UŽIVO: Zapad upozorava Rusiju, Moskva svaljuje krivicu za nastavak rata na NATO

Izvor: REUTERS/Gleb Garanich

Danas se navršava mesec dana od početka rata u Ukrajini. Ukrajinska vojska saopštava da Rusija jača vazdušne napade. Glavni ciljevi su područja u i oko Kijeva, Černjihova i Harkova. Oko 100.000 stanovnika Marijupolja i dalje je zarobljeno u tom gradu na Azovskom moru, na čije je osvajanje Rusija usredsedila napore. Rusija konvertuje plaćanja za isporuke gasa zemljama koje nisu prijateljske - u rublje, kaže Putin. Nemačka odgovara - to je prekid ugovora. Bivši ukrajinski predsednik Viktor Juščenko rekao je za N1 da je mnogo puta razgovarao sa Putinom, ali da ga sada ne prepoznaje. NATO je posle samita u Briselu saopštio da će rasporediti 40.000 vojnika na istočnom krilu i povećati njihovu gotovost, kao i da će pomoći Ukrajini da se odbrani od eventualnih nuklearnih i bioloških pretnji. Ukrajini je potrebna vojna pomoć bez ograničenja jer Rusija u napadu koristi ceo svoj arsenal, rekao je u video obraćanju samitu NATO-a Zelenski i pozvao NATO da Ukrajini obezbedi jedan odsto svih njenih aviona i jedan odsto svih njenih tenkova kako bi Ukrajini i sebi obezbedio 100 odsto sigurnosti. U zajedničkoj izjavi lideri G7 upozorili su Rusiju da ne koristi hemijsko, biološko ili nuklearno oružje u ratu u Ukrajini. Američki predsednik Džozef Bajden iz Brisela poručuje da će SAD odgovoriti ako Vladimir Putin upotrebi hemijsko oružje u Ukrajini, ali je dodao da će taj odgovor zavisiti od situacije. Bajden kaže da NATO nikada nije bio ujedinjeniji i smatra da Rusiju treba isključiti iz G-20 najrazvijenijih zemalja sveta. Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je odluka alijanse da nastavi podršku Kijevu dokaz da NATO želi da se konflikt nastavi.

Broj civilnih žrtava u ratu u Ukrajini premašio je 1.000 od početka ruske invazije, saopštio je Visoki komesarijat UN za ljudska prava.

Pogledajte prilog Vladana Alimpijevića:

Sve o jučerašnjim dešavanjima u Ukrajini pročitajte OVDE.

I danas dešavanja na ratištu pratimo iz minuta u minut…

……………………………………………….

23.22 – Svinjska glava ostavljena na vratima urednika moskovskog radija

Urednik poslednje ruske nezavisne radio-stanice Eho Moskva, kojoj su ruske vlasti zabranile emitovanje nekoliko dana nakon početka rata, kaže da će tražiti od policije da istraži kako je svinjska glava ostavljena ispred vrata njegovog stana uz zalepljenu antisemitsku porulu, prenosi BBC.

Aleksej Venediktov – koji je decenijama vodio Eho Moskvu – rekao je da neće dozvoliti da se Rusija pretvori u nacističku Nemačku.

Rekao je da je njegova žena bacila „sve to smeće“, ali da poseduju snimke CCTV-a. Na njima se vidi kurir iz dostavne službe, ali kompanija tvrdi da on nije jedan od njihovih zaposlenih.

20.52 – Džonson: Rusija pokušava da zaobiđe sankcije koristeći zlato

Boris Džonson
Tanjug/Henry Nicholls/Pool via AP

Britanski premijer Boris Džonson izjavio je da postoje dokazi da Rusija pokušava da zaobiđe sankcije koristeći svoje zlatne rezerve.

„Postoje dokazi da Rusi pokušavaju da zaobiđu, zapravo Rusi će očigledno pokušati da zaobiđu sankcije uz pomoć svog zlata“, rekao je Džonson u Briselu.

