Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da Zapad želi da porazi Rusiju na "bojnom polju" u Ukrajini i poručio "neka probaju", ukazujući da Moskva "još nije počela ozbiljne stvari".

„Danas čujemo da hoće da nas pobede na bojnom polju. Šta reći. Nek probaju“, rekao je Putin na sastanku sa šefovima parlamentarnih grupa donjeg doma Parlamenta, koji je prenosila televizija.

„Više puta smo čuli da Zapad želi da se bori sa nama do poslednjeg Ukrajinca. To je tragedija za ukrajinski narod. Ali, izgleda da sve ide u tom pravcu“, rekao je Putin.

Studija Ujedinjenih nacija pokazuje da su prva tri meseca rata u Ukrajini dovela do rasta globalne cene hrane i goriva, i stvorila rekordnu inflaciju zbog koje je 71 milion ljudi potonuo u siromaštvo, javljaju agencije.

Govoreći na virtuelnoj konferenciji za novinare u Ženevi, Akim Stajner, administrator Programa UN za razvoj (UNDP), rekao je da je analiza 159 zemalja u razvoju pokazala da rast cena ključnih vrsta robe već ima „neposredan i razoran uticaj na najsiromašnija domaćinstva sveta“.

Studija pokazuje da je ekonomski šok zbog ruske invazije na Ukrajinu usledio posle 18 meseci zatvaranja zbog pandemije kovid-19, koja je imala sporiji, ali kumulativan i snažan negativan uticaj na svetsku ekonomiju.

Direktor Spoljnoobaveštajne službe Rusije Sergej Nariškin ocenio je da su za celu Evropu opasni planovi Poljske da uspostavi kontrolu nad zapadom Ukrajine, jer bi time bila otvorena Pandorina kutija i tada nikome neće biti dobro.

Predsednici Poljske i Litvanije izrazili su uverenje da savezničke snage mogu u potpunosti da sačuvaju vitalni strateški koridor koji povezuje njihove zemlje, između ruskog saveznika Belorusije i ruske enklave u Baltičkom moru.

Zabrinutost oko sposobnosti NATO da brani Suvalkski koridor, dug 70 kilometara između Poljske i Litvanije porasla je od početka invazije Rusije na Ukrajinu 24. februara.

To usko grlo deli Belorusiju od enklave Kalinjingrad, gde se nalaze baza ruske baltičke flote i rakete sa nuklearnim kapacitetom.

Poljski predsednik Andžej Duda i predsednik Litvanije Gitanas Nauseda posetili su slabo naseljenu oblast u četvrtak i sastali se sa NATO trupama na poljskoj i litvanskoj strani.

"Ovo je vrlo osetljiva oblast i oči agresora mogle bi potencijalno tu da budu uprte", rekao je Nauseda u Šipličkiju, na poljskoj strani.

Ovaj koridor vezuje Litvaniju, Estoniju i Letoniju, sve bivše sovjetske republike koje se graniče sa Rusijom, za Poljsku i druge zemlje članice NATO.

"Došli smo ovde danas da pokažemo da je bezbedno.... ovde možete da vidite dnevni mir, ali pun opreza poljskih, litvanskih i drugih NATO trupa", rekao je poljski predsednik Duda.

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su sprečili Oružane snage Ukrajine da postave ukrajinsku zastavu na Zmijskom ostrvu u Crnom moru. Rojters je ranije objavio fotografiju ukrajinske zastave na ostrvu, koju mu je dostavila pres služba ukrajinskih oružanih snaga.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je telefonom Borisa Džonsona da mu prenese "tugu" zbog njegovog odlaska sa mesta šefa britanske Konzervativne partije, saopštilo je ukrajinsko predsedništvo.

Stanovnici Donbasa osam godina podvrgnuti su izolaciji i genocidu, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin.

"Tamošnji ljudi odavno, osam godina, nisu ni ovde ni tamo. Ne pominjem ni bombardovanja i slično, ali generalno, ovo je izolacija i genocid, ako se ima u vidu i prateći osmogodišnji vojni pritisak“, rekao je šef države tokom sastanka sa pobednicima takmičenja Lideri Rusije.

Zamenica ukrajinskog ministra odbrane Ana Malijar rekla je d abi Rusija uskoro mogla da pokrene novi napad na Zaporožje. Maljar je u zajedničkoj emisiji lokalnih televizijskih kanala rekla da je Rusija ojačala najmanje pet bataljonskih taktičkih grupa u smeru Zaporožja.

"U smeru Zaporožja i Novopavlovska, neprijatelj će verovatno pokrenuti napad na Zaporožje ili skrenuti u smeru Velika Novoselovka-Pokrovskoje kako bi okružio naše jedinice", poručila je Maljar.

Kazahstanski predsednik Kasim Žomart Tokajev rekao je svojoj vladi da diverzifikuje rute snabdevanja naftom, dan nakon što je ruski sud naredio kaspijskom naftovodnom konzorcijumu da obustavi rad na 30 dana.

Zaustavljanje naftovoda, koji prenosi naftu od ogromnog polja Tengiz u Kazahstanu preko Rusije do Crnog mora, opteretilo bi naftno tržište upravo u trenutku kada se suočava s jednim od najtežih kriza u opskrbi od arapskog naftnog embarga 1970-ih.

Tokajev, koji je nastojao da uravnoteži odnose s Rusijom, Zapadom i Kinom, naručio je studiju o izgradnji naftovoda preko Kaspijskog mora, prethodno predloženog projekta koji bi prenosio kazahstansku naftu u Evropu zaobilazeći Rusiju.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da današnja ostavka britanskog premijera Borisa Džonsona predstavlja simptom slabljenja Zapada, izavanog političkom, ideološkom i ekonomskom krizom.

Naravučenije te priče je: nemojte želeti da uništite Rusiju, jer ne može biti uništena. Na Rusiji možete polomiti zube, poručila je Marija Zaharova.

Predsednik Donjeg doma ruskog parlamenta Vjačeslav Volodin je Džonsona nazvao “klovnom koji odlazi”, javlja Rojters.

“On je jedan od glavnih ideologa rata protiv Rusije do poslednjeg Ukrajinca. Evropski lideri treba da razmisle gde takva politika vodi”, izjavio je Volodin.