Međusobne optužbe Rusije i Ukrajine, Gutereš u utorak na sastanku sa Putinom

Kancelarija Ujedinjenih nacija za ljudska prava nema informacija koje bi potvrdile da je ruska vojska tokom operacija u Ukrajini izvršila genocid, izjavila je na konferenciji za medije u Ženevi portparolka Kancelarije Ravina Šamdasani. Ona je kazala da ima dosta navoda o ratnim zločinima i o genocidu, dodavši da će "o tome na kraju odlučivati sudovi", prenosi "Pres junajted". 

Šamdasani je istakla da Kancelarija za ljudska prava prati kršenje zakona obe strane u sukobu i ukazala da je ruska vojska izvršila "dela koja predstavljaju ratne zločine", uključujući "neselektivno bombardovanje naselja koje je dovelo do civilnih žrtava i do uništavanja bolnica, škola i civilne infrastrukture". 

U isto vreme, dodala je, Ujedinjene nacije su dokumentovale neselektivnu upotrebu oružja ukrajinske vojske, koja je dovela do civilnih žrtava i uništavanja civilnih objekata na istoku zemlje.

U poteklih osam nedelja međunarodno humanitarno pravo ne samo da je ignorisano, već je očigledno odbačeno, rekla je visoka komesarka UN za ljudska prava Mišel Bašelet. Od početka ruske vojne operacije u Ukrajini Ujedinjene nacije su dokumentovale i verifikovale ubistva 2.345 civila i ranjavanje 2.919.

Znamo da će ti brojevi biti mnogo veći, kada na svetlo dođu svi užasi koji se dešavaju tamo gde se vode intenzivne borbe, kao u Marijupolju, kazala je Bašelet.

Najmanje jedan ruski vojnik je poginuo, a 27 članova posade se vode kao nestali, nakon što se nedavno brod "Moskva" Crnomorske flote zapalio usled eksplozije municije, najnoviji su podaci Ministarstva odbrane Rusije.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan očekuje telefonske razgovore sa ruskim i ukrajinskim kolegama u narednih 48 sati u nadi da će se sastati u Istanbulu kako bi se okončao sukob između Rusije i Ukrajine.

Oružane snage SAD očekuju da će predstavnici više od 20 zemalja prisustvovati vojnim razgovorima usredsređenim na situaciju u Ukrajini, kojima će predsedavati u Nemačkoj sledeće nedelje, saopšteno je iz Pentagona. 

Iz Pentagona navode da će razgovori, zakazani za utorak, 26. april, biti usredsređeni na dugoročne potrebe Kijeva u sferi odbrane. Portparol Pentagona Džon Kirbi je, čini se, umanjio očekivanja saopštenja o dugoročnoj pomoći koje bi bilo rezultat razgovora.

"Ne ulazimo u ovo sa unapred pripremljenim setom završetaka", naglasio je Kirbi. 

On je naveo da je oko 40 zemalja pozvano da prisustvuje razgovorima, uz napomenu da oni nisu organizovani pod okriljem NATO-a, te da će biti uključene i zemlje koje nisu članice Alijanse.

Moldavija je na konsultacije pozvala ruskog ambasadora u Kišnjevu u znak protesta zbog izjave jednog ruskog generala da Moskva želi da preuzme kontrolu nad južnom Ukrajinom kako bi dobila pristup separatističkom regionu u Moldaviji.

Visoki predstavnik Evropske unije Žozep Borel pozvao je da se stvore koridori za evakuaciju u Marijupolju uz neophodna uveravanja o prekidu vatre, od Azovstala i drugih delova grada do drugih delova Ukrajine.

„Mora se obezbediti slobodan i bezbedan pristup za one koji pružaju humanitarnu pomoć, u skladu sa osnovnim principima ljudskih prava i međunarodnim humanitarnim pravom“, pozvao je on.

Gradonačelnik Marijupolja Vadim Bojčenko govorio je o izveštajima o zverstvima koja se dešavaju u opkoljenom gradu. „Već postoje izjave očevidaca, građana Marijupolja o zverstvima koja su videli i, nažalost, još uvek vide", rekao je.

Kaže da je broj ubijenih u Marijupolju zastrašujuć, „preko 20.000“, prenosi BBC.

Kada je počeo rat protiv Ukrajine, ruske trupe su iz Belorusije napale područja oko Kijeva i Černigova. Tamo ih sada više nema. Ali da li su još uvek na jugu Belorusije?

„To ne može da se poredi sa onim što se dešavalo u februaru ili martu, kada su beskrajne kolone vozila prolazile pored nas, najpre prema Ukrajini, pa onda nazad“, kaže jedna stanovnica beloruskog grada Mozira. Predstavlja se kao Jelena, i kaže da se danas u njenom gradu retko viđaju muškarci u vojnim uniformama. Međutim, ljudi u južnoj Belorusiji nisu primetili jedinice ruske vojske tek kada je počeo rat protiv Ukrajine 24. februara, već ranije tokom godine, za vreme rusko-beloruskih manevara koji su održani pre ruskog napada, piše DW.

Evakuacija oko 100.000 ljudi zarobljenih u Marijupolju uspeće samo uz pomoć UN, rekla je zamenica ukrajinskog premijera.

Irina Vereščuk je rekla za BBC da UN treba da se uključe u uređenje humanitarnih koridora, rekavši da je to „jedina organizacija koja ima kapacitet i snagu da spreči smrt“, ali da je do sada „samo posmatrala događaje“.

"Nemamo vremena da čekamo. Ovi koridori moraju biti postavljeni u narednih nekoliko dana", rekla je ona.

Vereščuk je kazala da se ukrajinski borci u opkoljenoj čeličani Azovstal u Marijupolju neće predati.

"Boriće se do kraja. Dok su tamo, Marijupolj je deo Ukrajine", kaže Vereščuk.

Rusija je objavila više slika lansiranja raketa iz Crnog mora. Na video snimku koji je objavilo rusko ministarstvo odbrane vidi se četiri visokoprecizne krstareće rakete Kalibr lansirane na ciljeve vojne infrastrukture unutar Ukrajine.

Rusko ministarstvo pokušava da pokaže da uprkos potonuću vodeće krstarice Moskva prošle nedelje, njegova crnomorska flota i dalje ima sposobnost da pogodi ciljeve duboko u zemlji.