On je naveo da se preduzimaju koraci da nastojanja Rusa da prodaju zlatne poluge na tržištima širom sveta budu osujećena.

20.44 – Delegacija EU u Rusiji otvorila naloge na Telegramu i ruskoj mreži VK

Delegacija EU u Rusiji saopštila je da je otvorila naloge na aplikaciji Telegram i ruskoj društvenoj mreži VK (Vkontakte), ruskoj verziji Fejsbuka.  Kao razlog je navela želju da korisnici tih platformi budu upoznati sa najnovijim dešavanjima u vezi sa Evropskom unijom. Na tim nalozima Delegacije EU u Rusiji biće objavljivane izjave, saopštenja, video materijali, fotografije i grafikoni, navodi se.

20.36 – Rusi i Ukrajinci razmenili zatvorenike

Rusi i Ukrajinci danas su razmenili zatvorenike, izjavile su zvaničnice Ukrajine i Rusije.  „U zamenu za deset zarobljenih okupatora vratili smo deset naših vojnika“, napisala je ukrajinska vicepremijerka Irina Vereščuk, navodeći da se radi o prvoj pravoj razmeni ratnih zarobljenika sa Rusijom od početka ruske ofanzive na Ukrajinu.

Pored toga osam ruskih civila mornara, preživelih iz broda koji je potonuo u Crnom moru kod Odese poslati su u Rusiji. a zauzvrat je u Ukrajinu vraćeno 19 civlinih mornara koje su zarobili Rusi.

„Potvrđujem informaciju oko razmene deset ruskih vojnika pritvorenih na ukrajinskoj teritoriji za 10 ukrajinskih vojnika. Takođe je bila razmena ruskih civila mornara za ukrajinske civile mornare“, rekla je ruska izaslanica za ljudska prava pri Kremlju Tatjana Moskalkova.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je juče da su već dve ture razmene zarobljenika organizovane od početka ruske invazije pre mesec dana, ne navodeći kada se to dogodilo ni koliko je zatvorenika razmenjeno. Dva dana ranije Tatjana Moskalkova je rekla da je u Ukrajini razmenjeno devet ruskih zarobljenika za Ivana Fedorova, gradonačelnika Melitopolja, jugoistočnog ukrajinskog grada koji je Moskva zauzela.

20.33 – Berbok: Evropa da bude na oprezu zbog nastojanja Rusije da destabilizuje Balkan

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok izjavila je u Berlinu da Evropa treba da bude na oprezu zbog nastojanja Rusije da destabilizuje Zapadni Balkan u senci rata u Ukrajini.

20.32 – Stoltenberg ne veruje da će doći do direktnog rata Rusije i NATO

Ukrajina
REUTERS/Gleb Garanich

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg kaže za CNN da ne veruje da će doći do direktnog rata Ukrajine i Rusije.

On je, u razgovoru sa Kristijanom Amanpur rekao da su države članice NATO pokazale jedinstvo u naporima da se smanji mogućnost totalnog rata.

Međutim, dodao je da je situacija na terenu, u Ukrajini izuzetno nepredvidiva i da je NATO suočen sa novom realnosti.

20.23 – Ukrajina tvrdi da je 400.000 njenih državljana nasilno odvedeno u Rusiju

Vlasti Ukrajine su saopštile da je 400.000 državljana te zemlje, uključujući 84.000 dece, nasilno odvedeno u Rusiju. Ukrajinski ombudsman Ljudmila Denisova rekla je da su Ukrajince odveli ruski vojnici iz lučkog grada Marijupolja i drugih opkoljenih ukrajinskih gradova.  Denisova je rekla da ih ruske snage drže u veoma lošim uslovima, sa malo hrane i vode.

