao što su Nemačka i Francuska, kao i van Evropske unije kao što je Velika Britanija. Šalju snažne signale, ali rade isto što su radili i tokom nešto više od tri poslednje godine. Drugo je pitanje da li te signale mogu da pretvore u praktične napore, što može da bude veoma skupo. Mislim da ćemo u narednih nekolko meseci videti da li su Evropljani u stanju da igraju akrtivniju ulogu u ratu ako se on nastavi", navodi Kapitonjenk.

N1: Da li biste rekli da su vodeće zemlje u Koaliciji voljnih, dakle Nemačka Francuska, Velika Britanija, Poljska u stanju da prevaziđu moguće probleme koji bi se pojavili kao rezultat izobra u Rumuniji na primer ili problema unutra Evrope koji dolaze od stavova gospodina Orbana, Roberta Fica iz Slovačke?

"Ja ne bih u potpunosti isklučio rizik da u nekom smislu Evropa sledi put SAD, u smislu da prvo obećava da će poržavati Ukrajinu koliko god trebalo a da onda iznenada, zbog promene u javnom mnjenju ili zbog velikog nivoa nesigurnosti izgleda u ratu, radikalno promeni poziciju ili retorkiu. Mislim da je to veoma moguće. Postoji veoma bitna razlika između američke i evropske pozicije u smislu da je Evropa veoma bliska ovom ratu. Zato ne može prosto da ga napusti, mora da bude na neki način uključena. Sumnjam da će ti konkretni razlozi definisati opštu poziciju evrospkih zemalja. Moguće je da će jedan broj evropskih zemalja promeniti svoj stav što se tiče podrške Ukrajini i to će uvećati probleme za Kijev", zaključio je Mikol Kapitonjenk, profesor na Kijevskom inistitutu međunarodnih odnosa.