U toku je drugi mesec rata u Ukrajini. Naredna runda pregovora između Rusije i Ukrajine biće održana u utorak u Istanbulu, saopštilo je tursko predsedništvo, dok je iz Kijeva prethodno najavljeno da će razgovori biti održani održana od 28. do 30. marta u Turskoj. Turski predsednik Erdogan poručio Vladimiru Putinu da je neophodan prekid vatre u Ukrajini. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski u intervjuu nezavisnim ruskim medijima poručio da je Kijev spreman da prihvati neutralnost i denuklearizovani status Ukrajine. Prethodno je ponovo pozvao zapadne vlade da Ukrajini pošalju oružje. Američki predsednik Džozef Bajden nazvao je predsednika Rusije Vladimira Putina "kasapinom", dodajući da "ne može da ostane na vlasti". Blinken i Bela kuća poručuju da SAD ne pokušavaju da sruše Putina. Raketiran Lavov, a Rusi potvrdili da su gađali depoe za gorivo u Lavovu i izvan Kijeva. Ukrajina usvojila zakon kojim kojim se ograničava izveštavanje o kretanju trupa i vojne opreme.

Sve o jučerašnjim dešavanjima u Ukrajini pročitajte OVDE.

Detalje o događajima koji su obeležili današnji dan u Ukrajni možete saznati i u prilogu naše Aleksandre Godfroa:

I danas o događajima na ratištu iz minuta u minut….

…………………………………….

23:58 – Šolc: Promena režima u Rusiji nije cilj NATO-a

Promena režima u Rusiji nije cilj NATO-a uprkos ruskoj invaziji na Ukrajinu, podvukao je u nedelju nemački kancelar Olaf Šolc na nemačkom javnom kanalu ARD.

„Imao sam priliku da s njim (predsednikom SAD Džozefom Bajdenom) opširno razgovaram u Beloj kući i takođe smo razgovarali o ovim pitanjima“, dodao je on.

Bajden je u subotu u Varšavi rekao da njegov ruski kolega Vladimir Putin „ne treba da ostane na vlasti“, a Bela kuća je odmah uveravala da Bajden nije pozvao na „promenu režima“ u Moskvi.  „Demokratija, sloboda i pravo imaju budućnost svuda, a računam na to da je duboka želja koju imamo kao ljudska bića ;da živimo u demokratiji“, objasnio je Šolc i dodao da je, „medjutim, na ljudima i nacijama da se bore za tu slobodu“.

„Ono što moramo da garantujemo jeste da nema kršenja integriteta i suvereniteta država“, tvrdio je Šolc.  Na pitanje o isporukama oružja iz Nemačke koje Kijev smatra nedovoljnim, kancela je odgovorio: „Radimo sve što je u našoj moći“.  Oružje koje je Zapad već isporučio je, po njegovim rečima, omogućilo „značajne uspehe“.

23:27 –  Mali: Dok traje rat u Ukrajini, nema načina da cene energenata idu dole

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je Srbija povodom ruskog napada na Ukrajinu postupila principijelno tako što je „osudila kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine“, ali da nisu uvedene sankcije Rusiji jer je procena predsednika Srbije Aleksandra Vučića da „to nije u našem interesu“.

Mali nije mogao da precizira šta će značiti za Srbiju ako Bugarska odluči da prekine uvoz ruskog gasa. Rekao je da – dok traje rat, nema načina da cene energenata idu dole.

22:58 – Šon Pen zapretio uništavanjem svojih Oskara ako Zelenski ne bude govorio

Američki dvostruki oskarovac, glumac i reditelj Šon Pen (Sean Penn) zapretio je danas nekoliko sati pred početak 94. ceremonije uručenja Oskara, da će istopiti svoje dve nagrade američke Akademije filmskih umetnosti i nauka, ukoliko predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski ne bude bio pozvan da se uživo obratio na dodeli, prenela je američka televizijska mreža CNN. Rekao je – istopiće ih.