Guverner Donjecke oblasti Pavlo Kirilenko rekao je da Rusi uzimaju pasoše Ukrajinaca i odvode ih u logore, gde agenti ruske kontraobaveštajne službe FSB vrše bezbednosne provere tih osoba, a potom ih prebacuju u različita udaljena područja u Rusiji. Kirilenko je kazao da su stanovnici Marijupolja dugo bili uskraćeni za informacije i da ih Rusi obmanjuju lažnim tvrdnjama o vojnim porazima Ukrajine kako bi ih ubedili da se presele u Rusiju.

Ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je ranije danas da ruske snage organizuju prisilno premeštanje hiljada civila iz Marijupolja u Rusiju. Ruski zvaničnici su juče objavili da je više od 384.000 Ukrajinaca dobrovoljno otputovalo u Rusiju i da im je u toj zemlji ponuđen smeštaj i novac.

20.05 – Fon der Lajen: Kraj energetskim ucenama Rusije

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da Rusija neće više moći da koristi energente da bi ucenjivala evropski kontinent.

Ona je naglasila da Rusiji neće biti dozvoljeno da zahteva plaćanje u rubljama za naftu i gas, kao što je Moskva najavila, jer bi to dovelo do zaobilaženja sankcija.

19.46 – Rusija: NATO želi da se rat nastavi

Rusko ministarstvo spoljnih poslova posle današnjeg NATO samita saopštilo je da je odluka alijanse da nastavi podršku Kijevu dokaz da NATO želi da se konflikt nastavi, prenosi ruska novinska agencija Ria.

Rusija navodi da se Zapad suočava sa posledicama loše odluke da naoruža Ukrajinu, što je ohrabrilo ukrajinsku vladu da primeni silu protiv proruskih separatista u enklavama na istoku Ukrajine, prenosi BBC.

19.32 – Makron: Svet bi mogao da se suoči sa prehrambenom krizom

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je posle sastanka NATO-a u Briselu bi da bi svet mogao da se suoči sa prehrambenom krizom budući da su Ukrajina i Rusija glavni izvoznici osnovnih vrsta hrane, a da njena proizvodnja ozbiljno poremećena ratom.

Makron je rekao da neke zemlje, među kojima i neke sa Bliskog istoka i severna Afrike, posebno zavise od ukrajinskog i ruskog izvoza.

19.23 – Bajden: Ako Putin upotrebi hemijsko oružje, SAD će odgovoriti

Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je da će SAD odgovoriti ako Vladimir Putin upotrebi hemijsko oružje u Ukrajini, ali je dodao da će taj odgovor zavisiti od situacije.

U odgovoru na pitanje novinara, Bajden je rekao da će “priroda odgovora SAD zavisiti od prirode upotrebe hemijskog oružja”.

Bajden koji se u Briselu sastao sa liderima NATO, G7 i EU smatra da Rusiju treba isključiti iz G-20 najrazvijenijih zemalja sveta.

18.52 – Šolc Rusiji: Ne činite to

Nemački kancelar Olaf Šolc posle sastanka NATO upozorio je Rusiju da ne koristi hemijsko oružje u Ukrajini.

„Ako se Rusija sprema da lažno optužujući Ukrajinu da koristi hemijsko oružje, počne sama da koristi ovu vrstu oružja, to će biti kršenje svih pravila, sporazuma i konvencija“, rekao je Šolc.

„Na nama je ne samo da ovo naglasimo, već i da upozorimo u razgovorima koje imamo – Ne činite to“, dodao je Šolc.

18.26 – Lideri G7 upozorili Rusiju da ne koristi hemijsko, biološko ili nuklearno oružje

U zajedničkoj izjavi lideri G7 upozorili su Rusiju da ne koristi hemijsko, biološko ili nuklearno oružje u ratu u Ukrajini.

Posle sastanka u Briselu, oni su osudili Rusiju zbog pokušaja da plasira dezinformacije da se Ukrajina sprema da upotrebi hemijsko ili nuklearno oružje.

