"Putinova ritualna obnova mandata": U diktatorskim režimima vlast se ne gubi na izborima

Putin je na prethodnim izborima u Rusiji 2018. godine osvojio 78 odsto glasova. One se takmiči za peti mandat. On za sobom već ima dva četvorogodišnja i dva šestogodišnja mandata, a jednom je bio i premijer. Otada, svoje protivnike eliminiše na više načina - ili ih šalje u zatvor, ili im zabrani učešće na izborima.

Na glasačkim listićima se tokom ovog trodnevnog glasanja nalaze imena još trojice kandidata - Nikolaj Haritonov, Leonid Slucki, Vladislav Davankov - od kojih nijedan nikada nije kritikovao Putina.

"Svi su saglasni da ovo nisu izbori, da se danas glasa za Putina, te da je ovo neka vrsta referenduma i potrebe da se Putin potvrdi. Ostali su prosto statisti koji izigravaju oponente, a zapravo saveznici sa Putinom. Putinu je sada potreban veći broj glasova nego što je ranije dobijao. Procene su da će dobiti preko 80 odsto, a možda i 90", rekao je za N1 Srećko Đukić, diplomata i bivši ambasador u Belorusiji.

Upitan da li je zamisliva situacija u kojoj Putin u budućnosti gubi vlast na izborima, on kaže da se to ne dešava u diktatorskim režimima.
"Nije ni Putin došao na vlast izborima, već ga je odredio bivši predsednik Boris Jeljcin. Kada su 2000. godine bili predsednički izbori, on je pobedio sa 52 procenta, ali zato što je iza njega stajao Jeljcin sa svojim autoritetom, koji je ubedio narod da je Putin demokrata koji će približiti Rusiju svetu i distancirati se od loših odlika SSSR-a. Ali ta je Putinova politika kratko trajala i vratila se na koloseke koje je vozio Sovjetski savez 1970-ih godina", naveo je on.

U Rusiji atmosfera straha, protesti su čin hrabrosti

Spoljnopolitički analitičar Mirko Dautović  smatra da Putinovu podršku pre svega obezbeđuje strah.

"Svakako da propaganda unutar Rusije igra ulogu, ali mislim da je strah dominantan. Navaljni je umro ili je ubijen previše skoro da to sećanje ne bi uticalo na glasače. Tome doprinosi i medijski mrak, mnogim sajtovima i ne možete da pristupite iz Rusije. Mislim da će belih ili prekriženih listića najviše biti u Moskvi, u kojoj su zabeleženi i incidenti", naveo je on.

Ti incidenti, pak, nemaju značaj, osim kao primeri građanskih protesta u trenu kada je opresija bila na vrhuncu, objasnio je Dautović.

"Ljudi su se, kada je Navaljni umro, okupljali kod spomenika žrtavama opresije pod komunističkim režimom, koji je inače sam Putin otvorio. Ali su sve vreme bili okruženi kordonima policije koji su ih snimali. Znanje da ste registrovani, da vas država prati i da može biti posledica iz razloga koji uopšte ne deluju politički... Navaljni zvanično nije bio politički zatvorenik, već zbog navodne pronevere novca. Sve to utiče na atmosferu straha u Rusiji i ovi protesti su činovi hrabrosti", rekao je on.

"Putin svakog dana prati svoj rejting"

Izbori će pokazati da li ekonomska situacija i sankcije zbog rata imaju uticaj na Putinov rejting, rekao je Đukić.
"Putin svaki dan gleda svoj rejting i interveniše kada treba. Ono što se javno saopštava ne poklapa se sa stvarnim osećajem u ruskom društvu. Ono danas podseća na sovjestko - s jedne strane sve deluje dobro, ali kada uđete u priču sa njima, shvatite da ljudi nisu zadovoljni ni ekonomskom situacijom, ni izolacijom, time što ne mogu da putuju. Rusija je bila na granici da sa EU postigne bezvizni režim", rekao je Đukić.

Đukić je podsetio da Ukrajina svaki dan napada ruske gradove i rafinerije nafte.

"Deficit je benzina u Rusiji i vlada je zabranila izvoz u inostranstvo", naveo je.

"Izjava o nuklearnom sukobu - igra s nervima zapadnih saveznika"

Putinovu izjavu da je Rusija spremna za nuklearni sukob uliko se ugrozi njen nacionalni suverenitet, Dautović tumači u kontekstu razilaženja mišljenja evropskih lidera.

"Makron je rekao da ne treba isključiti mogućnost slanja NATO trupa u Ukrajinu, na šta je Šolc rekao da to ne dolazi u obzir. Imamo dosta razdora unutar zapadnih partnera kako treba postupati u Ukrajini. Šolca jedni vide kao opreznog, drugo kao kukavicu, dok je Makron viđen kao hrabar ili kukavica. Mislim da je Putin sa tim ciljem ovo izjavio, da se igra sa nervima zapadnih saveznika", objasnio je Dautović.
Rusiju, podseća, niko neće napasti Rusiju na terotirijama koje njoj pripadaju po granicama ustanovljenim 1991. godine.

Pošto ovo, kako kaže Dautović, nisu ni izbori, Putinu kampanja nije ni bila potrebna.

"Ovo je ritual koji se morao obaviti da bi se održao privid... ne možemo reći ni demokratije. Ovo je obnova mandata Vladimira Putina koja je čisto ritualna. Putin ostaje da kontroliše Rusiju, a Rusija te teritorije u Ukrajini", zaključio je Dautović.

"Teški sukobi tek slede"

Đukić dodaje da za proširenje sukoba u Ukrajini Putin bi morao da mobiliše bar pola miliona novih regruta, a on nema te ljude.

"Mislim da će i tu on ići korak po korak u jačanju svojih vojnih kapaciteta. On je ocrtao svoju politiku i rekao da će Rusija ostati zatvorana ovakva kakva jeste. Ne misli da se vraća u svet, jer veruje da će svet biti multipolaran. Ne vidi ga danas kao takvog, mada je dokaz multipolarnog sveta to da svetom danas upravlja pet članica Saveta bezbednosti, a jedna od njih je i Rusija", naveo je.

Putin i njegovi saradnici će okončati rat u Ukrajini, smatra Đukić, samo ako se prizna faktičko stanje na terenu.

"Tj. ako se pet okupiranih ukrajinskih regiona priznaju kao sastavni deo Rusije. Ukrajina, a ni ostatak sveta nemaju nameru da to priznaju. Nas očekuju velika iskušenja što se tiče tog rata i mislim da će teški sukobi tek da predstoje.