22:40 – Erdogan poručio Putinu: Potreban prekid vatre u Ukrajini

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je u telefonskom razgovoru s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom istakao potrebu za prekidom vatre u Ukrajini, saopštila je Erdoganova kancelarija.

22.25 – Zelenski: Spremni smo da prihvatimo neutralnost i denuklearizovani status

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da temeljno proučava pitanje neutralnosti Ukrajine, jedne od centralnih tačaka pregovora sa Rusijom za okončanje sukoba.

Jedna od klauzula pregovora tiče se „bezbednosnih garancija i neutralnosti, denuklearizovanog statusa naše države“ i to je zahtev Moskve, izjavio je Zelenski u intervjuu ruskim medijima, koji prenosi ukrajinsko predsedništvo na Telegramu.

„Spremni smo da to prihvatimo“, rekao je Zelenski i dodao da se ta tačka pregovora „temeljno proučava“.

22.01 – Pregovori u utorak u Istanbulu

Naredna runda pregovora između Rusije i Ukrajine biće održana u utorak u turskom gradu Istanbulu, saopštilo je tursko predsedništvo.

U saopštenju Direkcije za komunikacije pri Predsedništvu Turske navodi se da su se tokom telefonskog razgovora u nedelju, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i njegov ruski kolega Vladimir Putin „saglasili da će sledeći sastanak ruske i ukrajinske delegacije biti održan u Istanbulu“.

Tu informaciju je za CNN potvrdio i portparol turskog predsednika Ibrahim Kalin.

Međutim, ukrajinski pregovarač David Arahamija ranije je rekao da će se sastanak održati u ponedeljak.

21.54 – Vrhovna rada: Veliki broj raketa iz Belorusija

Vrhovna rada Ukrajine saopštila je da je 26. februara Rusija istovremeno ispalila rekordan broj raketa na teritoriju Ukrajine, a da su neke od njih, navodno, „stigle iz Belorusije“.

Sa brodova iz Crnomorske flote ispaljene su 52 rakete, iz akvatorija Sevastoplja „i 18 sa teritorije Belorusije“, navedeno je na službenom Telegram kanalu ukrajinskog parlamenta.

„Istovremeno, protivvazdušna odbrana Ukrajine postavila je rekord u oborenim ciljevima: od 70 ispaljenih raketa, doletelo je osam“, dodaje se u saopštenju ukrajinskog parlamenta.

Povodom tog saopštenja, Moskva i Minsk se još nisu oglasili.

21.24 – Novinarka iz Moskve za N1: Ljudi se tuku za šećer, nestaje lekova, mladi beže…

A kakav je život u Rusiji, u Moskvi, mesec dana nakon početka invazije na Ukrajinu i uvođenja sankcija zapada? O tome je za N1 Zagreb govorila novinarka iz Moskve kojoj je zbog bezbednosti zaštićen identitet.

„Ljudi se tuku za šećer, jer vlada nestašica šećera. Nestašica je osnovnih lekova. Isto tako, vlada nestašica ženskih higijenskih potrepština poput tampona i uložaka, trenutno ih nema u supermarketima. Razlog tome su poremećaji u logistici i to što strane kompanije napuštaju Rusiju. Ljudi se boje i nezaposlenosti jer nakon što su strane kompanije otišle, hiljadama ljudi preti gubitak radnog mesta“, rekla je ona.

Opširnije čitajte u posebnoj vesti.

20.34 – I Kijev cenzuriše objavljivanje vojnih podataka, za prekršaj osam godina zatvora

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski potpisao je zakon kojim se ograničava izveštavanje o kretanju trupa i vojne opreme osim ako takve informacije nije objavio ili odobrio Generalštab.

Državna novinska agencija Ukrinform izvestila je da zakon predviđa zatvorske kazne od tri do osam godina za kršenje te zabrane

20.05 – Ruske vlasti blokirale sajt nemačkog Bilda

Ruske vlasti blokirale su danas sajt nemačkog lista Bild, u sklopu svojih napora da kontrolišu informacije o sukobu u Ukrajini. Ruski regulator za medije Roskomnadzor saopštio je da je blokirao sajt nemačkog lista na zahtev tužioca.

