Kompanija "Ruske železnice" suspendovala je isporuku određenih dobara koja se prevoze tranzitom preko Belorusije u Poljsku, saopštila je pres-služba ruskog železničkog operatera.

"Prevoz određenih dobara u Poljsku preko Belorusije je suspendovan", navodi se u saopštenju.

Iz kompanije su naglasili da nije suspendovan sav saobraćaj prema Poljskoj, javio je TASS.

Nekoliko desetina hiljada ljudi okupilo se u Tbilisiju protiv politike gruzijskih vlasti posle neuspeha zemlje da dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji (EU).

Mašući gruzijskim i evropskim zastavama, demonstranti se se okupili oko parlamenta gde su pustili himnu EU, javila je agencija Frans pres.

Nekoliko proevropskih organizacija i sve opozicione stranke pozvale su na demonstracije kako bi se pojačao pritisak na vladajuću stranku „Gruzijski san“, koju optužuju za autoritarno skretanje i pogoršanje odnosa sa Briselom.

Ukrajini će biti potrebno najmanje 10 godina da ukloni sve mine i eksplozive sa svog kopna i teritorijalnih voda nakon što završi rat s Rusijom, kazao je zvaničnik službe za vanredna stanja u petak.

Ukrajina je uspela da očisti 620 kvadratnih kilometara teritorije zasute hiljadama eksplozivnih naprava, uključujući i 2000 bombi bačenih iz vazduha. Ali, gotovo 300.000 kilometara još uvek se smatra "kontaminiranim", rekao je isti zvaničnik.

Ovo je područje veliko kao otprilike pola Ukrajine i gotovo veliko kao Italija.

„Biće potrebno barem 10 godina,  to je optimistična brojka. Ne znamo što se događa na područjima gde su borbe još uvek u toku“, kazao je portparol Državne službe za vanredna stanja Oleksandr Koruži.

„Samo zamislite koliki je broj bombi bačen na nas od neprijatelja“, rekao je zvaničnik na konferenciji za novinare.

„Prioritet nam je da razminiramo infrastrukturu, naseljena područja i puteve, ali trebaće nam duže vremena da očistimo šume, reke i obalu“, dodao je.

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da su zemlje grupe G7 poslednjih godina vodile neodgovornu politiku u oblasti ekonomije i da je to dovelo do povećanja globalne inflacije.

Putin je na virtuelnom samitu BRIKS, čiji je domaćin Kina, govorio o situaciji na globalnim tržištima, napominjući da se države učesnice sastanka zalažu za demokratski multipolarni poredak.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da će odluka lidera Evropske unije da prihvate Ukrajinu i Moldaviju kao kandidate za članstvo imati negativne posledice.

"Odlukom da Ukrajini i Moldaviji dodeli status zemalja kandidata, Evropska unija je potvrdila da nastavlja da aktivno iskorišćava Zajednicu nezavisnih država na geopolitičkom nivou za 'obuzdavanje' Rusije”, rekla je portparolka ministarstva Marija Zaharova u izjavi.

“Ne razmišljaju o negativnim posljedicama takvog koraka...”, dodala je.

Ukrajini treba „oružani paritet“ s Rusijom kako bi stabilizovala tešku situaciju u istočnoj pokrajini Lugansk, rekao je glavni ukrajinski general svom američkom kolegi u telefonskom razgovoru u petak.

"Raspravljali smo o operativnoj situaciji i dostavi međunarodne tehničke pomoći", napisao je ukrajinski general Valerij Zalužni na aplikaciji Telegram nakon telefonskog razgovora s načelnikom Združenog štaba američke vojske, generalom Markom Milijem.

Ukrajina tvrdi da ruska nadmoć u artiljeriji na ratištu u Donbasu uzima znatan danak ukrajinskim vojnim snagama, te je pozvala svoje zapadne partnere na isporuku veće količine oružja kako bi obuzdali napredovanje Rusije.

Sjedinjene Američke Države Ukrajini će obezbediti dodatnih 459 miliona dolara pomoći, među kojima i više raketnih sistema dugog dometa, kazali su američki zvaničnici u četvrtak.

Nemački kancelar Olaf Šolc pozdravio je u Briselu odluku o dodeli statusa kandidata Ukrajini i Moldaviji navodeći da je u pitanju „veliki korak“.

O mogućnosti da Rusija prekine snabdevanje Evrope gasom, Šolc je pozvao na diskusiju o, kako je rekao, „teškoj situaciji“, navodeći da se posebna pažnja mora usmeriti na zajednički odgovor na ekonomske izazove s kojima se EU suočava.

"Moramo razviti našu infrastrukturu da bismo mogli da uvozimo gas iz drugih država", dodao je Šolc.

Evropska unija (EU) i NATO okupljaju koaliciju za rat s Rusijom, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov komentarišući odluku da Ukrajina i Moldavija dobiju status kandidata za EU.

Lavrov je rekao da situacija podseća na stanje pre Drugog svetskog rata ”kada je Hitler ujedinio većinu evropskih zemalja za rat protiv Sovjetskog Saveza”.

Kremlj je ocenio danas da je "unutrašnje pitanje Evrope" odluka evropske dvadesetsedmorice da Ukrajini i Moldaviji dodele status kandidata za članstvo u Uniji, u jeku ruske ofanzive na Ukrajinu.

"To je unutrašnje pitanje Evrope", rekao je novinarima portprol Kremlja Dmitrij Peskov.

On je istakao da je za Moskvu "važno" da svi ti procesi "ne donose dodatne probleme Rusiji... i odnosima tih zemalja sa Rusijom".

Evropski savet juče je doneo odluku da dodeli satus kandidata za članstvo u Uniji Ukrajini i Moldaviji, što označava početak dugog i kompleksnog procesa pristupanja EU, i obećao Gruziji status kada izvrši određene reforme.

Peskov je takođe izrazio nadu da ta odluka neće doprineti pogoršanju odnosa izmedju Moskve i Brisela koji su tenutno na tako niskom nivou da je "vrlo teško dalje ih pogoršati".

On je osudio želju Moldavije da postane "evropskija od samih Evropljana".

Podsetio je takođe da Turska, koja je kandidat za članstvo u EU dvadesetak godina, nikad nije napredovala dalje, već je, kako je rekao, "istovremeno postala suverena i nezavisna zemlja".

Ministarstvo spoljnih poslova u Moskvi je optužilo Vašington da je odgovoran za odluku Litvanije da zabrani prevoz preko svoje teritorije robe vezane za međunarodne sankcije do ruske enklave Kalinjingrada.

Ocenjeno je i da je “nemoguće” održati konsultacije sa Vašingtonom na ekspertskom nivou o više bilateralnih tema, koje je trebalo da budu održane u bliskoj budućnosti.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije nije preciziralo o kojim temama se radi, niti kada je trebalo da se sastanci održe, javlja Rojters.