„Kategorički osuđujemo rusku malicioznu i potpuno neosnovanu kampanju dezinformisanja protiv Ukrajine, države koja u potpunosti poštuje međunarodne sporazume. Izražavamo zabrinutost zbog drugih zemalja i aktera koji učestvuju u ruskoj kampanji“, objavili su lideri, a prenosi CNN.

Iako nisu direktno spomenuli Kinu, lideri G7 aludirali su na spremnost Pekinga da pruži Rusiji vojnu ili finansijsku pomoć.

Oni su osudili napade na civile u Ukrajini.

„Ostajemo zgroženi i osuđujemo razorne napade na ukrajinsko stanovništvo i civilnu infrastrukturu, uključujući bolnice i škole. Pozdravljamo istrage međunarodnih mehanizama, uključujući tužilaštvo Međunarodnog krivičnog suda i radićemo zajedno na prikupljanju dokaza o ratnim zločinima“, navodi se u zajedničkom saopštenju G7.

G7 poziva ruske snage da odmah obezbede bezbedne humanitarne koridore do opkoljenih gradova, a rusko rukovodstvo pozivaju da bez odlaganja zaustavi vojna dejstva na teritoriji Ukrajine.

Oni su pozvali Belorusiju, ali i druge zemlje da ne daju vojnu ili drugu pomoć Rusiji, da se uzdrže od izbegavanja i zaobilaženja već usvojenih sankcija protiv Rusije, i poručuju da su spremni da primene dodatne mere protiv režima u Moskvi.

Lideri G7 naveli su i da su jedinstveni i odlučni u podršci „ukrajinskom narodu u njegovom herojskom otporu neopravdanoj i nezakonitoj agresiji Rusije“ i najavljuju da će pojačati podršku i Ukrajini i susednim zemljmama.

Lideri SAD, Kanade, Japana, Nemačke, Francuske, Italije i Velike Britanije kažu da će preduzeti dalje korake kako bi smanjili zavisnost od ruskih energenata i da će podržati sve one zemlje koje su spremne da „postepeno ukinu svoju zavisnost od uvoza ruskog gasa, nafte i uglja“.

18.12 – Amerikanci koji pomažu izbeglicama iz Ukrajine za N1: Srca nam se lome

Ekipa N1 na graničnom prelazu Siret između Rumunije i Ukrajine zatekla je i američke volontere koji su tu došli da bi pomogli izbeglima iz Ukrajine. „Ne možemo da im rešimo sve probleme, ali možemo da im ponudimo sklonište, hranu, želimo da im kažemo da će doći bolja vremena, da im kažemo – tu smo za vas“, kaže volonter Džeri Din Kadenhed. Reporterka N1 javlja i da se na tom graničnom prelazu beleži blagi porast ljudi koji pristižu iz Ukrajine.

Prema zvaničnim brojkama granične policije prelaz Siret je za 24 sata prešla 2.871 osoba i to jeste blagi porast u poređenju sa prethodnim danima. Međutim, sigurno je jedno – da nema pravila kakva će situacija biti narednih dana.

18.11 – Peskov: Moskva će pokušati da reši plaćanje ruskog gasa u rubljama za Srbiju

Moskva će pokušati da reši plaćanje ruskog gasa za Srbiju, u rubljama, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„On (predsednik Srbije Aleksandar Vučić) je u pravu, to zaista može da bude problematična situacija“, rekao je Peskov novinarima.

17.32 – Nova rezolucija UN za momentalni prekid rata u Ukrajini, neophodna zaštita civila

Generalna skupština UN usvojila je novu neobavezujuću rezoluciju kojom se zahteva momentalni prekid rata u Ukrajini.

Rezolucijom se takođe zahteva da bude omogućeno dostavljanje humanitarne pomoći, a Rusiji su upućene kritike zbog užasne humanitarne situacije nakon što je Moskva napala svog suseda pre mesec dana.