Instagram i Fejsbuk stranice Bilda su već blokirani u Rusiji nakon što je Roskomnadzor naveo da se te stranice koriste za pozivanje na nasilje protiv ruskih vojnika.

Redakcija Bilda navela je da je na svoj sajt stavljala vesti na ruskom jeziku o ratu u Ukrajini, dodajući da Rusija ide ka „totalitarnoj diktaturi“. Delovi uživo video snimaka Bilda su titlovani na ruski. Nemački list je dodao da ima i svoj nalog na ruskom na društvenoj mreži Telegram.

Uredništvo Bilda potvrdilo je blokadu sajta i dodalo da je to potvrda da to što rade novinari lista predstavlja „rad za demokratiju, slobodu i ljudska prava“.

19.50 – Le Drijan: Kolektivna krivica ako ništa ne učinimo za Marijupolj

Francuski ministar spoljnih poslova Žan Iv le Drijan rekao je tokom Foruma u ​​Dohi da će biti „kolektivne krivice“ ako ništa se ništa ne učini da se pomogne Marijupolju.

„Marijupolj je novi Alepo“, rekao je Le Drijan za CNN.

Le Drijan je rekao da „postoji sila koja napada, koja da bi dostigla svoje ciljeve, stanovništvo u Marijupolju uzima kao taoce“, ocenjujući da je to „neprihvatljivo“.

17.58 – Nova runda pregovora počinje sutra u Turskoj

Naredna runda pregovora između Ukrajine i Rusije biće održana uživo od 28. do 30. marta u Turskoj, objavio je na Fejsbuku ukrajinski pregovarač David Arahamija.

On nije precizirao gde će se u ponedeljak u Turskoj sastati dve delegacije.

Dosadašnji pregovori dali su malo rezultata, podseća CNN.

17.54 – Harkovski ekopark na slobodu pustio jelene, losove i vukove

Osoblje ekoparka u blizini ukrajinskog grada Harkova pustilo je na slobodu deo jelena, losova, crvenih vukova i deo ptica, koji mogu da prežive u prirodnom staništu, jer nisu u stanju da im obezbede ishranu, javlja BBC.

17.26 – Ukrajinska ambasadorka: Rusija je teroristička država koju vodi ratni zločinac

Ambasadorka Ukrajine u SAD Oksana Markarova ocenila je da je Rusija „teroristička država koju vodi ratni zločinac“.

„Pa, znate, jasno nam je da je Rusija teroristička država koju vodi ratni zločinac i mi radimo dan i noć i žestoko se borimo da odbranimo svoju zemlju i demokratiju“, rekla je Markarova za CNN.

„I svi treba da budu izvedeni pred lice pravde. Dakle, mislim da će biti teško voditi državu iz Haga“, dodala je ona, misleći na Međunarodni krivični sud koji se nalazi u Holandiji.

Markarova je rekla da ruske snage „ubijaju civile, ubijaju decu, uništavaju naše bolnice, civilnu infrastrukturu, stambene kuće“.

„To je delo ratnog zločinca, zato smo otvorili istragu u Ukrajini, zato je Ukrajina podnela sve prijave svim međunarodnim sudovima. I da, Vladimir Putin, zajedno sa svima, svaki Rus koji je odgovoran za to, moraće da završi u zatvoru zbog ovog ratnog zločina“, rekla je ona.

17.08 – Ambasadorka SAD u NATO-u: Još nema dokaza da će se Rusi ograničiti na Donbas

Stalna predstavnica SAD u NATO-u Džulijen Smit rekao je za CNN kako ne misli da „postoje dokazi o tome“, da će Kremlj ograničiti svoje akcije na region Donbasa.

„Ali ono za šta imamo dokaz je činjenica da Rusi nisu uspeli u svojim prvobitnim ciljevima. A to je, kao što dobro znate, da zauzmu Kijev za samo nekoliko dana“, rekla je ona.

