Raketni napad na Mikolajev, Herson se sprema za referendum o pripajanju Rusiji

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je danas da je prihvatio poziv da prisustvuje jesenjem samitu G20 na Baliju, ali da će njegovo učešće zavisiti od toga koji lideri će takođe prisustvovati, odnosno da li će na skupu učestvovati i ruski predsednik Vladimir Putin.

Posle razgovora sa predsednikom Indonezije Džokom Vidodoom u Kijevu 29. juna, Zelenski je rekao da će učešće Ukrajine "zavisiti od bezbednosne situacije u zemlji i od sastava učesnika samita", javlja Radio Slobodna Evropa.

Indonezija, koja ove godine predsedava G20, bila je pod pritiskom nekoliko zapadnih zemalja da ne pozove Putina zbog rata koji je pokrenuo u februaru protiv Ukrajine.

Putin je prihvatio poziv za učešće na samitu G20.

Vidodo će otputovati u Moskvu 30. juna, gde će se sastati sa Putinom. Kao i mnoge druge zemlje u razvoju, Indonezija je bila neutralna po pitanju tekuće invazije Rusije na Ukrajinu, koja je pokrenuta 24. februara.

Zemlje G20 čine oko 80 odsto ukupne svetske ekonomske proizvodnje, podseća RSE.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i generalni sekretar UN Antonio Gutereš razgovarali su telefonom o prehrambenoj krizi tokom ratne situacije u Ukrajini i Donbasu.

"Razgovarano je o nekim od najhitnijih međunarodnih pitanja, sa akcentom na bezbednost hrane tokom situacije u Ukrajini", navodi se u saopštenju ruskog ministarstva spoljnih poslova.

Ministar je dao detaljnu procenu Rusije o trenutnoj situaciji u Ukrajini i o izvozu poljoprivrednih proizvoda i đubriva na svetska tržišta.

Sergej Lavrov je takođe ukazao na nameru da se dalje radi na smanjenju opasnosti od prehrambene krize i na saradnji sa UN, navodi se u saopštenju.

"Rusija će zadržati svoju nepokolebljivu posvećenost ravnopravnoj multilateralnoj saradnji, ciljevima i principima Povelje UN", zaključeno je u saopštenju.

Britanski premijer Boris Džonson izjavio je danas na marginama samita NATO u Madridu da će Ujedinjeno Kraljevstvo poslati još 1.000 vojnika u zemlje istočne Evrope kao odbrambenu pomoć, posebno u Estoniju, javlja BBC.

On je to nazvao "trajnim pojačanim prekomorskim prisustvom" britanskih trupa.

Džonson je dodao da će Velika Britanija zemljama Baltika ponuditi "dugotrajnu podršku i partnerstvo", kako bi im pomogla da ojačaju vojsku i "trenutno odbiju bilo koji napad".

On je rekao da je Velika Britanija ove godine za odbranu opredelila 2,3 odsto bruto društvenog proizvoda, što je iznad obaveze prema NATO, koja iznosi 2 odsto BDP.

Džonson je naveo da je taj nivo odbrambenih ulaganja dugoročan.

Ruska Duma odobrila je drugo čitanje predloga zakona koji bi omogućio zabranu stranih medija. Predlog mora da prođe i treće čitanje, nakon čega treba da ga izglasa gornji dom parlamenta, pre nego što ga potpiše predsednik Vladimir Putin.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je, u razgovoru sa predsednikom SAD Džozefom Bajdenom, rekao da veruje u otvaranje koridora za izvoz ukrajinskog žita na globalna tržišta tokom rata.

Erdogan je, tokom sastanka sa Bajdenom na marginama samita NATO, izjavio da pokušava da reši proces „politikom balansiranja“.

Ambasador Francuske u Beogradu Pjer Košar izjavio je da činjenica da Srbija odbija da uvede sankcije Rusiji utiče na srpski imidž u evropskom javnom mnjenju.

Košar je Radio-televiziji Vojvodine rekao da je Pariz „iznenađen ehom koji se vidi u srpskim medijima, u štampi, čak i u istraživanjima javnog mnjenja“ po pitanju odnosa prema ruskom ratu u Ukrajini.

Organizacija "Žene u crnom" održala je deseti po redu protest "Stop ratu u Ukrajini", tokom kojeg su u beogradskoj Knez Mihailovoj ulici istakle transparente "Putin - ratni zločinac", "Žene u crnom protiv rata" i "Putina u Hag".

Sirija je priznala nezavisnost Donjecke i Luganske Narodne Republike, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje.

Saopštenje Ministarstva spoljnih poslova Sirije, u kome je potvrđeno ranije najavljeno priznanje nezavisnosti i suvereniteta Donjecke Narodne Republike i Luganske Narodne Republike, objavila je državna agencija SANA.

Zbog ruske agresije više od 17 miliona Ukrajinaca je pobeglo iz svojih domova, od čega je oko pet miliona izbeglo u inostranstvo, izjavio je zamenik ukrajinskog ambasadora u Srbiji Marko Martinjak i dodao da se istražuje 18.500 ruskih zločina u Ukrajini.

Marinjak kaže da je prema zvaničnim podacima poginulo 339 dece, da je Rusija ispalila na Ukrajinu 2.700 krstarećih projektila, ali da je uprkos svemu 90 odsto građana ove zemlje uvereno u pobedu, a čak 82 posto njih ne bi pristalo da ustupi teritorije za mir, prenosi Glas Amerike (VOA).

Govoreći o odnosima Srbije i Ukrajine, Martinjak je rekao da dve zemlje povezuju prijateljske, istorijske i kulturne veze, kao i evropski put, ali i da 80 odsto građana Srbije podržava ruskog predsednika Vladimira Putina: "Mislim da su za ovu potpuno drugačiji realnost su odgovorni i mediji koji kreiraju lažnu sliku "cara Putina i oslobodilaca". Nažalost, kada upališ televiziju ili čitaš novine u Srbiji ponekad imaš utisak da gledaš i čuješ državnu rusku propagandu".

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zatražio je od zemalja NATO okupljenih na samitu u Madridu modrenu artiljeriju i finansijsku podršku da se suoči sa ruskom invazijom svoje zemlje.