17.12 – Švajcarska zamrzla 5,75 milijardi franaka ruske imovine

Švajcarska je zamrzla rusku imovinu u vrednosti od 5,75 milijardi švajcarskih franaka (5,62 milijarde evra) od početka njene invazije Ukrajine, rekao je visoki zvaničnik ministarstva ekonomije.

Taj iznos obuhvata vrednosti nekretnina u turističkim oblastima Švajcarske, rekao je u razgovoru sa novinarima ambasador Ervin Bolinger, koji je u državnom sekretarijatu privrede.

Iznos će verovatno još rasti kako budu stizale informacije ministarstvu ekonomije, rekao je on.

Švajcarska se 28. februara uskladila sa sankcijama Evropske unije uprkos njenoj tradicionalnoj neutralnosti. Banke od tada imaju obavezu da označe ministarstvu ekonomije osobe, firme ili entitete koji su na meti sankcija.

17.11 – Ruska televizija prikazala razoreni grad, ali za sve optužila Ukrajinu

Mesec dana pošto je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, snimci razaranja dospeli su na ruske tv ekrane, uključujući i snimak dronom iz grada Marijupolja.

Međutim, umesto da izveste da su zgrade razorene u višenedeljnom granatiranju i raketnim napadima, ruski Kanal jedan optužio je da su za to odgovorni ukrajinski nacionalisti, prenosi BBC.

Chanel one

17.10 – Milanović: Srbija je u krizi identiteta, teško shvata da je Rusiji samo fusnota

Zapad Srbiji treba da ponudi jasnu zapadnu perspektivu i to bi bila prilika koju Srbija ne bi smela da propusti, ali na njoj je da odluči, izjavio je u u Briselu hrvatski predsednik Zoran Milanović.

Po završetku sastanka na vrhu država članica NATO, Milanović je rekao da je na samitu bilo reči o Zapadnom Balkanu, o Bosni i Hercegovini kao o zemlji koja je ugrožena, zatim o Moldaviji i Gruziji, ali da niko nije spominjao Srbiju i Kosovo.

16.53 – Bošković: Razmišljati u pravcu da Srbija bude „mesto medijacije“ Rusije i Ukrajine

„Ono što mi ne iskorišćavamo jesu dobri kontakti koje imamo sa Zapadom, odnosno sa Evropom, kao i sa Istokom, pa dajte da mi budemo ti koji ćemo Rusiju i Ukrajinu dovesti za pregovarački sto“, izjavio je za Demostat bivši načelnik Uprave za odnose s javnošću Ministarstva odbrane Petar Bošković.

16.17 – Rusija proglasila crnogorskog diplomatu nepoželjnom osobom

Rusija je saopštila da je proglasila jednog crnogorskog diplomatu nepoželjnom osobom i da je reč o recipročnoj meri.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je da je pozvalo ambasadora Crne Gore u Moskvi Milorada Šćepanovića i uručilo mu notu o proglašenju saradnika Ambasade u Moskvi nepoželjnom osobom.

16.01 – Ukrajina tvrdi da Rusija dostavlja oružje u Belorusiju

Ukrajinska vojska saopštila je da Rusija prebacuje oružje i drugu vojnu opremu u Belorusiju.

Prema navodima vojske, oružje stiže u sklopu planova Rusije da pokrene ofanzivu čiji je cilj da se opkoli Kijev.

Ruske snage takođe pojačavaju zalihe na Krimu, dodala je ukrajinska vojska.

15.58 – CNN: Redak uvid u sastanak Amerikanaca s ruskim generalom u Moskvi

Redak sastanak licem u lice ruskih i američkih vojnih zvaničnika prošle nedelje završio se emotivnim „ispadom“ od strane inače suzdržanog ruskog generala, trenutkom koji je, kako neki tvrde, „ogolio istinu“ i za koga američki sagovornici veruju da upućuje na veće probleme s moralom u ruskoj vojsci, javljda CNN, pozivajući se na američki zapisnik sa sastanka.