„Zbog toga mislim da se Rusija preispituje i da su nagovestili da će promeniti svoju taktiku, ali dajmo malo vremena. Sledećih nekoliko dana, Sjedinjene Države, u bliskoj saradnji sa saveznicima i ukrajinskom vladom, će tražiti dokaze o ovoj promeni“, dodala je Smit.

16.56 – Polovina Ukrajinaca spremna da se bori

Gotovo polovina Ukrajinaca starosti od 18 do 55 godina izrazila je spremnost da direktno učestvuje u borbama protiv ruske invazije, rezultati su ankete koju su sproveli evropski istraživači uprkos ograničenjima rata.

16.40 – Kijev poziva na bojkot francuskog trgovinskog lanca

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba pozvao je danas na bojkot prodavnica „Ošan“ (Auchan) pošto francuska grupa u čijem je vlasništvu lanac tih supermarketa zadržava svoje aktivnosti u Rusiji.

„Očigledno je gubitak poslovanja u Rusiji važniji od mrtvih u Ukrajini“, napisao je Kuleba na Tviteru.

On je rekao da treba ignorisati „Ošan“, ako taj lanac supermarketa ignoriše to što je 139 ukrajinske dece ubijeno tokom ruske invazije.

Ošan ima 231 prodavnicu u Rusiji gde joj je obrt 3,2 milijarde evra, što je više od 10 odsto globalne aktivnosti tog lanca.

15.12 – Šef ukrajinske vojne obaveštajne agencije: Moskva hoće da primeni „korejski scenario“ na Ukrajinu

Šef ukrajinske vojne obaveštajne agencije Kirilo Budanov upozorio je da Rusija pokušava da primeni, ono što je nazvao, „korejski scenario“ na Ukrajinu, ne uspevši da osvoji Kijev i zbaci legitimnu vladu.

Budanov je kazao da su prioriteti ruskog predsednika Vladimira Putina istok i jug Ukrajine, pošto je u velikoj meri njegova ofanziva zakočena.

Ako uspe da poveže te teritorije, smatra Budanov, Putin bi onda pokušao da nametne demarkacionu liniju koja odvaja tu oblast od ostatka Ukrajine, nešto kao posle Korejskog rata.

Međutim, dodao je, jedan od glavnih problema Rusije je uspostavljanje i održavanje kopnenog koridora između istoka Ukrajine i Krima. Na njenom putu stoji „nesalomivi“ Marijupolj, kaže Budanov.

U svakom slučaju, on predviđa da bi ta „kvazi-država“ bila neodrživa, s obzirom na otpor lokalnog stanovništva i činjenice da ćemo biti svedoci onoga što on naziva „potpuni partizanski safari“.

14.46 – Makron reagovao na Bajdenovo etiketiranje Putina kao „kasapina“

Francuski predsednik Emanuel Makron upozorio je protiv retorike američkog predsednika Džozefa Bajdena koji je ruskog kolegu Vladimira Putina nazvao „kasapinom“.

„Ne bih koristio slične termine, jer sam još u razgovorima sa predsednikom Putinom“, rekao je Makron tokom intervjua za francuski treći kanal, prenosi CNN.

Makron je kazao da je „naš cilj da zaustavimo rat koji je Rusija započela u Ukrajini, istovremeno izbegavajući rat i eskalaciju“.

Dodao je da to neće biti moguće sa eskalacijom reči i dela.

14.41 –  Lider Donjecka: Oko 1.700 ljudi dnevno se evakuiše iz Marijupolja i drugih gradova

Lider proruske Donjecke Narodne Republike Denis Pušilin rekao je se oko 1.700 ljudi dnevno evakuiše iz opkoljene ukrajinske luke Marijupolj i drugih gradova u „privremeni smeštajni centar za evakuisane u Volodaru“.

Zauzvrat, isti broj ljudi ga napušta, rekao je Pušilin u izjavi na Telegramu, a ludirajući na naselje poznato kao Nikolske, oko 21 kilometar severozapadno od Marijupolja.

„Stanovnici Marijupolja i drugih naselja koji su oslobođeni od okupacije kijevskog režima stižu ovde. Obezbeđene su im osnovne potrepštine, medicinska nega, i potom se evakuišu u Rusku Federaciju“, kazao je Pušilin.

