Južna Osetija raspisala referendum o pripajanju Rusiji, strah od globalne krize

Ekipa televizije N1 i dalje boravi u Finskoj, gde prati sve reakcije povodom planova Finske da postane nova članica NATO, na šta je Rusija dala već oštar odgovor.

Reporterka N1 Jelena Bokun donosi priču iz gradića Imatra na samom graničnom prelazu Finske i Rusije – pogledajte kako Finci koji žive nadomak Rusije gledaju na pretnje koje stižu sa druge strane granice.

[video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=bgjelenabokunlkl22mdj20220513214011851-n1info-rs-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=n1info&u=n1info&p=n1Sh4redSecre7iNf0" video-id="9902301"]

Cene prirodnog gasa su danas porasle nakon što je ruska državna kompanija Gasprom saopštila da više neće slati taj energent Evropi preko gasovoda u Poljskoj zbog sankcija koje je Moskva uvela evropskim energetskim kompanijama.

Ovonedeljne energetske tenzije između Rusije i Zapada dodatno su uzburkale nestabilna tržišta energenata, a cena prirodnog gasa je danas dostigla 104 evra po megavat-satu, dok je pre nekoliko dana bila 94 evra.

Američki ministar odbrane Lojd Ostin zatražio je od ruskog kolege Sergeja Šojgua da se odmah uvede prekid vatre u Ukrajini, saopštio je Pentagon.

Ostin je u prvom telefonskom razgovoru sa Šojguom od početka rata zatražio "da se smesta uvede prekid vatre u Ukrajini i istakao važnost održavanja linija komunikacija", rekao je u saopštenju portparol Pentagona Džon Kirbi.

Kirbi je dodao da su dvojica zvaničnika razgovarala prvi put od 18. februara. Nije dao dodatne detalje o sadržaju razgovora.

Visoki zvaničnik američkog ministarstva odbrane je rekao da sam razgovor nije doveo do rešenja "nijednog gorućeg pitanja".

"Sam poziv nije rešio nijedno goruće pitanje niti doveo do direktnih promena u onome što Rusi rade ili kažu", rekao je on novinarima.

Razgovor je održan u vreme kada, po proceni Vašingtona, napredovanje ruskih snaga u Donbasu naspram ukrajinske vojske kasni nekoliko nedelja u odnosu na planove Kremlja.

Moskva, međutim, nije dala nikakve naznake usporavanja ili povlačenja i, prema zapadnim obaveštajnim podacima, želi da preuzme kontrolu nad velikim delom ukrajinske teritorije na jugu i na istoku zemlje.

Ukrajinski ministar odbrane Oleksij Reznikov priznao je da nije na vidiku brzi kraj rata sa Rusijom.

U objavi na društvenim mrežama Reznikov je rekao da će biti potrebno odredjeno vreme pre nego što zapadno oružje počne da okreće tok rata u korist Ukrajine.

"Ulazimo u novu - dugotrajnu - fazu rata", rekao je Reznikov u objavi na Fejsbuku.

"Čekaju nas izuzetno teške nedelje. Koliko će ih biti, niko za sigurno ne može da kaže", napisao je on.

On je rekao da Rusija nije bila u stanju da predje preko Ukrajine i zauzme njen glavni grad i da je sada "primorana da smanji obim svojih ciljeva na operativno-taktički nivo".

"Svedoci smo strateške prekretnice u korist Ukrajine. Proces će trajati neko vreme", rekao je on.

Reznikov je rekao da Ukrajina "polako, ali ipak" dobija teško naoružanje od zapadnih partnera.

Kijev očekuje još oružja posle sastanka ministara odbrane više od 40 zemalja u američkoj bazi u Ramštajnu u Nemačkoj prošlog meseca, koji je Reznikov nazvao "istorijskim".

Više od 1.500 ukrajinskih vojnika već je na obuci da koriste zapadnu opremu, ili se spremaju da počnu obuku narednih dana.

Predsednik Južne Osetije Anatolij Bibilov raspisao je za 17. jul referendum o pripajanju Rusiji, preneo je Tass.

U skladu sa članom 50 Ustava Južne Osetije odlučio sam da raspišem referendum o ujedinjenju sa Rusijom, koji će biti održan 17. jula, navodi se u odluci objavljenoj na zvaničnom sajtu Bibilova.

Prethodno je Vrhovni sud Južne Osetije dao pozitivno mišljenje o raspisivanju referenduma.

Vrhovni sud je danas održao sednicu na kojoj je jednoglasno podržano raspisivanje referenduma i odluka je prosleđene predsedniku, koji ju je potpisao, potvrđeno je Tassu u kabinetu Bibilova.

