Ruske trupe intezivirale su ofanzivu u Donjecku, što je navelo guvernera da zatraži više od četvrt miliona stanovnika da se evakuišu, dan nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin proglasio pobedu u zauzimanju pokrajine na istoku Ukrajine.

Guverner Pavlo Kirilenko rekao je da je evakuacija 350.000 osoba iz Donjecka neophodna da bi se spasli životi i omogućilo ukrajinskoj vojsci da bolje brani gradove od ruskog napredovanja.

Sekretar Saveta za bezbednost Rusije Nikolaj Patrušev kaže da će ciljevi ruske specijalne operacije biti ostvareni uprkos činjenici da SAD i druge zapadne zemlje pružaju vojnu pomoć Ukrajini.

Najmanje jedna osoba je poginula, a tri osobe su ranjene nakon što su ruske snage napale pijacu u istočnom ukrajinskom gradu Slavjansku u Donjeckoj oblasti, saopštila je policija.

Gradonačelnik Slovjanska izjavio je da je grad pod kontinuiranim bombardovanjem, samo dan nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin proglasio pobedu u zauzimanju pokrajine na istoku Ukrajine koja je od suštinskog značaja za njegove ratne ciljeve.

Gradonačelnik Vadim Ljah rekao je da je grad koji je imao oko 107.000 stanovnika pre nego što su Rusi napali Ukrajinu pod "masovnim granatiranjem".

On je pre nekoliko sati pozvao stanovnike da se evakuišu, savetovao im je da se sklone u skloništa.

Slovjansk je bio izložen raketnoj i artiljerijskoj vatri tokom ruskog rata u Ukrajini, ali se bombardovanje pojačalo poslednjih dana nakon što je Moskva zauzela poslednji veliki grad u susednoj provinciji Lugansk, rekao je Ljah.

"Važno je evakuisati što više ljudi", upozorio je on jutros i dodao da je granatiranjem juče oštećeno 40 kuća.

Ukrajinska vojska je u nedelju povukla svoje trupe iz grada Lisičanska a ruski ministar odbrane i Putin rekli su da je zauzimanjem grada Moskva dobila kontrolu nad celim Luganskom, jednom od dve provincije koje čine Donbas.

Kancelarija ukrajinskog predsednika saopštila je da ukrajinska vojska još uvek brani mali deo Luganska i pokušava da kupi vreme za uspostavljanje utvrđenih položaja u obližnjim oblastima.

Ruski poslanici napravili su prvi korak prema odobrenju dva zakona koji će vladi omogućiti da obaveže kompanije na snabdevanje vojske robom, a njihove zaposlene na prekovremeni rad kako bi podržali rusku invaziju Ukrajine.

Ukrajinska vojska tvrdi da je odbila nekoliko pokušaja napredovanja ruskih snaga u regionu Donjecka. Glavni štab te regije rekao je da su ruske jedinice severno od Slavjanska odbijene, a sporno je ko drži elektranu u Vuhlehirsku, ali je ruski napad južno od elektrane kod Novoluhanske odbijen.

Ruski napadi na granici s okupiranim regionom Lugans u blizini Bilohorivke i Verhnjokamjanske takođe su bili neuspješni, saopštila je ukrajinska vojska.

Ukrajinski Generalštab je izvestio o intenzivnoj artiljerijskoj vatri na velikim delovima fronta u regionima Harkova, Donjecka, Zaporožija, Hersona i Mikolajeva. Izvršeno je i nekoliko vazdušnih napada.

Trideset saveznika NATO-a potpisalo je danas protokole za Švedsku i Finsku i sada se prosleđuju zahtevi za članstvo dve zemlje u glavne gradove članica Alijanse za ratifikaciju u parlamentima.

„Ovo je zaista istorijski trenutak za Finsku, za Švedsku i za NATO“, rekao je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.

On je rekao da se potpisivanjem protkola o pristupanju pokreće proces ratifikacije u svakoj od zemalja članica.

Međunarodna dvodnevna konferencija u Švajcarskoj o obnovi Ukrajine nakon rata s Rusijom završena je potpisivanjem Deklaracije iz Lugana koja sadrži niz načela kojima će se voditi proces obnove i oporavka.

Potpisnici Deklaracije – predstavnici iz više od 40 zemalja i međunarodnih organizacija, uključujući Organizaciju za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i Evropsku investicijsku banku (EIB), obavezali su se na političku, finansijsku i tehničku pomoć Ukrajini koja tvrdi da bi obnova zemlje mogla koštati do 750 milijardi američkih dolara.

Potpisnici su takođe osudili rusku vojnu agresiju i pozvali Moskvu da povuče trupe iz Ukrajine.

Švedska ministarka spoljnih poslova An Linde i finski šef diplomatije Peka Havisto potpisali su pristupne protokole za članstvo u NATO savezu u Briselu.

Linde je u uvodnom obraćanju poručila da će Švedska kao buduća članica alijanse doprineti bezbedsnosti svih članica, izvestio je Radio Slobodna Evropa.

Čak 170 plaćenika ubijeno je u Ukrajini u poslednjih deset dana, rekao je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.

"Čak 170 plaćenika je ubijeno, a još 99 je odbilo da učestvuje u vojnim aktivnostima i napustilo je Ukrajinu u proteklih deset dana", precizirao je on tokom konferencijskog sastanka.

Šojgu je rekao da je "uspešna ofanziva ruske vojske i snaga 'narodnih republika' smanjila broj stranih plaćenika i boraca iz privatnih vojnih kompanija aktivnih u zemlji", preneo je Tass.

NATO je zvanično počeo proces ulaska Švedske i Finske u alijansu, rekao je generalni sekretar te organizacije Jens Stoltenberg.

Članice NATO-a će formalno potpisati protokole o uključenju, rekao je Jens Stoltenberg na konferenciji za novinare u Briselu, posle samita NATO-a u Madridu prošle nedelje gde su se "lideri složili da pozovu Finsku i Švedsku da se pridruže Alijansi".

"Ovo je dobar dan za Finsku i Švedsku, i dobar dan za NATO. Sa 32 nacije za stolom, bićemo još jači i naši ljudi će biti još bezbedniji, jer se suočavamo sa najvećom bezbednosnom krizom u decenijama", rekao je.

Alijansa je, kazao je, otvorena za evropske demokratije "koje su spremne i voljne da doprinesu zajedničkoj bezbednosti".