Ukrajinski zvaničnici su optužili rusku vladu da sprovodi prisilnu evakuaciju sa istoka Ukrajine, piše CNN.

14.30 – Rusija blokirala pristup veb sajtu nemačkog Bilda

Rusija je blokirala pristup veb sajtu nemačkih novina Bild, prema RIA Novosti. Razlog za tu odluku nije naveden.

Zabranjen pristup veb sajtu učinjen je na zahtev Kancelarije glavnog tužioca, a ruski komunikacioni regulator Roskomnadzor primenio je tu odluku, navodi RIA.

U saopštenju koje je mejlom poslato CNN, glavni urednik Bilda Johanes Boje kazao je da taj list „izveštava 24 sata o Putinovoj agresiji na Ukrajinu, na nemačkom, i sve više i na ruskom.

„Odluka ruskih cenzora da blokiraju naš veb sajt potvrđuje naš novinarski rad za demokratiju, slobodu i ljudska prava“, naveo je Boje i dodao da ih ruska odluka „još više motiviše da ruskim građanima pruže još više mogućnosti da pronađu vesti i činjenice iza propagande ruske vlade“.

Bild je veoma čitana novina u Nemačkoj, sa više od 13,5 miliona čitalaca dnevno, prema njegovom portparolu.

14.20 – Hiljadu horova u Evropi i Latinskoj Americi pevaju za mir u Ukrajini

Horovi za mir, grupa osnovana samo nekoliko dana posle početka ruske invazije na Ukrajinu, kazali su da su okupili 1.000 horova da pevaju danas za mir, na ulicama i trgovima u Španiji, Portugalu i još osam zemalja, kazali su organizatori za CNN.

Ukupno 805 horova u Španiji, 160 u Portugalu i 52 u osam zemalja u Evropi i Latinskoj Americi pevaće u 185 gradova, uglavnom u podne po lokalnim vremenima, prema veb sajtu grupe corosporlapaz.org.

Veb sajt će emitovati signal uživo iz desetina španskih gradova, sa glavnim događajem u centru Madrida.

„Horovi za mir su nastali kao rezultat rata u Ukrajini. Oni pozivaju na mir u Ukrajini i u svim drugim zaboravljenim ratovima u svetu“, kazao je za CNN španski novinar Huan Ignasio Garsija Mostaso, učesnik u jednom od madridskih horova.

13.56 – Crveni krst kategorički demantovao da omogućava deportaciju Ukrajinaca u Rusiju

Međunarodni komitet Crvenog krsta kategorički je odbacio ukrajinske tvrdnje da je otvorio kancelariju u ruskom gradu Rostovu na Donu i da omogućava deportaciju ukrajinskih državljana u Rusiju.

Crveni krst je izdao saopštenje posle, kako je naveo, „lažnih informacija koje cirkulišu po internetu“ da pomaže Rusiji da izmesti desetine hiljada ljudi iz Ukrajine, prenosi CNN.

„Nikada nismo pomagali organizaciju niti sprovodili prisilnu evakuaciju. Ovo je istina u Ukrajini. Ovo je istina svuda gde radimo širom sveta. Nećemo podržavati nijednu operaciju koja je protiv volje ljudi“, napisao je Crveni krst u tvitu.

Zamenica ukrajinskog premijera Irina Vereščuk optužila je u petak šefa Međunarodnog komiteta Crvenog krsta da je doneo „veoma problematičnu odluku“ o otvaranju kancelarije u Rostovu, koji se nalazi oko 60 kilometara od granice sa Ukrajinom. Ona je ocenila da takva kancelarija „legitimizuje“ ruske deportacije.

13.27 – Ministar: Ukrajina sve manje i manje sposobna da izvozi žitarice

Ukrajinski novi ministar poljoprivrede Mikola Solskij kazao je da se sposobnost njegove zemlje da izvozi žitarice pogoršava iz dana u dan i unaprediće se samo ukoliko rat sa Rusijom bude okončan.