Bibilov je 30. marta rekao da će Južna Osetija preduzeti zakonske korake u cilju pripajanja Rusiji, a nešto kasnije je predsednik parlamenta Alan Tadajev najavio raspisivanje referenduma.

Alan Gaglojev, koji je nedavno pobedio na predsedničkim izborima u Južnoj Osetiji, ali još nije preuzeo dužnost, pre nekoliko dana je rekao u intervjuu Tassu da će referendum o pripajanju Rusiji biti održan kada iz Moskve kažu da je vreme za to.

Na pomolu je globalna kriza hrane zbog ruskog rata protiv Ukrajine, upozorila je nemačka ministrka spoljnih poslova Analena Berbok.

U svom uvodnom govoru na sastanku ministara spoljnih poslova G7, ona je optužila Rusiju da vodi "hibridni rat" i sprečava izvoz žitarica iz ukrajinskih luka, piše Anadolija.

"Rusija ne dozvoljava izvoz miliona tona žitarica. Ovo je velika, velika opasnost. Trenutno možemo videti samo vrh ledenog brega. Svi znamo da će se, ako klimatska kriza leti zahvati svet, situacija postati još gora”, dodala je.

Berbok je istakla da je G7 vodećih industrijskih zemalja pristala da preuzme svoju odgovornost i brzo deluje u rešavanju nadolazeće krize.

Rok trajanja produženog ugovora za ruski gas ističe. Delegacije Rusije i Srbije intenzivno se spremaju da pregovoraju. Međutim, okolnosti su se drastično izmenile i pregovaračka situacija Srbije je sada komplikovanija nego pre pet meseci kada je, pored povoljnije cene, izdejstvovano i vreme. Vreme je donelo porast cene energenata na svetskom tržištu, a ruska invazija na Ukrajinu i dodatan pritisak na Srbiju da uvede sankcije i smanji svoju zavisnost od ruskog gasa. U ovoj nesigurnoj situaciji jedno je sigurno - gas će biti skuplji.

S jedne strane Evropska Unija insistira sve glasnije da i Srbija Rusiji uvede sankcije. S druge, Srbija u potpunosti zavisi od ruskog gasa. I ruskog transporta. I ruskog skladišta. I ističe joj ugovor. Sankcije Rusiji nisu prijateljski potez, rekao je ruski amabasador u Srbiji gostujući na RTV-u.

[video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=bggasppkg130522asg20220513182859588-n1info-rs-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=n1info&u=n1info&p=n1Sh4redSecre7iNf0" video-id="9901651"]

Američki sekretar za odbranu Lojd Ostin razgovarao je telefonom sa ruskim ministrom odbrane Sergejom Šojguom i zatražio hitan prekid vatre u Ukrajini, naglasivši važnost održavanja linija komunikacije, saopšteno je iz Pentagona.

Sjedinjene Države i Rusija su od početka rata u Ukrajini uspostavili direktan kanal komunikacije da bi se izbegle pogrešne procene i eskalacija u regionu, prenosi Glas Amerike.

Reč je o otvorenoj telefonskoj liniji "za izbegavanje potencijalnog sukoba", uspostavljenoj u bazi evropske komande, a pod nadzorom generala Toda Voltersa, koji predvodi sve američke snage na evropskom kontinentu.

Izvoz električne energije iz Rusije u Finsku obustavlja se od subote. Finski kompanija Fingrid navodi da ruska Inter RAO zaustavlja isporuke zbog "problema u plaćanju električne energije na tržištu".

Saopštenje dolazi nakon što je Finska signalizirala svoju nameru da se pridruži NATO.

Finski predsednik Sauli Niiniste rekao je da je razgovarao o sledećim koracima Finske ka članstvu u NATO u razgovoru sa predsednikom SAD Džozefom Bajdenom i švedskom premijerkom Magdalenom Anderson, javlja CNN. Bela kuća dodaje da je poziv trajao oko 40 minuta.

Dolazi dan nakon što su finski predsednik i premijer objavili svoju podršku pridruživanju NATO, pomerajući nordijsku naciju koja deli granicu od 800 milja sa Rusijom za korak bliže članstvu u vojnom savezu predvođenom SAD. Kremlj je odgovorio rekavši da bi taj potez predstavljao pretnju Rusiji i upozorio na moguću odmazdu.

Švedska premijerka je rekla da su lideri razgovarali o „ruskoj agresiji na Ukrajinu“, kao i o švedskoj i finskoj bezbednosnoj politici.