Ruski predsednik Vladimir Putin u odvojenim telefonskim razgovorima sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i premijerom Italije Marijom Dragim je pojasnio da će se od 1. aprila isporučeni ruski gas plaćati evrima Gasprom banci, koja nije pod sankcijama, a ona će ih konvertovati u rublje.

Portparol Pentagona Džon Kirbi izjavio je danas da se u ukrajinskom regionu Donbas nalazi oko 1.000 ljudi "povezanih sa Grupom Vagner", paravojnom formacijom koju finansira Rusija.

Tokom brifinga u Pentagonu, Kirbi je naveo da je Sjedinjene Države vide da je Rusija tokom poslednjih nekoliko dana postala "mnogo aktivnija" u regionu Donbasa.

"Mislimo da Grupa Vagner trenutno broji oko 1000 ljudi u Donbasu", rekao je Kirbi, izveštavaju zapadne agencije.

Kako je ocenio, pripadnici te vojne grupacije su veoma iskusni jer se u Donbasu bore već osam godina.

Pentagon je saopštio da su uočili u poslednja 24 sata kako se oko 20 odsto ruskih snaga koje su se kretale prema Kijevu „repozicionira“, a neke su se uputile ka Belorusiji, prenosi CNN.

Novi satelitski snimci opkoljenog južnog lučkog grada Marijupolja pokazuju da su čitavi blokovi uništeni dok ruske snage nastavljaju da bombarduju to područje, navodi Pentagon, prenosi CNN.

Znatna šteta je naneta „civilnoj infrastrukturi, stambenim zgradama, bolnicama, rekreaciji, parku, svemu“, dodao je Kirbi.

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je nemačkom kancelaru Olafu Šolcu da Evropa može da nastavi da plaća ruski gas u evrima, a ne u rubljama, kako je Moskva nedavno zatražila, saopštila je vlada u Berlinu.

Portparol nemačke vlade Štefen Hebestrajt rekao je posle telefonskog razgovora dva lidera da je Putin uverio Šolca da će isplate iz Evrope za ruski gas sledećeg meseca "i dalje biti u evrima", navodi Frans pres.

Bilo je više od 80 napada ruskih snaga na zdravstvene ustanove u Ukrajini, izjavio je generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus, javlja CNN.

„Ogorčeni smo što se nastavljaju napadi. Od početka ruske invazije bilo je 82 napada na zdravstvenu zaštitu, što je rezultiralo sa najmanje 72 smrtna slučaja i 43 povređene osobe, uključujući pacijente i zdravstvene radnike. Napadi na zdravstvenu zaštitu predstavljaju kršenje međunarodnog humanitarnog prava i moraju se odmah zaustaviti“, rekao je on.

Direktor programa SZO za vanredne situacije u zdravstvu Majk Rajan rekao je da postoje razlike između problema pristupa zdravlju tokom sukoba u poređenju sa konfliktom koji je aktivno usmeren na zdravstvenu zaštitu. „Veoma je velika razlika između te situacije i situacije u kojoj se stanovništvu aktivno uskraćuje pristup, gde je stvarno odsecanje ljudi deo taktike. To je deo vojne strategije“, rekao je on. „Ovo nisu ljudi zahvaćeni ratom. Nisu ljudi koji su tek uhvaćeni u sukobu. To su ljudi koji su direktno gađani, direktno korišćeni kao strateški alati, kao šahovske figure na užasnoj, ubilačkoj tabli“, rekao je on.

Jake borbe nastavljaju se na obodima Kijeva, uprkos objavi o povlačenju ruskih snaga oko ukrajinskog glavnog grada.

Tim CNN koji se nalazi nedaleko od predgrađa Irpinja naveo je da čuje konstantno dolazeće i odlazeće granatiranje.

Povremeno su se čuli i sistemi za višestruko lansiranje raketa u blizini poslednjeg kontrolnog punkta između Kijeva i Irpinja, kao i sporadična vatra iz malokalibarskog oružja.

Slovenački premijer Janez Janša kazao je da podržava slanje sistema protivraketnog sistema S-300 Ukrajini.

"Da, podržavam to jer je to oprema koja Ukrajini treba najviše. Ne podržavam mnogo priče o tome šta im dajemo", kazao je Janša za CNN.

Britanski premijer Boris Džonson kazao je da "nije cilj britanske vlade" svrgavanje ruskog predsednika Vladimira Putina sa vlasti.

Džonson je u Donjem domu britanskog parlamenta odgovarao na pitanja poslanika koji su hteli da znaju da li bi krajnji rezultat trebalo da bude ne samo da "Rusi odu iz Ukrajine nego i da Putin ode iz Kremlja".

"Apsolutno je jasno, to nije cilj ukrajinske vlade (da se Putin skloni sa vlasti). Jednostavno, idemo da pomognemo, da zaštitimo narod Ukrajine, da iz zaštitimo od apsolutno varvarskog i nerazumnog nasilja. To je ono što radimo", poručio je Džonson.

Ruska vojska je napala devet naselja, oštetila najmanje osam civilnih zgrada, uključujući i kuće i radnje u donjeckoj oblasti na istoku Ukrajine, prema Nacionalnoj policiji Ukrajine.

Rusiji gađaju civile iz "minobacača, tenkova, artiljerijskog oružja i malog naoruažanja" i neki su ranjeni, prema rečima policije.

Najžešće su u poslednjih 24 sata granatirani Marijupolj, Marinka, Krasnohorivka, Avdivka, Vuhljedar, Voljnovaha, Zaliznje, Oheretinje i Novoseljivka-3, prema policiji. Danas je napadnut i grad Pokrovsk.

Policija je dodala da se informacije o uništenju i žrtvama još proveravaju.

Portparol ruskog ministarstva odbrane general-major Igor Konašenkov da je u toku "planirano pregrupisavanje vojnika" oko Kijeva i Černjihova, dan pošto su ruski pregovarači rekli da će ruske snage preduzele korake ka deeskalaciji borbi oko ta dva grada.

"U prvoj fazi specijalne vojne operacije ruskih oružanih snaga na teritoriji Donbasa i Ukrajine bilo je planirano da se neprijatelj primora da koncentriše svoje snage, sredstva, resurse i vojnu opremu za držanje pod kontrolom velikih naselja u ovim oblastima, uključujući i Kijev", naveo je Konašenkov u saopštenju.

Dodao je da je cilj toga bio da se neprijatelj "veže na bojnom bolju i bez juriša na ove gradove, kako bi se izbegle civilne žrtve, nanese takav poraz oružanim formacijama kijevskog rećima koji mu ne bi dozvolio da upotrebi ove snage na glavnom pravcu operacija naših oružanih snaga - u Donbasu. Svi ovi ciljevi su ispunjeni".

Ukrajinski zvaničnici su prijavili rusko granatiranje u poslednja 24 sata oko oba grada.