On je u televizijskom obraćanju naveo da bi Ukrajina, jedan od najvećih svetskih izvoznika žitarica, normalno izvozila četiri do pet miliona tona žitarica mesečno, a to je sada palo na svega nekoliko stotina hiljada tona.

„Uticaj na globalna tržišta je direktan, dramatičan i ogroman. I nastavlja se. Svakim danom će situacija postajati sve teža i teža“, poručio je Solskij.

13.22 – Dirljiv koncert u harkovskom metrou

Muzičari u drugom po veličini ukrajinskom gradu Harkovu izveli su emotivan koncert na metro stanici, koji služi građanima kao sklonište.

Koncert je označio početak Harkovskog muzičkog festivala.

Harkov je nedeljama na meti intenzivnog ruskog bombardovanja, što je primoralo građane da potraže skloništa po bunkerima i metro stanicama.

13.13 – Blinken: SAD ne pokušavaju da sruše Putina, to je na ruskom narodu

Državni sekretar SAD Entoni Blinken rekao je da SAD ne pokušavaju sruše ruskog presednika Vladimira Putina uprkos njihovim oštrim osudama ruske invazije na Ukrajinu.

Blinken je ovo rekao dan posle izjave predsednika SAD Džozefa Bajdena koji je u govoru u Varšavi rekao: „Pobogu, taj čovek (predsednik Rusije Vladimir Putin) ne može da ostane na vlasti“.

Na konferenciji za novinare u Jerusalimu državni sekretar SAD je rekao da je Bajden hteo da ukaže da Putin ne može biti osnažen da vodi rat ili sprovodi agresiju protiv Ukrajine, ili bilo koga drugog.

SAD su više puta navele da nemaju strategiju promene režima u Rusiji ili bilo gde drugde, rekao je američki državni sekretar.

„U ovom slučaju kao i u svakom, to zavisi od naroda date zemlje. To zavisi od ruskog naroda, rekao je Blinken.

11.50 – Moguć referendum?

Proruski pobunjenici na istoku Ukrajine danas su najavili mogućnost organizovanja referenduma o priključenju Rusiji.

Narod će iskoristiti ustavno pravo i izraziti mišljenje o priključenju Rusiji, rekao je predsednik Luganske Naropde Repubike Leonid Pasečnik.

Moskva je prošlog meseca priznala samoproglašene republike Lugansk i Donjeck na istoku Ukrajine, navodi Rojters.

10.49 – Rusija potvrdila napade na depoe za gorivo u Lavovu i izvan Kijeva

Rusija je potvrdila napade na depoe za gorivo u zapadnom ukrajinskom gradu Lavovu i izvan Kijeva, rekavši da je gađala zalihe goriva namenjene ukrajinskoj vojsci.

„Visoko precizna raketa dugog dometa 26. marta je uništili veliki depo za gorivo nedaleko od grada Lavova, odakle se obezbeđuje gorivo za ukrajinske vojnice u zapadnim regionima Ukrajine, kao i nedaleko od Kijeva“, rekao je portparol ruskog ministarstva odbrane Igor Konašenkov, prenosi CNN.

On je potvrdio i odvojeni jučerašnji napad na Lavov, navodeći da su na meti krstarećih raketa bile radionice lavovske fabrike za popravku radija, za koju tvrdi da vrši remont i modernizaciju ukrajinskih sistema naoružanja.

09.50 – Prihod od černobiljskih pića izbeglicama iz Ukrajine

Kompanija koja proizvodi Atomik, vodku koja se pravi u Černobilju, izbacuje još dva vrhunska pića, a sav profit će donirati izbeglicama iz Ukrajine.

Prethodno su ruske trupe okupirale zemljište na kojem raste i bere se voće da ova pića.

Naučnici koji su uspostavili projekat Atomik, proučavaju i prate već 30 godina useve koji se uzgajaju u zoni Černobilja.

Njihov rad je omogućio ljudima koji žive na kontaminiranoj zemlji da destiliraju blago radioaktivno voće do nivoa pića koje nije radioaktivnije od bilo kojeg drugog.

