Rat u Ukrajini, 105. dan. Ukrajinska vojna obaveštajna agencija saopštila je da je Rusija do sada vratila tela 210 ukrajinskih boraca poginulih u borbi za Marijupolj, navodeći da se većinom radi o borcima koji su držali poslednje uporište u kompleksu čeličane Azovstalj. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski najavio da Ukrajina pokreće "Knjigu dželata", sistem za prikupljanje dokaza o ratnim zločinima za koje Kijev kaže da su počinjeni tokom ruske okupacije. Svetska banka odobrila dodatnih 1,49 milijardi dolara za Ukrajinu. Više od 1.000 ukrajinskih vojnika koji su se nedavno predali u Marijupolju biće prevezeno u Rusiju radi "istrage", javila je ruska državna novinska agencija TASS. Lavrov je u Ankari rekao da Rusija garantuje bezbednost ukrajinskih brodova sa žitaricama ukoliko ih Ukrajina pusti da bezbedno izađu iz luka na Crnom moru.
Pogledajte prilog Vlada Alimpijevića:
Sve o jučerašnjim događajima u Ukrajini pročitajte OVDE.
Pratite razvoj događaja iz sata u sat:
Američki biznismen Hauard Bafet želi da pomogne u obnovi ukrajinske infrastrukture
Američki biznismen i filantrop Hauard Bafet izjavio je danas na sastanku sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u Kijevu da želi da pomogne u obnovi ukrajinske infrastrukture, uklanjanju mina i poboljšanju ishrane u školama.
Zelenski je na društvenim mrežama objavio da bi jedan projekat o kome se razgovaralo obnovio sistem distribucije vode u crnomorskom gradu Odesi a drugi podržao Ukrajince koji su raseljeni iz svojih domova.
Bafet, sin milijardera Vorena Bafeta, radi u nekoliko korporativnih odbora i aktivan je u mnogim fondacijama i dobrotvornim organizacijama.
On je 2017. godine položio zakletvu kao privremeni šerif okruga Mejkon, Ilinois.
"Vi ste najviši pravni čovek ovde u Ukrajini, pa vam dajem svoju staru šerifsku značku iz vremena kada sam bio šerif. To je za tebe. Dakle, niko ne može da dovodi u pitanje, ti si broj jedan, uvek si broj jedan", rekao je Bafet.
Sputnjik: Stranci optuženi da su se borili kao plaćenici u Ukrajini delimično priznali krivicu
Državljani Velike Britanije Šon Piner i Ajden Aslin i državljanin Maroka Sadun Brahim, kojima se u Donjecku sudi zbog optužbe da su se kao plaćenici borili u ukrajinskoj vojci, danas su na ročištu u Vrhovnom sudu samoproglašene Donjecke republike delimično priznali krivicu, preneo je Sputnjik.
Oni su priznali da su prekršili član 232 Krivičnog zakona „Prolazak obuke u cilju terorističke aktivnosti, za šta je propisana zatvorska kazna od 15 do 20 godina.
Pored toga, izjasnili su se krivim za akcije usmerene na nasilno preuzimanje vlasti, krivično delo iz člana 323 Krivičnog zakona, za šta je propisana zatvorska kazna u trajanju od 12 do 20 godina, a u slučaju otežavajućih okolnosti ili u ratno vreme i smrtna kazna, uz oduzimanje imovine.
Opuženi nisu priznali krivicu za krivično delo „Učešće plaćenika u oružanom sukobu ili vojnim akcijama“.
Piner, Aslin i Bragum predali su se ruskoj vojsci u Marijupolju sredinom aprila, nakon čega je Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo da „plaćenici koji su stigli u Ukrajinu nisu borci i da ih, u najboljem slučaju, čeka dugogodišnja zatvorska kazna“.
Rusi trpe velike gubitke u Severodonjecku, kaže Zelenski
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da branioci Severodonjecka nanose velike gubitke ruskim trupama u "veoma žestokoj i teškoj bici".
"Na mnogo načina, sudbina Donbasa se odlučuje tamo", rekao je Zelenski u onlajn obraćanju.
Veći deo Severodonjecka je pod ruskom kontrolom i ukrajinski borci su se povukli na obode grada, kako je ranije saopštio oblasni guverner.
Guverner: Ukrajina ima punu kontrolu nad Lisičjanskom
Grad Lisičjanks je u potpunosti pod ukrajinskom kontrolom nakon napada ruskih snaga koje su trajale više od nedelju dana, rekao je regionalni guverner Sergej Hajdaj.
On je kazao da Rusija nastavlja da granatira grad "haotično" i "snažno", što čini veliku štetu kućama.
Gutereš: Obezbediti izvoz hrane iz Ukrajine
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš izjavio je da je neophodno postići sporazum kojim bi se osigurao bezbedan izvoz hrane iz Ukrajine preko Crnog mora i neometan pristup svetskom tržištu hrane i veštačkog đubriva iz Rusije.
Taj sporazum je od suštinskog značaja za više stotina miliona ljudi iz zemalja u razvoju, uključujući podsaharsku Afriku, rekao je Gutereš, prenosi BBC.
Prvi čovek Ujedinjenih nacija obratio se povodom predstavljanja izveštaja o posledicama rata u Ukrajini, u kojem se procenjuje da su 94 države, sa oko 1,6 milijardi stanovnika, "izložene najmanje jednoj dimenziji krize, sa kojom ne mogu da se nose".
