Trideset ratnih zarobljenika se vraća u Ukrajinu kao deo razmene sa Rusijom, rekla je zamenica premijera Irina Vereščuk u izjavi.

Ambasada Francuske u Ukrajini, koja je početkom marta prebačena u Lavov nakon početka ruske ofanzive, vratiće se u Kijev, saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova.

"Premeštanje će se desiti vrlo brzo i omogućiće dalju podršku koju Francuska pruža Ukrajini u svim poljima dok se suočava sa ratom koji je Rusija započela 24. februara", navodi se u saopštenju.

Ruski državni mediji prenose da je ruski ratni brod „Moskva“ potonuo, dan nakon što je objavljeno da je oštećen požarom ili ukrajinskim raketnim napadom, prenosi BBC.

Uzrok eksplozije još nije utvrđen, navodi BBC.

Pretnja od moguće ruske upotrebe taktičkog ili nuklearnog oružja manjeg dometa ne može se olako shvatiti, ali za sada nismo videli mnogo dokaza u praksi koji bi pojačali tu zabrinutost, izjavio je direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA) Vilijam Berns.

Berns je u govoru na Univerzitetu Džordžija ukazao na "potencijalni očaj" i vojne neuspehe koje su ruski predsednik Vladimir Putin i njegova vlada pretrpeli od slanja trupa u Ukrajinu 24. februara.

"Iz tih razloga, niko od nas ne može olako da shvati pretnju od potencijalnog pribegavanja nuklearnom oružju", kazao je Berns, prenosi Glas Amerike.

Dodao je da, uprkos retorici Kremlja o tome da je najveći svetski nuklearni arsenal stavljen u stanje visoke pripravnosti, "nismo videli mnogo praktičnih dokaza o tom raspoređivanju ili vojnom razmeštanju koji bi pojačali ta strahovanja".

Berns je to istakao u odgovoru na pitanje bivšeg senatora i vodećeg aktiviste za kontrolu oružja Sema Nana, na kraju svog prvog govora otkako je u martu prošle godine preuzeo položaj šefa američke špijunske agencije.

Tokom obraćanja je naveo da su američke obaveštajne agencije na jesen prošle godine počele da prikupljaju "uznemirujuće i detaljne" obaveštajne podatke o Putinovim planovima za "veliku invaziju" na Ukrajinu.

Američki obaveštani podaci bili su ključni za ukrajinsku borbu protiv ruskih snaga, ocenio je Berns, koji je tokom višegodišnje diplomatske karijere bio i američki ambasador u Moskvi.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da evropske zemlje koje nastavljaju da kupuju rusku naftu "zarađuju novac na krvi drugih ljudi".

Zelenski je u intervjuu za BBC izdvojio Nemačku i Mađarsku, koje je optužio da ne dozvoljavaju da se uvede embargo na kupovinu ruskih energenata, istakavši da će Rusija ove godine od toga zaraditi 250 milijardi funti.

Velika Britanija zamrzava imovinu u vrednosti do 10 milijardi funti (12 milijardi evra) koja pripada dvojici ruskih oligarha koji su opisani kao dugogodišnji poslovni saradnici ruskog milijardera i vlasnika Čelsija Romana Abramoviča, saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova.

Imovina je zamrznuta direktoru fudbalskog kulba Čelsi Judžinu Tenenbaumu koji je preuzeo je kontrolu nad kompanijom Evrington Investments povezanom sa Abramovičem, nakon početka ruske invazije na Ukrajinu.

Drugi sankcionisani Rus je David Davidovič, kome su zamrznuta sredstva i zabranjena putovanja.

Britanska vlada je saopštila da mere "smanjuju ključne izvore prihoda za Putinovu ratnu mašinu" zbog ruske invazije na Ukrajinu.

Britanska vlada je u martu zamrzla imovinu Abramoviču, u sklopu sankcija protiv bogatih Rusa, blisko povezanih sa Kremljom.

Ukrajinski parlament usvojio je rezoluciju kojom se akcije ruske vojske u toj zemlji označavaju kao genocid i pozvao vlade drugih država i parlamente da učine isto.

