Rusija ostala bez trećine kopnenih snaga, Finska odlučila o ulasku u NATO

Evropska unija usvojila je uputstvo koje njenim članicama omogućava da nastave da kupuju ruski gas i da ispune zahtev Moskve da on bude plaćen u rubljama, a da pritom ne prekrše sankcije, objavio je Blumberg.

Kako prenosi američka agencija, Evropska komisija je na zatvorenom sastanku u petak obavestila svoje članice da se u novom uputstvu pojašnjava da kompanije mogu da otvore namenske račune u Gasprom banci i da gas plate u dolarima ili evrima, s tim što će nakon toga tražiti potvrdu da su izmirili ugovorne obaveze.

Ukoliko kompanije koje kupuju ruski gas ispune te uslove, neće se smatrati da krše sankcije koje je Rusiji uvela Evropska unija, navodi se u uputstvu, prenosi Tas.

Izvor Blumberga je naveo da je tokom sastanka bilo dosta neslaganja, jer su Nemačka, Mađarska, Francuska i Italija podržavale taj plan, dok je Poljska dovela u pitanje zakonitost takve odluke.

Neke države su bile nezadovoljne zbog toga što se u novom uputstvu ne nevodi eksplicitno da li evropske kompanije mogu da otvaraju račune u rubljama u Gasprom banci.

Evropska unija je do sada to tretirala kao kršenje sankcija, ali se u novom uputstvu to ne navodi, piše Blumberg.

Američka agencija je pre nekoliko dana objavila da je oko 20 evropskih kompanija koje kupuju ruski gas već otvorilo namenske račune u Gasprom banci, a da je još 14 od banke tražilo dokumentaciju neophodnu da to urade.

Prema uredbi koju je 31. marta potpisao ruski predsednik Vladimir Putin, kupci gasa iz Evropske unije moraju da otvore račune u rubljama u Gasprom banci. Gas bi plaćali dolarima ili evrima, koje bi banka menjala za rublje i ta sredstva bi potom prebacivala na račune koje su kupci otvorili.

Ukrajini treba tešk naoružanje sa Zapada i "istinski naftni embargo" protiv Rusije kako bi pobedila u ratu do kraja godine, rekao je viši savetnik ukrajinskog predsednika Mihajlo Podoljak.

"Ukrajina nije zainteresovana za prolongiran rat sa Rusijom, kao i ceo svet", napisao je Podoljak na tviteru.

Ukrajinska vojska tvrdi da su ruske snage "pretrpele značajne gubitke u ljudstvu i opremi" u pokušaju da napreduju na zapad, ka granicama regiona Lugansk i Donjeck. 

"U nekim oblastima, popunjenost ruskih jedinica je, kao posledica neprijateljstava, manja od 20 odsto", saopštio je ukrajinski generalštab.

Poljska dobitnica Nobelove nagrade za književnost Olga Tokarčuk nazvala je danas Rusiju pretnjom po "slobodni svet", rekavši da napad na Ukrajinu ima prizvuk Drugog svetskog rata.

"Poljaci dele ukrajinski osećaj opasnosti koju Rusija predstavlja slobodnom svetu", rekla je ona danas u Jerusalimu na festivalu pisaca.

Tokarčukova je dodala da je poljska vlada godinama upozoravala na rizik koji predstavlja ruska agresija.

Poljska je od početka ruske invazije na Ukrajinu prihvatila više od 3,3 miliona ukrajinskih izbeglica.

"Niko nije mogao da zamisli da će ovaj rat biti tako okrutan, anahron i ovaj rat podseća na užasne slike Drugog svetskog rata", rekla je ona.

Tokarčuk je 2018. godine dobila Nobelovu nagradu za književnost za svoje delo "Knjige Jakovljeve" o jevrejskom mistiku i vođi sekte po imenu Džejkob Frank.

Vođa republikanske manjine u američkom Senatu Mič Mekonel izjavio je da će novčana pomoć Amerike Ukrajini biti odblokirana "do srede".

"Ukrajina je prvo mesto na kom treba zaustaviti (ruskog predsednika Vladimira Putina), i mi smo rešeni da to uradimo", kazao je Mekonel u Švedskoj, gde boravi nakon posete Ukrajini.

