Rašeta: Početak pregovora Izraela i Hamasa nije bio najuspešniji, ali obe strane pokazuju veću fleksibilnost

Rašeta za N1 ističe da i dalje postoji ogromna distanca između pregovaračkih strana, ali dodaje da obe strane pokazuju veću fleksibilnost.

„Distanca načito postoji kad su u pitanju budućnosti i dalje prisustvo izraelskih vojnih trupa u samom Pojasu Gaze, s toga su poslednje informacije koje imamo da će se danas pregovori najviše će ticati dotoka humanitarne pomoći. Od sada bi trebalo da UN i Palestinski crveni krst budu glavne organizacije koje će vršiti monitoring dotoka ove pomoći“, navodi on.

Prema njegovim rečima, ključni zahtevi sa izraelske strane biće oslobađanje živih talaca i posmrtnih ostataka onih koji su preminuli u zatočeništvu Hamasa, dok će sa druge strane Hamas zahtevati puštanje za sada još uvek neodređenog broja palestinskih osuđenika.

„Ovo su neke pozicije gde postoji šansa za kompromisno rešenje i sporazum, ali samo trajanje ovog primirja je i dalje pod znakom pitanja, s obzirom na to da Hamas očekuje neki trajni prekid vatre dok Izrael i Netanjahu za sada nisu u mogućnosti da se obavežu na bilo koji duži prekid vatre, od ovog koji će biti dogovaran, najverovatnije od 60 dana. Takođe, Izrael ne odustaje od toga da se njegove snage povuku samo u buffer zonu, dakle na granici s izraelskom i egipatskom teritorijom, odnosno da ostanu i dalje u Pojasu Gaze, dok Hamas očigledno traži potpuno povlačenje“, kaže Rašeta.

Komentarišući to da li više treba očekivati od ovih pregovora u Dohi ili od Netanjahuovog odlaska u Sjedinjene Američke Države na sastanak sa predsednikom SAD u Beloj kući, sagovornik N1 ističe da su ta dva događaja povezana.

„Pre svega jer Netanjahu traži i zaštitu, i da se kolikvijalno izrazim, leđa od Donalda Trampa s obzirom da je on veoma limitiran kada su u pitanju pregovori sa Hamasom, zato što u velikoj meri opstanak njegove koalicije zavisi od njegovih partnera sa ekstremne desnice koji bi svaki prekid vatre bez potpunog uništenja Hamasa doživeli kao poraz i predaju. Već smo videli 19. januara ove godine kada je njegov koalicioni partner doneo odluku sa svojih šest narodnih poslanika izađe iz koalicije, čime je vlada bila blizu pada. Netanjahu će jednostavno tražiti od Trampa neki vid pomoći koji bi on mogao da prezentuje svojim koalicijskim partnerima kao ultimatum i da je njegov prostor za političko manevrisanje ograničen, kako bi on uopšte mogao da nastavi, da vodi ove pregovore, jer bliži se izborna godina, Netanjahuu više ne ide u korist trajni rat, sada bi želeo, pre svega da Avramovi sporazumi nastave da se sprovode i potencijalo da se uključe nove države u ovaj sporazum, as takođe veliko pomirenje sa Saudijskom Arabijom bi mu značajno poboljšalo šanse pred izbore“, objašnjava on.

Rašeta dodaje i da obe strane u ovom trenutku pokazuju veću fleksibilnost nego što je bio slučaj u prethodna dva prekida vatre, što se donekle, kako ističe, može objasniti i umorom obe strane.

„Hamas se nalazi na ivici poraza, dok manje-više izraelske snage su 20 meseci u stanju neke opšte spremnosti i iznurenosti, s obzirom da su vodili rat na nekoliko različitih frontova i s obzirom da nakon operacije u Iranu Hamas se oseća donekle izolovanim, s obzirom da više nema dovoljno čuvrstih saveznika i strateških partnera. Stoga verujem da osim nekih garancija, koje će Hamas tražiti od američkog predsednika da neće doći do obnavljanja sukoba ovih šezdeset dana i možda neke veće garancije što se tiče produživanja ovog perioda, mislim da je to jedina crvena linija koju ima Hamas. Sa druge strane, Netanjahu zahteva da se što veći broj talaca mora osloboditi i da to mora biti urađeno u što manje faza, s obzirom da Hamas sada to želi da izvrši u tri faze što bi bilo presporo za Netanjahua, gde javnost vrši veliki pritisak na njegovu vladu da se ovi taoci što pre vrate kući“, kaže Rašeta.