"Akcije Rusije imaju za cilj sistematsko i potpuno uništenje ukrajinskog naroda, uskraćivanje prava na samoopredeljenje i samostalan razvoj. To zahteva da akcije ruskih oružanih snaga tokom agresije započete 24. februara momentalno budu označene kao genocid nad ukrajinskim narodom", navodi se u rezoluciji.

Rezolucijom, za koju su glasala 363 od 450 poslanika Vrhovne rade, pozivaju se UN, Evropski parlament, Parlamentarna skupština Saveta Evrope, Parlamentarna skupština OEBS i NATO, kao i vlade i parlamenti drugih država da takođe označe postupke ruske vojske u Ukrajini kao genocid nad ukrajinskim narodom, navodi agencija Frans pres.

Predsednik SAD Džozef Bajden juče je optužio Rusiju za genocid u Ukrajini, a njenog predsednika Vladimira Putina da pokušava da izbriše ukrajinsku naciju. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbacio je tu kvalifikaciju, rekavši da Bajdenova izjava predstavlja "pokušaj iskrivljavanja situacije".

Francuski predsednik Emanuel Makron ne želi da okarakteriše kao genocid ruske operacije u Ukrajini i navodi da taj termin treba da koriste pravnici, a ne političari.

Parlament Moldavije je usvojio zakon koji zabranjuje isticanje ruskih vojnih simbola i predviđa novčane kazne za prekršioce.

Zakonom je zabranjeno isticanje slova "Z" i "V", koja ruske snage koriste tokom invazije na Ukrajinu, kao i ruskog vojnog simbola "Georgijevska lenta" (crno-naranžasta traka), prenose mediji u Rusiji.

Za javno isticanje tih simbola u Moldaviji predviđena je kazna od 250 do 500 dolara.

Poslanici su naveli da je Zakon usvojen u kontekstu napada Rusije na Ukrajinu.

Protiv usvajanja Zakona bili su poslanici Bloka komunista i socijalista koji u znak protesta nisu prisustvovali glasanju.

Proruski nastrojeni građani Moldavije demonstrirali su u petak u Kišinjevu protiv usvajanja tog Zakona, a predvodio ih je bivši, proruski predsednik države Igor Dodon.

Dodon je rekao da će 9. maja izaći na ulice sa "Georgijevskom lentom" i to "zajedno s desetinama hiljada ljudi koji će slaviti Dan pobede nad fašizmom" u Drugom svetskom ratu.

Ta lenta je deo visokih vojnih odlikovanja koje su dodeljivali Ruska Imperija i Sovjetski Savez, a dodjeljuje ih i Ruska Federacija. Kao simbol dobila je na značaju u Rusiji 2005. godine, kao odgovor na "Narandžastu revoluciju" u Ukrajini.

U Rusiji "Georgijevsku lentu" nose i gradjani kao patriotski simbol i kao javni simbol podrške vlasti, a u Ukrajini i baltički državama Estoniji, Letoniji i Litvaniji, lentu smatraju simbolom ruskog nacionalizma i separatizma.

Ruski predsednik Vladimir Putin pozvao je na diversifikaciju ruskog izvoza energenata ka Aziji.

On je upozorio da su evropske zemlje destabilizovale tržište time što su počele da izbegavaju ruski gas i naftu.

"Pokušaji da se istisnu ruski snabdevači, da se zamene naši energetski izvori alternativnim, nepovratno će uticati na celu globalnu ekonomiju", kazao je Putin.

Naveo je da će Rusija "korak po korak" preusmeriti svoji izvoz ka "brzorastućim tržištima na jugu i istoku", prenosi BBC.

Ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) saopštila je u četvrtak da je granična stanica u Brjansku pogođena minobacačem iz Ukrajine, u poslednjem u nizu prijavljenih prekograničnih napada za koje Moskva kaže da bi mogli da izazovu eskalaciju sukoba.

U incidentu niko nije povređen, ali su neka vozila oštećena, rekao je portparol FSB za državnu televiziju.

Ukrajinsko Ministarstvo odbrane i vojska nisu odmah odgovorili na zahteve za komentar.