Novinarka iz Vašingtona: Rat sa Iranom nepopularan među Amerikancima, za razliku od ratova posle 11. septembra

Pre 25 godina na današnji dan, dogodio se teroristički napad na "kule bliznakinje" u Sjedinjenjenim Američkim Državama, kada je 19 terorista, povezanih sa Al Kaidom, otelo četiri aviona i izvelo samoubilačke napade u kojima je poginulo skoro tri hiljade ljudi.

Novinarka iz Vašingtona Jovana Đurović kaže neka od istraživanja pokazuju da je za Amerikance 11. septembar najvažniji istorijski događaj u njihovim životima.

Ipak, za nekih 20 odsto ispitanih taj dan ne predstavlja poseban značajni momenat.

“Amerikanci više ne strahuju u većini od terorističkih napada spolja. Rojterosovo istraživanje pokazalo je da najveći broj ljudi u Americi u ovom trenutku strahuje od oružanog nasilja ili od generalnog nasilja koje čine američki državljani, a ne neki stranci ili teroristi spolja”, kaže za N1 novinarka Đurović.

Ona podseća da su protekle godine u SAD obeležene pojačanim političkim nasiljem, počevši od 6. januara 2021. kada su Trampove pristalice upale u Kongres.

“Imali smo nekoliko pucnjava na predsednika Donalda Trampa, na jučerašnji dan prošle godine ubijen je konzervativni aktivista Čarli Kirk dok je držao tribinu, pre toga je ubijena demokratska poslanica u Minesoti. Taj visok nivo političkog nasilja se odražava kao najveća briga Amerikanaca”, objašnjava sagovornica N1.

Efekti rata protiv terorizma

Nakon terorističkog napada 11. septembra 2001. godine nikada ništa slično se nije ponovilo.

Odgovor na taj teroristički čin - intervencija na Bliskom istoku, međutim, kod mnogih je percipirana kao nešto što je kasnije stvorilo uslove za dodatnu destabilizaciju i stvaranje novih terorističkih jedinica, objašnjava novinarka.

“Ono što je 11. septembar zapravo uzrokovao i što je usledilo posle toga bio je zakon usvojen u Kongresu koji je omogućio mnogo lakšu upotrebu američke vojne sile u inostranstvu. To je utrlo put svim narednim intervencijama, a i praksi predsednika da ignorišu Kongres kada raspoređuju strane trupe”, objašnjava Jovana Đurović.

Rat sa Iranom od početka nepopularan

“Tramp je politički isplivao u republikanskoj stranci na tom neinterviencionističkom krilu, na tom delu partije koji se protivio ratovima u Avganistanu i Iraku, smatrao ih je besmislenim, skupim, neučkovitim i večitim. Tramp je obećavao u kampanji da to nikada neće uraditi da bi to obećanje prekršio nekih godinu dana kada je došao na vlast, kada je objavio rat Iranu koji i dalje traje”, objašnjava sagovornica N1.

Rat sa Iranom od svog početka je jako nepopularan među opštom američkom populacijom, za razliku od ratova u Avganistanu i Iraku, objašnjava Đurović, kada je predsednik Buš imao podršku javnog mnjenja, jer su se desili blizu 11. septembra.