Koliko je (ne)izvestan direktni sukob Francuske i Rusije: Pariz pripremama šalje signal u ime cele Evrope

Načelnik Generalštaba francuskih oružanih snaga, general vazduhoplovstva Fabijen Mandon nedavno je izjavio da je u toku priprema pripadnika oružanih snaga te zemlje za moguć rat sa Rusijom. Mandon je u intervjuu za Kvest Frans (Quest France) rekao da ga je predsednik Francuske Emanuel Makron zamolio da predloži opcije kako bi se osigurala kontinuirana zaštita francuskog naroda i interesa te zemlje, o čemu je govorio i u svom obraćanju poslanicima u Odboru za odbranu francuskog parlamenta 22. oktobra.

"Podelio sam svoja zapažanja sa narodnim predstavnicima kako bismo predvideli (događaje) i doneli ispravne odluke. Vidim evoluciju Rusije - 2008. godine je napala Gruziju, 2014. godine je anektirala Krim, 2022. godine je to bila Ukrajina. Rusija smatra Evropu slabom. Znam da se vojno reorganizuje kako bi bila sposobna da se angažuje u borbi protiv zemalja NATO-a. Moramo se pripremiti za to", rekao je Mandon.

Izjavi generala vazduhoplovstva francuskih oružanih snaga prethodio je i niz vesti koji je ukazivao na to da se Francuska priprema za mogućnost izbijanja ratnih sukoba.

Još u julu, francusko Ministarstvo zdravlja poslalo je dopis bolnicama da se pripreme za potencijalno „veliko vojno raspoređivanje“ i da osiguraju kapacitete za lečenje ranjenih francuskih i stranih vojnika, s mogućnošću zbrinjavanja između 10.000 i 15.000 ljudi u razdoblju do 180 dana. U sklopu planiranja spominje se i uspostava medicinskih sabirnih mesta u blizini luka i aerodroma kako bi se omogućio brzi transport vojnika.

Ova mera usledila je samo nekoliko meseci nakon što je objavljeno da francuska vlada planira da svakom domaćinstvu u zemlji pošalje priručnik za preživljavanje sa uputstvima kako da se pripreme za neposrednu pretnju, uključujući oružani sukob, zdravstvenu krizu ili prirodnu katastrofu.

Uključivanje celog francuskog društva, a ne samo oružanih snaga, prema izjavi generala Fabijena Mandona, ključno je za zaštitu od agresije druge države.

"Rusija je proučavala naša društva i zna da naša snaga leži u jedinstvu. Ako uspe da nas fragmentira i podeli, može pobediti", ocenio je Mandon.

Rat ponovo realna mogućnost?

Konsultant iz oblasti geopolitike i bezbednosti Nikola Lunić za portal N1 kaže da izjava francuskog načelnika Generalštaba o pripremama za mogući sukob sa Rusijom nije tek uznemirujuća izjava u medijima, već simptom duboke promene evropskog bezbednosnog pejzaža – povratak u logiku odvraćanja, mobilizacije i kolektivne odbrane. Navodi da posle dugog mira u tom delu Evrope, francuske institucije počinju da funkcionišu kao da je rat ponovo realna mogućnost.

“Francuska verovatno ne očekuje sukob širih razmera, ali se priprema za mogućnost rata, što je politički i vojno daleko važnije. Kako je izjavio načelnik francuskog Generalštaba general Tjeri Burkar ‘ako želimo mir, moramo biti spremni za rat’. Ta rečenica ne označava agresivnu nameru, već suštinu strategije odvraćanja – sposobnost da se svaki protivnik unapred odvrati jasnom porukom da će svaka agresija biti skupo plaćena”, objašnjava Lunić.

Prema njegovim rečima, odnosi Francuske i Rusije nikada nisu bili jednostavni.

“Iako je predsednik Emanuel Makron dugo insistirao na dijalogu s Moskvom i pokušavao da posreduje u ratu u Ukrajini, ruska invazija 2022. uništila je svaki pokušaj političkog balansa. Francuska od tada jača podršku Kijevu, snabdeva ga oružjem i razvija sopstvene proizvodne linije municije u saradnji sa drugim državama EU. Ali Pariz je, za razliku od nekih članica NATO-a, zadržao i dozu političkog realizma i svestan je da dugoročna evropska stabilnost ne može počivati isključivo na antagonizmu. Upravo zato francuske pripreme imaju dvostruki cilj: jačanje odbrane i smanjenje verovatnoće da Rusija proceni Evropu kao ranjivu”, kaže sagovornik N1.

Međutim, ocenjuje da je rizik od direktnog rata Francuske i Rusije i dalje nizak, ali da je viši nego ikada. Ipak, naglašava, francuske pripreme nisu izraz straha, već svesnog suočavanja sa rizikom.

“Moskva trenutno nema kapacitete za otvaranje novog fronta protiv bilo koje NATO članice, ali posle Ukrajine Evropa više ne računa na racionalnost ruskih odluka. Ono što zabrinjava jeste rizik od incidenta kao posledica hibridnog napada koji bi izazvao domino efekat reakcija. Takvi događaji ne bi morali odmah da znače i rat, ali bi mogli da proizvedu spiralu eskalacije iz koje bi moglo biti teško izaći”, objašnjava Lunić.

Skoro sve evropske zemlje beleže nagli rast vojnih budžeta

Ocenjuje da s obzirom na to da Francuska ima specifičan geopolitički položaj, da je nuklearna sila i jedna od najjačih armija u Evropi, ona ne govori samo u svoje ime, već šalje signal u ime celog kontinenta.

“U Parizu su svesni da bi eventualni ruski napad na neku od istočnih članica NATO automatski aktivirao član 5. Vašingtonskog ugovora – kolektivnu odbranu. Dakle, svaka priprema Francuske za sukob s Rusijom ujedno je i priprema NATO i EU za krizni scenario u Evropi”, kaže konsultant iz oblasti geopolitike i bezbednosti.

Da je trend priprema za mogući sukob mnogo širi od samog Pariza, prema Luniću, ukazuje i činjenica da skoro sve evropske zemlje, prvi put od Hladnog rata, beleže nagli rast vojnih budžeta.

“Nemačka, koja je decenijama izbegavala vojnu moć, danas ulaže oko 2.5 odsto BDP-a u odbranu, a osnovala je i specijalni fond za modernizaciju oružanih snaga. Bundesver se transformiše iz ekspedicionih snaga za upravljanje krizama u vojsku sposobnu za odbranu teritorije i ratovanje, što je istorijski zaokret u nemačkoj politici. Povećanje vojne potrošnje u svim evropskim zemljama, kao i podizanje operativnih sposobnosti i kapaciteta odbrambene industrije, postaju evropska doktrina odvraćanja u svetu u kome se više ne može osloniti samo na američki vojni kišobran. Kroz inicijative SAFE i REARM, kao i najavljeni Vojni Šengen, EU u bliskoj saradnji sa NATO značajno podiže svoje odbrambene mogućnosti i sprema se posvećeno za mogućnost rata”, navodi on, ističući da je Evropa definitivno ušla u fazu u kojoj se bezbednost ponovo meri brojem tenkova, dronova i rezervista.

Ono što je, kako kaže, nekada bilo nezamislivo, poput planiranja ratne logistike u srcu EU, danas postaje redovna državna politika.

“Rat u Ukrajini je na eksplicitan način suočio Evropu sa činjenicom da ne postoji predaleki front. U eri kada je rat tehnološki evoluirao, pripreme više nisu paranoja, već obaveza”, zaključuje Lunić.