15.45 – Lukašenko: Belorusija neće ostati po strani ako u Ukrajinu dođu mirovnjaci NATO

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je da, ukoliko u Ukrajinu dođu mirovnjaci NATO, postoji opasnost od Trećeg svetskog rata, a da u tom slučaju Belorusija neće ostati po strani.

„Vi vidite da su ti Poljaci poludeli, oni već predlažu, pozvali su tog (predsednika SAD Džozefa Bajdena) preko okeana i sad mu pune glavu da se stvore mirovne snage od 100.000 ljudi i da ih preko Lavova uvedu u Ukrajinu. Vi razumete da je to Treći svetski rat. I vi šta mislite, da će Belorusija ostati po strani i tako prefinjena?“, rekao je Lukašenko, prenosi agencija Belta.

15.44 – Produžen mandat Stoltenbergu

NATO lideri složili su se danas da produže mandat Jensu Stoltenbergu na mestu generalnog sekretara za još godinu dana, dok zapadna alijansa nastavlja da odgovara na rusku invaziju na Ukrajinu.

Potvrđujući odluku na tvitu, Stoltenberg je rekao da je Zapad suočen sa najvećom bezbednosnom krizom i da stoji ujedinjen u nameri da održi alijansu jakom, a ljude bezbednim.

Stoltenberg je na toj poziciji od oktobra 2014.

15.33 – UN: U ratu u Ukrajini do sada stradalo 1.000 civila

Broj civilnih žrtava u ratu u Ukrajini premašio je 1.000 od početka ruske invazije, saopštio je Visoki komesarijat UN za ljudska prava, prenosi CNN.

Međutim, strahuje se da je taj broj mnogo veći.

„Većina žrtava poginula je zbog upotrebe eksplozivnog oružja širokog dometa, uključujući granatiranje teškom artiljerijom, upotrebu raketnih sistema i vazdušne napade“, naveo je UNHCR.

U izjavi, telo UN navodi da je bilo 1.035 civilnih žrtava – 214 muškaraca, 160 žena, 28 mladića, 48 dece i 571 odrasla osoba čiji pol još nije utvrđen.

Najmanje 1.650 civila povređeno je od početka invazije, navodi UN.

15.12 – NATO će rasporediti 40.000 vojnika na istočnom krilu i povećati njihovu gotovost

Lideri NATO dogovorili su se na samitu u Briselu da ojačaju odbranu na svom istočnom krilu, kao odgovor na rusku invaziju u Ukrajini. „Aktivirali smo odbrambene planove NATO, rasporedili elemente NATO snaga za odgovor, kao i 40.000 vojnika na našem istočnom krilu“, naveli su lideri NATO u zajedničkom saopštenju. Na konferenciji za novinare posle samita generalni sekretar alijanse je poručio i da će NATO pomoći Ukrajini da se odbrani od nuklearnih i bioloških pretnji.

Takođe će biti raspoređene četiri dodatne multinacionalne borbene grupe u Bugarskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Slovačkoj.

REUTERS/Gonzalo Fuentes

„Naše mere ostaju preventivne, proporcionalne i neeskalatorne. Sada ćemo ubrzati transformaciju NATO u skladu sa opasnijom strateškom realnošću… takođe ćemo ojačati naše dugoročno odvraćanje i odbrambeni stav i i dalje razvijati spremnost snaga u punom kapacitetu i sposobnosti neophodnih za održavanje kredibilnog odvraćanja i odbrane. Ovi koraci će biti podržani poboljšanim vežbama, sa povećanim fokusom na kolektivnu odbranu i međusobnu saradnju“, navodi se u saopštenju NATO.

Dodali su da je „ruski rat protiv Ukrajine ugrozio mir u Evropi i izazvao ogromnu ljudsku patnju i razaranje“, označivši ga kao najozbiljniju pretnju po bezbednost evro-atlantske alijanse decenijama unazad.