Od tih 1,6 milijardi, 1,2 milijarde, ili tri četvrtine, žive u državama koje je zahvatila takozvana "savršena oluja", jer ih istovremeno pogađaju sve tri dimenzije krize - finansijska, prehrambena i energetska, upozorio je Gutereš.
On je istakao da su posledice ruske invazije na Ukrajinu iz dana u dan sve veće i teže i sve se više ubrzavaju.
Rat u Ukrajini preti da pokrene nezapamćen talas gladi i siromaštva i da iza sebe ostavi socijalni i ekonomski haos, rekao je Gutereš i ukazao da ćemo ove godine biti suočeni sa krizom zbog nemogućnosti da se dođe do postojećih zaliha hrane, dok bi naredne godine mogli da se suočimo sa činjenicom da nema hrane.
Samo je jedan način da zaustavimo oluju koja dolazi - ruska invazija Ukrajine mora da se okonča, poručio je Gutereš.
Kriza zbog nedostatka hrane mogla bi da traje godinama
Kriza zbog nedostatka hrane, koja je počela zbog rata u Ukrajini, mogla bi da traje godinama ukoliko se sada ne preduzme odlučna akcija, izjavila je generalna direktorka Svetske trgovinske organizacije Ngozi Okonjo Iveala.
Plašim se da će nestašica žitarica, prouzrokovana ratom u Ukrajini, dovesti do "zastrašujuće situacije širom sveta", rekla je Okonjo Iveala televiziji BBC.
Ona je navela da Ukrajina zadovoljava 42 odsto svetske potražnje za suncokretovim uljem, 16 odsto svetskih potreba za kukuruzom, 10 odsto za ječmom i devet procenata svetske potrošnje pšenice.
Ukoliko sada ne obezbedimo izvoz ukrajinskog žita i skladišta ostanu puna, žetva koja dolazi u julu takođe će propasti, a onda će nestašice trajati godinama i to će biti stvarna katastrofa za neke delove sveta, kazala je Okonjo Iveala.
Prema njenim rečima, najteže posledice biće u Africi, jer mnoge države sa tog kontinenta hranu i veštačko đubrivo uvoze isključivo iz crnomorskog regiona.
Ukrajinske snage se povukle na obode Severodonjecka
Ukrajinske snage potisnute su ruskim bombardovanjem u Severodonjecku i sada kontrolišu samo njegove obode, rekao je regionalni guverner Sergej Hajdaj.
Ukrajinske specijalne snage pokrenule su kontraofanzivu pre nekoliko dana i očistile skoro polovinu grada, ali nema smisla da tu ostanu pošto je Rusija počela da uništava ovo područje granatiranjem i vazdušnim udarima, rekao je Hajdaj.
On je dodao da borbe još traju i da je nemoguće reći da ruske snage u potpunosti kontrolišu grad.
Ukrajina traži status kandidata za EU
Predsednik parlamenta Ukrajine Ruslan Stefančuk zatražio je da Ukrajina dobije status kandidata za članstvo u EU. On je tokom obraćanja poslanicima Evropskog parlamenta rekao da bi neuspeh da se Ukrajini uputi signal otvorenih vrata jasno poručio predsedniku Rusije Vladimiru Putinu da "slobodno može da nastavi bez ikakve kazne".
Zelenski tražio veću podršku Nemačke
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski u telefonskom razgovoru s nemačkim kancelarom Olafom Šolcem zatražio je veću podršku Nemačke njegovoj zemlji kada je u pitanju odbrana.
Zelenski je na Titeru napisao kako je telefonom razgovarao sa Šolcem.
”Razgovarali smo o jačanju odbrambene podrške Ukrajini, uspostavljanju globalne sigurnosti hrane, te pitanju pridržavanja Rusije međunarodnih standarda kada je reč o ratnim zarobljenicima. Ukazao sam na važnost donošenja odluke o integraciji Ukrajine u EU“, rekao je Zelenski.
Lavrov: Moskva je spremna da garantuje bezbednost ukrajinskih brodova
Moskva je "spremna" da garantuje bezbednost brodova sa žitaricama koji napuštaju ukrajinske luke, uz saradnju s Turskom, rekao je u Ankari ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
"Spremni smo da garantujemo bezbednost brodova koji napuštaju ukrajinske luke... u saradnji sa našim turskim kolegama", rekao je Lavrov na zajedničkoj konferenciji za medije sa turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom.
Lavrov je u utorak uveče stigao u Ankaru na razgovare o uspostavljanju bezbednosnih koridora da bi se olakšao izvoz žitarica u Crnom moru. Na zahtev Ujedinjenih nacija, Turska je ponudila svoju pomoć za pratnju konvoja iz ukrajinskih luka uprkos opasnosti od mina koje su tu postavljene zbog ruske invazije Ukrajine.
Lavrov je rekao da Ukrajina treba da pusti trgovačke brodove da bezbedno napuste luke kako bi se postigao dogovor o koridoru robe.
On je naglasio da Moskva neće iskoristiti situaciju u vezi sa isporukom žita u regionu Crnog mora kako bi pomogla svoju vojnu operaciju u Ukrajini sve dok Kijev bezbedno pušta brodove i naglasio da su to garancije predsednika Rusije.
Čavušoglu je rekao da je plan UN "razuman i ostvarljiv" i da "Ukrajina i Rusija treba da ga prihvate".