Upitan o senatoru iz Kentakija Rendu Polu, koji je blokirao odobravanje po hitnoj proceduri paketa pomoći vrednog 40 milijardi dolara, Mekonel nije izrazio zabrinutost.

"Nije tajna da Rend i ja imamo drugačiji pogled na važnost uloge Amerike u svetu. Tako da to nije iznenađenje i neće predstavljati problem. Završićemo posao do srede", rekao je on.

Švedska vladajuća Socijaldemokratska partija objavila je da će ta država raditi ka tome da podnese prijavu za članstvo u NATO, piše CNN. Premijerka Švedske izjavila je da će njena zemlja time postati bezbednija.

Ta stranka je najavila i da će u slučaju da NATO odobri zahtev za članstvo tražiti da na njenoj teritoriji ne bude trajnih vojnih baza ili nuklearnog oružja.

Ministarka spoljnih poslova Švedske An Lind je na tviteru objavila da se radi o "istorijskoj odluci".

"Ruska invazija na Ukrajinu je pogoršala bezbednosnu situaciju za Švedsku i za Evropu u celini", napisala je ona.

Crnogorska ambasadorka u Ukrajini Dragica Ponorac od subote je ponovo u Kijevu, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore. Iz tog resora su joj zahvalili na hrabrosti da bude "među prvim diplomatama regiona koji su se vratili u zemlju koja stoji na braniku vrednosti evroatlantizma".

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg ocenio je posle sastanka ministara spoljnih poslova zemalja članica NATO u Berlinu, da bi ako Finska i Švedska odluče da se pridruže severnoatlantskoj alijansi to bilo istorijski i pokazalo bi da su vrata NATO otvorena i da se agresija ne isplati.

Stoltenberg, koji se na zajedničkoj konferenciji za novinare sa šeficom nemačke diplomatije Analenom Berbok obratio video linkom jer je zaražen koronavirusom, kazao je da ruski predsednik Vladimir Putin želi da porazi Ukrajinu a Evropu i Severnu Ameriku da podeli, ali oni su jedinstveni, a Ukrajina može da pobedi u ratu.

NATO je uveren da može da prevaziđe prepreke i brzo prihvati Finsku i Švedsku, kazao je zamenik generalnog sekretara NATO Mirčea Geoana.

Juče je šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu izrazio protivljenje ulasku ove dve zemlje u severnoatlantsku alijansu, navodeći da je "neprihvatljivo i nečuveno" da budući novi članovi podržavaju kurdsku ekstremističku grupu PKK, prenosi BBC.

Međutim, Geoana je danas rekao da je uveren da se može naći rešenje za tursku zabrinutost.

"Turska je važan saveznik i izrazila je bojazni koje će biti rešene između prijatelja i saveznika", kazao je Geoana.

Dodao je da je "uveren da ako Švedska i Finska odluče da podnesu zahtev za članstvo u NATO da ćemo moći da ih pozdravimo, da pronađemo sve uslove da se postigne konsenzus".

Generalštab ukrajinskih oružanih snaga saopštio je da je od početka rata u toj zemlji ubijeno oko 27.400 ruskih vojnika.

"Najmanje još 200 ruskih vojnika ubijeno je tokom proteklog dana", navodi se u saopštenju Generalštaba.

Dodaje se da su ukrajinske snage od početka rata 24. februara uništile 200 ruskih aviona, 164 helikoptera, 416 bespilotnih letelica, 1.220 tenkova i 2.958 oklopnih vozila.

"Rusija je takođe izgubila 195 višecevnih raketnih sistema, 2.087 vozila, 89 protivvazdušnih sistema, 95 krstarećih raketa i 13 čamaca", dodaje se u saopštenju.

Prema procenama Ujedinjenih nacija najmanje 3.573 civila su ubijena, a 3.816 ih je ranjeno od početka ruskog rata protiv Ukrajine. Strahuje se da su stvarni brojevi mnogo veći.

Prema podacima Agencije UN za izbeglice, više od šest miliona ljudi izbeglo je iz Ukrajine u druge zemlje, a oko 7,7 miliona ljudi interno je raseljeno.