14.03 – Zelenski pozvao Švedsku da pomogne u obnovi Ukrajine

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je Švedsku da pomogne u obnovi njegove zemlje, mesec dana otkako ju je Rusija napala.

„Ovo je sada već mesec dana. Nismo videli razaranje ovakvih razmera od Drugog svetskog rata. Pogledajte šta je ruska vojska uradila našoj zemlji“, rekao je Zelenski poslanicima švedskog parlamenta putem video linka.

TT News Agency/Paul Wennerholm via REUTERS

Zelenski je kazao da je jednomesečno rusko bombardovanje Ukrajine slično onome što je svet video u Siriji.

14.01 – Kina odbacuje optužbe za dezinformacije o Ukrajini

Kina je ponovo odbacila optužbe da pomaže Rusiji u širenju dezinformacija o umešanosti Vašingtona u poslove Ukrajine, ponavljajući tvrdnje Moskve o tajnim laboratorijama SAD-a za biološko oružje u Ukrajini.

Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je optužba Kine za širenje dezinformacija o Ukrajini dezinformacija sama po sebi i da je Kina delovala na objektivan i pravedan način.

U saopštenju se navodi da je međunarodna zajednica i dalje ozbiljno zabrinuta zbog biolaboratorija SAD u Ukrajini, iako su nezavisni naučnici demantovali njihovo postojanje.

„SAD ne mogu ćutati ili tvrditi da je to dezinformacija. SAD bi trebalo da daju ozbiljna pojašnjenja o tome da li je to dezinformacija ili ne“, saopšteno je.

Tvrdnje o postojanju laboratorija su takođe zaživele u SAD, ujedinjujući teoretičare zavere o koronavirusu, pokret pristalica teorija zavere „Kanon“ i neke pristalice bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa.

Kina tvrdi da je neutralna u sukobu, iako održava „bezgranično prijateljstvo“ sa Rusijom, koju naziva svojim najvažnijim strateškim partnerom i odbija da kritikuje njenu invaziju.

13.52 – Kremlj: Džonson najaktivniji antiruski lider

Kremlj je saopštio da je britanski premijer Boris Džonson najaktivniji antiruski lider, ali da će pristup Londona dovesti do ćorsokaka.

„Kada se radi o gospodinu Džonsonu, vidimo ga kao najaktivnijeg učesnika antiruske trke. To će dovesti do ćorsokaka spoljne politike“, kazao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, prenela je agencija RIA.

13.43 – SAD planiraju da prihvate do 100.000 ukrajinskih izbeglica

SAD planiraju da prihvate do 100.000 izbeglica koje beže od rata u Ukrajini, kazala je neimenovana osoba bliska ovom pitanju, prenosi CNN.

REUTERS/Hannah McKay

Očekuje se da američki predsednik Džozef Bajden obelodani tu odluku tokom svog ovonedeljnog boravka u Evropi, gde je danas prisustvovao samitu NATO o situaciji u Ukrajini, a očekuje se da se obrati i na samitima EU i G7.

Više od 3,6 miliona ljudi napustilo je Ukrajinu od početka ruske invazije 24. februara, prema poslednjim podacima Agencije UN za izbeglice.

13.36 – Francuska će sa pola miliona evra pomoći istragu o ratnim zločinima u Ukrajini

Francusko ministarstvo spoljnih poslova obećalo je da će Međunarodnom krivičnom sudu dati 500.000, kao podršku istragi o ratnim zločinima počinjenim u Ukrajini, navodi se u saopštenju.

Francuska će takođe obezbediti sudije, investioce i stručnjake, kako bi se omogućilo da tužilac može da vodi istragu pod najboljim mogućim uslovima, prenosi CNN.

U saopštenju se dodaje da će francuski ministar pravde Erik Dipon-Moreti ohrabriti ostale zemlje da povećaju svoju podršku Međunarodnom krivičnom sudu na današnjem sastanku ministara pravde u Hagu.

