Diplomata u penziji: Novi ajatolah će biti pod većim uticajem militanata, to se vidi iz načina na koji je izabran

Radojko Bogojević primećuje da sukob eskalira, što nije dobro ni za uključene strane, ni za ostatak sveta koji bi se mogao suočiti sa nedostatkom izvoza nafte, naftnih derivata i gasa, jer se kroz Ormuski moreuz propuštaju samo neki brodovi.

Bogojević ističe da se konstantno postavlja pitanje zašto baš sada. Odgovor vidi u ratu u Ukrajini, u koji je Rusija potpuno angažovana, zatim u situaciji u Venecueli - gde su SAD sebi obezbedile dovoljno nafte za svoje potrebe, ali i postojećoj krizi na Bliskom istoku.

"Verovatno je odlučeno da je sada pravi trenutak za ostvarenje više ciljeva - da se onemogući Iran da dostigne situaciju da pravi nuklearno oružje; da se vlast u Teheranu sruši uz pomoć Iranaca koji se bune (mislim da je to veoma teško izvodljivo); da se stvori podela u rukovodstvu Irana ubistvom Hamneija... Treći scenario je građanski rat u Iranu i opšta pometnja. To je najgori scenario za Iran", istakao je on.

Smatra da kopnena invazija Irana nije realna.

"Za razliku od Iraka, koi je mahom ravna pustinja, Iran je sav u planinama i teško dostupan. Imajte u vidu da su Iranci vrlo ponosan narod, koji drži do svoje istorije, kulture, civilizacije. Imam utisak da je u okviru Irana stvorena veća kohezija nakon ovog bombardovanja", kazao je.

O novom ajatolahu

Ne veruje da će izbor sina ajatolaha Alija Hamneija - Modžtabe Hamneija - nešto promeniti.

"Moram da pomenem da je pokojni ajatolah bio jedan od retkih ljudi u Iranu koji se protivio tome da Iran napravi nuklearno oružje. I mnogi su ga napadali zbog toga. On je sklonjen - a bio je jedan od retkih koji se protivio tome, jer je shvatao kakve to posledice može doneti Iranu. Imajući u vidu kako je njegov sin došao na vlast - on nije pri vrhu u verskim krugovima - očigledno je da će biti pod velikim uticajem militanata", smatra on.

Dok je tokom vikenda pogođeno jedno od najvećih nalazišta nafte u Iranu, Bogojević kaže da to svakako jeste velika šteta za zemlju - ali da je njen izvoz nafte već uglavnom bio pod sankcijama.

"Zatvaranjem Ormuskog moreuza čini mi se da će biti ugroženi najveći potrošači nafte u Aziji - Indija i Kina, a potom i Japan i Koreja. Iran je navodno pustio brodove koji voze naftu za Kinu, ali za ostale je to stvarno veliki problem, uključujući delimično i Evropu", naveo je on.

SAD su odobrile kupovinu ruske nafte Indiji, a Indija ima bilateralni sporazum sa Izraelom o kupovini naoružanja.

"Ta mnogoljudna zemlja, koja je tek počela da se razvija, biće u ozbiljnim problemima. Ta nafta koju Iran propušta i ruska nafta koja dolazi - to su male količine u poređenju sa potrebama i Indije, i Kine, i Japana, i Koreje i mnogih drugih u tom delu sveta", kazao je.

Kopneni transporti nsu mogući, a ni gasovod u Saudijskoj Arabiji neće moći da zadovoljni sve potrebe, dodaje.

Uprkos svemu, u ovom trenu ne vidi nagoveštaje da će se situacija smiriti.

"U ovom trenu bi bilo najbolje da jedna strana proglasi pobedu, ostvarenje svojih ciljeva, pa makar to bilo i delimično", naveo je.

Na pitanje da li Zalivske zemlje mogu da uđu u neku otvoreniju konfrotaciju sa Iranom (u Omanu i Bahreinu pogođena su ključna postrojenja za preradu vode), Bogojević sumnja, jer one nemaju vojne kapacitete.

"Međutim, američke vojne baze su na njihovom tlu. Zato one trpe štetu na svojoj teritoriji, ne učestvujući u ratu. A što se tiče postrojenja desalinizacije vode - to bi bila velika katastrofa za sve te zemlje, posebno Saudijsku Arabiju, jer odatle je i voda za piće, za navodnjavanje poljoprivrednih površina. Zato i strahujem od dalje eskalacije ovog sukoba", naveo je.

U celoj situaciji, Evropa je skrajnuta, ističe.

"Istovremeno, Evropa doživljava jako veliku štetu zbog zatvaranja moreuza i svog odnosa za Zalivskim zemljama. Iran je suviše angažovan na svom delu regiona. Dron koji je lansiran ka Kipru, potvrđeno je da je stigao iz Libana. Kiparski predsednik razmatra mogućnost da Kipar postane članica NATO. Ne verujem da tu preti veća opasnost", objasnio je.