Katalin Kariko, mađarska naučnica koja je danas dobila Nobelovu nagradu za medicinu ili fizilogiju, zajedno sa svojim kolegom Druom Vajsmanom, bila je vrlo iznenađena ovom odlukom, rekao je Tomas Parleman, generalni sekretar Nobelovog komiteta.
On je dodao da mu je Kariko otkrila kako je ovo dramatična promena u njenom životu, s obzirom da je pre 10 godina dobila otkaz u Americi (gde je živela od 1985. godine) i morala da se preseli u Nemačku, bez svoje porodice.
Kariko je odrasla u Kišujsalašu, u maloj kući u kojoj nije bilo vode. Njen otac je bio mesar, a majka računovođa. Zahvaljujući odličnim ocenama otišla je na fakultet i doktorirala je na Univerzitetu u Segedinu, a postdoktorske studije završila je na Institutu za biohemiju i biološka istraživanja.
Nakon što je laboratorija u kojoj je radila ostala bez budžeta, emigrirala je u SAD sa mužem i dvogodišnjom ćerkom. Jedini novac koji su imali bilo je 900 funti koje su dobili prodajom auta. Britansku valutu razmenili su na crnom tržištu, a novac sakrili u plišanoj igrački svoje ćerke.
Кao postdoktorand Univerziteta Templ u Filadelfiji, učestvovala je u kliničkim ispitivanjima u kojima je na pacijentima sa sidom i hematološkim bolestima primenjivana terapija na bazi dvolančane RNК. Tada se ovo smatralo revolucionarnim istraživanjem jer molekularni mehanizam indukcije interferona dsRNК nije bio poznat, ali su antineoplastični efekti interferona bili primećeni.
Godine 1990, dok je radila na Univerzitetu u Pensilvaniji, Кariko je podnela svoju prvu prijavu za grant za istraživanje genske terapije zasnovane na iRNК.[1] Od tada je terapija zasnovana na iRNК postala glavna oblast njenih istraživanja. Bila je na putu da postane redovni profesor, ali zbog odbijanja grantova nije unapređena.
Godine 1997. upoznala je Dru Vajsmana, profesora imunologije na Univerzitetu u Pensilvaniji, koji će joj dati podršku i s njom nastaviti istraživanja, a uz koga je danas dobila Nobelovu nagradu.
Nakon brojnih pokušaja, zajedno su 2005. objavili studiju koja je opisala mehanizam kako se iRNК može bezbedno upotrebiti da izazove imuni odgovor.
Vajsman i Кariko su patentirali ovo otkriće, ali ono nije zainteresovalo naučnu zajednicu.
Postdoktorand sa Univerziteta Stenford Derek Rosi, istraživač u oblasti matičnih ćelija, pročitao je njihov rad tek pet godina kasnije i shvatio njegov potencijal.
S grupom profesora s Harvarda i Masačusetskog instituta za tehnologiju, Rosi je osnovao kompaniju Moderna i od Univerziteta u Pensilvaniji otkupio je prava da upotrebi rešenje do kojeg su došli Vajsman i Кariko.
Njihova ideja da ovako razvijaju vakcine omogućila im je da s pojavom pandemije zarade znatne svote novca.
Кariko se nije obogatila u složenim patentskim postupcima, već je prihvatila poziv kompanije BioNTech iz Nemačke, koju je osnovao preduzetnik Ugur Sahin.
Njihovo malo preduzeće je, sarađujući s Fajzerom, 2020. razvilo prvu vakcinu protiv kovida 19, koja je registrovana u Evropi i Americi.
Rad i istraživanje Кatalin Кariko doprineli su naporima kompanije BioNTech da stvori imune ćelije koje proizvode antigene za vakcine; njeno istraživanje je otkrilo da je antivirusni odgovor iRNК dao njihovim vakcinama protiv raka dodatni podsticaj u odbrani od tumora.
Godine 2020. Кarikova i Vajsmanova tehnologija upotrebljene su u vakcini protiv kovida 19, koju su zajednički proizveli Fajzer i BioNTech.
Prema pisanju Vašington posta, Vajsman dobija poštu obožavalaca od ljudi iz celog sveta, koji mu zahvlajuju na njegovom radu na vakcini protiv kovida-19. Jedan mu je rekao „Ponovo ste omogućili zagrljaje i bliskost“ i pitao ga za sliku i autogram.
Britanski etolog Ričard Dokins i kanadski biolog Derik Rosi, koji je pomogao u osnivanju Moderne, predložili su Kariko i Vajsmana za Nobelovu nagradu, koju su danas i dobili.
Povezane vesti
Komentari ()
Vidi sve komentare