09.40 – Britansko ministarstvo: Ruska vojska pokušava da opkoli ukrajinske snage na istoku

Ruska vojska izgleda pokušava da opkoli ukrajinske snage koje se bore u separatističkim oblastima u istočnom delu Ukrajine, saopštilo je britansko ministarstvo odbrane.

Ruske snage napreduju ka jugu iz oblasti oko Harkova i severno od Marijupolja, navelo je britansko ministarstvo u obaveštajnom brifingu objavljenom jutros.

Bojišta na severu Ukrajine su „uglavnom statična“ i ukrajinski kontranapadi onemogućuju ruske napore da reorganizuju svoje snage, navelo je britansko ministarstvo.

U ranijem brifingu objavljenom noćas ministarstvo je navelo da Rusija nastavlja da pogađa mete širom Ukrajine, uključujući i mnoge gusto naseljene oblasti.

Rusija se oslanja na rakete lansirane sa njene teritorije da bi smanjila izloženost svojih letelica ukrajinskoj protvvazdušnoj vatri, navelo je britansko ministarstvo, dodajući da će ograničene zalihe ovog oružja primorati Rusiju da se vrati manje sofisticiranim raketama ili da prihvati više rizika za svoje avione.

09.39 – Bela kuća: Bajden nije pozivao na smenu režima u Rusiji

Bela kuća je u reagovanju na izjavu američkog predsednika Džozefa Bajdena da njegov ruski kolega Vladimir Putin „ne može da ostane na vlasti“ saopštila da Bajden nije pozivao na smenu režima u Rusiji, već je ukazao da Putinu nije dozvoljeno da trenira moć na svojim susedima.

BBC ocenjuje da je ovo saopštenje Bele kuće očigledno pokušaj povlačenja, imajući u vidu da bi ovo moglo da učini još veći pritisak na Putina i učini ga još tvrđim u svojim stavovima.

S obzirom da je Putin šef zemlje koja se vojno bori, i ima nuklearni arsenal, Amerikanci su zabrinuti da ga ne sateraju u ćošak.

Direktno pozivanje na promenu režima moglo bi izazvati nestabilnost i uvećati nepredvidivost, smatra BBC.

09.10 – Ukrajinske vlasti: Objekat za nuklearna istraživanja u Harkovu ponovo pogođen

Ukrajinsko telo za nuklearna pitanja saopštilo je da je objekat za nuklearna istraživanja u Harkovu ponovo pogođen u ruskom granatiranju a zbog borbi koje se vode nemoguće je proceniti štetu.

Državni nuklearni regulatorni inspektorat saopštio je da je taj eksperimentalni objekat u Institutu za fiziku i tehnologiju u Harkovu juče bio pogođen vatrom.

Ukrajinske vlasti ranije su javile da su u ruskim artiljerijskim napadima oštećene zgrade u toj ustanovi u Harkovu, ali da nema curenja radijacije.

09.09 – Američki diplomata: Bajden svojom izjavom tešku situaciju učinio još težom

Izjava američkog predsednika Džozefa Bajdena da njegov kolega Vladimir Putin „ne sme da ostane na vlasti“ izazvala je oštre kritike američkog diplomate Ričarda Hasa, koji je predsednik američkog Saveta za strane odnose.

Bajdenova izjava „tešku situaciju je učinila još težom, a opasnu situaciju još opasnijom“, napisao je Has u tvitu.

The comments by @potus made a difficult situation more difficult and a dangerous situation more dangerous. That is obvious. Less obvious is how to undo the damage, but I suggest his chief aides reach their counterparts & make clear US prepared to deal with this Russian govt. https://t.co/AMGx6KzToP

— Richard N. Haass (@RichardHaass) March 27, 2022

„To je očigledno. Manje očigledno je kako da se popravi šteta, ali preporučujem da njegovi glavni saradnici stupe u kontakt sa svojim ruskim kolegama i stave im do znanja da su SAD spremne da sarađuju sa ruskom vladom“, dodao je Has.

