Francuska je do sada zaplenila 23,7 milijardi evra ruske imovine na svojoj teritoriji, uključujući nekretnine u vrednosti od 573,6 miliona evra, saznaje agencija AFP iz izvora bliskih francuskom ministarstvu ekonomije i finansija. Ažurirani spisak uključuje 22,8 milijardi evra koji su blokirani na francuskim računima Centralne banke Rusije. Tome se dodaje i 178 miliona evra u raznim bankarskim računima.

Francuska je zaplenila četiri teretna broda, četiri jahte, vredne ukupno 125,2 miliona evra, šest helikoptera vrednih više od 60 miliona evra, kao i umetnička dela u vrednosti od sedam miliona evra. Francuske vlasti su zaplenile 33 nekretnine, a u spisak bi uskoro trebalo da bude dodato još desetak nekretnina u vrednosti od oko čak 24 milijarde evra.

Zapadne zemlje su usvojile nekoliko paketa ekonomskih sankcija protiv Rusije, od početka njene invazije na Ukrajinu 24. februara.

Američke vlasti saopštile su da imaju "verodostojne informacije" o mogućnosti da Rusija upotrebi "hemijsko oružje" u svojoj ofanzivi da zauzme ukrajinski grad Marijupolj.

Austrijski kancelar Karl Nehamer je saopštio da je u današnjem telefonskom razgovoru sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim obećao nastavak "političke i humanitarne podrške". Nehamer je u ponedeljak u Moskvi razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, navodi AP. 

Važno je da odmah obavestim sve ključne učesnike sukoba o mom razgovoru, poručio je Nehamer. 

On je izjavio da je Zelenskom prepričao razgovor u Moskvi i poruke koje je preneo Putinu - o potrebi za okončanjem rata i utvrđivanjem odgovornosti za ratne zločine počinjene u Ukrajini, kao i o nikada ranije zabeleženom jedinstvu Evropske unije o nastavku sankcija protiv Rusije. Nehamer je naveo da je Zelenskom rekao da je nastavak razgovora u Istanbulu između predstavnika Ukrajine i Rusije važan korak da okončanju nasilja.

Ukrajinska služba bezbednosti saopštila je da je uhapsila odbeglog proruskog političara Viktora Medvedčuka, koji je bio u kućnom pritvoru zbog sumnje za izdaju, ali je pobegao nekoliko dana nakon ruske invazije, piše BBC.

Zamenica ukrajinskog premijera Irina Vereščuk kazala je da je danas evakuisano oko 3.000 ljudi iz oblasti u južnoj i istočnoj Ukrajini koje su pogođene borbama.

Prema njenim rečima, samo 208 ljudi uspelo je da napusti Marijupolj, koji je razoren posle nedelja borbi. Ukupno 2.135 ljudi je uspelo da napusti Berdjansk i Meljitopolj, koji su pod ruskom okupacijom, kao i još dva grada u regionu Zaporožja.

Dodala je da autobusi sa evakuisanima koji napuštaju Zaporožje bivaju blokirani od ruskih snaga u Vasiljivki.

Iz regiona Luganska, navela je Vereščuk, evakuisano je 328 osoba.

Šef luganske regionalne vojne uprave Serhij Hajdaj rekao je da su mrtvačnice u nekoliko gradova u toj oblasti pune, da ima restrikcija struje, a ponegde je nema uopšte.

Hajdaj je na svom Telegram nalogu kazao da se tela nalaze i po podrumima u regionu. U pauzama granatiranja, volonteri ih skupljaju i sahranjuju na "novooznačenim mestima", jer je pristup grobljima nemoguć.

Oblast oko Sjeverodonjecka, koja je konstantno već nedeljama na meti granatiranja, najgore je pogođena.

Portparol Ministarstva spoljnih poslova u Moskvi Marija Zaharova okarakterisala je kao "antiruski potez" proterivanje ruskih diplomata iz Zagreba i najavila da će odgovornost za posledice "u potpunosti snositi hrvatska strana".

Hrvatska je u ponedeljak proglasila za nepoželjne osobe 18 diplomata i šest članova administrativno-tehničkog osoblja ruske ambasade.

Izražavamo snažan protest zbog tog naglašeno neprijateljskog i apsolutno neutemeljenog koraka, koji ima destruktivan uticaj na kompleks rusko-hrvatskih odnosa, izjavila je Marija Zaharova, najavivši odgovor Moskve.

Predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer izjavio je da mu je poljski predsednik Andžej Duda predložio da otputuju u Ukrajinu sa drugim liderima kako bi izrazili solidarnost sa tom zemljom, ali da to nisu želeli u Kijevu.

Prethodno je nemački list Bild preneo izjavu neimenovanog ukrajinskog diplomate da Štajnmajer trenutno nije dobrodošao u Kijev jer je u prošlosti imao bliske odnose sa Rusijom.

Pregovori sa Moskvom o rusko-ukrajinskom mirovnom sporazumu su "izuzetno teški", izjavio je savetnik ukrajinskog predsedništva Mihail Podoljak, nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin osudio "nedostatak koherentnosti" Ukrajinaca koja "stvara teškoće".

"Pregovori su izuzetno teški. Onlajn u radnim podgrupama. Ali su u toku", rekao je novinarima Podoljak i izrazio žaljenje "što ruska strana ostaje pri svojoj tradicionalnoj taktici javnog pritiska na proces pregovora, posebno putem određenih izjava".

Portparol Pentagona Džon Kirbi izjavio je da se u Evropi nalazi 100.000 američkih vojnika, ali da se ne isključuje mogućnost slanja dodatnih snaga, ukoliko to članice NATO žele ili im je potrebno.

Činimo sve što možemo da pomognemo saveznicima. Imali smo 80.000 vojnika u Evropi, a sada ih je 100.000, rekao je Kirbi u onlajn obraćanju medijima.

Naš cilj je da Ukrajina pobedi u ničim izazvanoj invaziji ruskih snaga. Niko sada ne može da zna kako će izgledati kraj rata, izjavio je Kirbi.