08.42 – Protest ruske zajednice u Češkoj: „Putine idi u pakao“

Hiljade pripadnika ruske zajednice u Pragu promarširalo je gradom, noseći transparente osude ruske invazije na Ukrajinu.

Nekoliko aktivista bacilo je crvenu boju, simbol krvi onih koji su do sada ubijeni u ratu, na stepenice ruske ambasade u glavnom gradu Češke, prenosi BBC.

Noseći transparente na kojima je pisalo „Putine, idi u pakao“ i „Zaustavite Putina, zaustavite rat“, demonstranti su prošetali centrom Praga.

08.40 – U ratu u Ukrajini poginulo sedam ruskih generala

Ruski general-potpukovnik Jakov Rezancev, koji je navodno ubijen u subotu, najviši je rangirani ruski oficir koji je stradao u ratu u Ukrajini, saopštilo je Ministarstvo odbrane iz Kijeva.

Stručnjaci kažu da je nizak moral među ruskim vojnicima naterao oficire višeg ranga da budu bliže liniji fronta, navodi BBC.

Do sada je, prema zapadnim zvaničnicima, u Ukrajini poginulo sedam ruskih generala.

08.20 – Zelenski: Moskva seje duboku mržnju među Ukrajincima

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ljutito je upozorio Moskvu da seje duboku mržnju prema Rusiji među ukrajinskim narodom dok stalna granatiranja i bombardovanja razaraju gradove, ubijaju civile i teraju druge u skloništa, ostavljajući ih da očajnički tragaju za hranom i vodom da bi preživeli.

„Vi radite sve da naš narod sam napusti ruski jezik, jer će ruski jezik sada biti povezan samo sa vama, sa vašim eksplozijama i ubistvima, vašim zločinima“, rekao je Zelenski u video obraćanju.

On je ponovo pozvao zapadne vlade da Ukrajini pošalju avione, tenkove i sisteme protivraketne odbrane. Kazao je da teško naoružanje koje bi moglo da odbrani slobodu u Evropi umesto toga skuplja prašinu u magacinima.

07.50 – Dodatnih 100 miliona dolara pomoći

Američki Stejt department saopštio je da će Ukrajini dati 100 miliona dolara civilne pomoći „kako bi obezbedila suštinsku bezbednost granica, održala funkcije sprovođenja zakona i zaštitila kritičnu državnu infrastrukturu“.

Ovo se dešava dok se ruski udari na Ukrajinu nastavljaju – u subotu se zapadni grad Lavov, koji je do sada uglavnom pošteđen, našao pod jakom raketnom vatrom.

The U.S. will provide an additional 0 million in civilian security assistance, including armored vehicles and equipment to the Ukrainian State Border Guards and National Police, who are on the front lines rescuing victims and protecting civilians from Putin’s brutal assault.

— Secretary Antony Blinken (@SecBlinken) March 26, 2022

07.40 – Ukrajinski puk Azov u centru propagandnog rata

Jedni ih nazivaju ratnim herojima, drugi neonacistima – ukrajinski puk Azov nalazi se u centru propagandnog rata između Kijeva i Moskve koja tvrdi da nastoji da „denacifikuje“ Ukrajinu.

Jedinica za specijalne operacije Azov, ranije poznata kao „Azovski bataljon“, a sada kao „Puk Azov“, česta je tema proruskih objava na društvenim mrežama, uključujući i ruskih ambasada u Parizu, Londonu i drugde.

Puk je trenutno utaboren u južnom lučkom gradu Marijupolju i odlučno brani grad koji je svedočio nekim od najtežih oblika ratovanja otkako je počela ruska invazija na Ukrajinu 24. februara.

07.35 – Tužiteljka: U Ukrajini do sada ubijeno 12 novinara

Dvanaest novinara ubijeno je u Ukrajini otkako je počela ruska agresija, objavila je ukrajinska državna tužiteljka na svojoj Fejsbuk stranici.

„Govoriti istinu o Putinovoj agresiji je smrtnosno – 12 novinara do sada je ubijeno“, objavila je Irina Venediktova. Među njima su američki, irski i ruski novinari.

Tvrdi da ih je još desetero ranjeno.