Međunarodni krivični sud otvorio je 2. marta istragu o eventualnim ratnim zločinima u kontekstu situacije u Ukrajini od 21. novembra 2013. godine, kada je stotine hiljada Ukrajinaca izašlo na ulice Kijeva u znak protesta zbog zaokreta bivšeg predsednika Viktora Janukoviča u vezi sa trgovinskim ugovorom sa EU koji je godinama bio u izradi.

Američka vlada je juče zvanično objavila da su pripadnici ruskih oružanih snaga počinili ratne zločine u Ukrajini.

13.21 – Kuleba traži od Evrope da ne plaća ruski gas u rubljama

Šef ukrajinske diplomatije Dmitro Kuleba pozvao je Evropu da ignoriše insistiranje Rusije da će buduće plaćanje ruskog gasa morati da se vrši u rubljama.

Na objavu iz Moskve se gleda kao na pokušaj da se evropske zemlje nateraju da podrže rusku valutu, čija vrednost je znatno pala od početka ruske agresije na Ukrajinu, prenosi CNN.

To je, takođe, podsetnik na važnost ruskog snabdevanja energentima koje služi za međusobno potkusurivanje u odnosima Kremlja i Zapada.

„Ako se bilo koja zemlja EU povinuje ponižavajućim zahtevima da za naftu i gas plaća u rubljama, to će biti kao Ukrajini pomažu jednom rukom, a drugom pomažu Rusiji da ubija Ukrajince“, napisao je na Tviteru Kuleba.

Pozvao je, kako je rekao, „relevantne zemlje da naprave mudar i odgovoran izbor“.

13.08 – Kremlj: Abramovič imao ulogu u ranoj fazi pregovora Kijeva i Moskve

Kremlj je saopštio da je ruski multimilijarder Roman Abramovič, koji se posle početka ruske invazije na Ukrajinu povukao sa čela engleskog fudbalskog kluba Čelsija, odigrao ulogu u ranoj fazi mirovnih pregovora između Moskve i Kijeva, ali da je sada proces u rukama pregovaračkih timova dve strane.

GLYN KIRK/AFP

„Imao je ulogu u početnoj fazi“, kazao je portparol Kremlja Dmitri Peskov novinarima, prenosi Rojters.

Zapadne vlade uvele su sankcije Abramoviču i drugim ruskim oligarsima, u pokušaju da izoluju predsednika Rusije Vladimira Putina i njegove saradnike, zbog invazije na Ukrajinu.

12.47 –  Zelenski NATO-u: Ukrajina uhvaćena u sivu zonu između Zapada i Rusije

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je, obraćajući se preko video linka na samitu NATO u Briselu, da oseća da je njegova zemlja uhvaćena u „sivu zonu između Zapada i Rusije“, jer još nije članica alijanse ali „brani naše zajedničke vrednosti“.

Naveo je da je iza Ukrajine mesec „herojske odbrane“ i „užasno mračan mesec uništenja“.

Istakao je da se Ukrajina drži hrabro, ali po cenu „hiljade života, uništenih gradova, i skoro 10 miliona raseljenih“.

Kazao je da je od samog početka ruske invazije tražio vazdušnu podršku „koja će pomoći da se zaštiti naše nebo“, jer Ukrajina nema moćne protivvazdušne odbrambene sistem.

Zelenski je Rusiju optužio da koristi oružje za masovno uništenje i da posledice toga mogu jasno da se vide.

12.29 –  Ko je Vagner grupa kojoj je London uveo sankcije – Putinova privatna vojska ili?

Britanija je objavila sankcije za još 59 ruskih pojedinaca i kompanija, među kojima je, prema rečima britanskog premijera Borisa Džonsona, i Vagner grupa, paravojna organizacija koja se smatra privatnom armijom ruskog predsednika Vladimira Putina.

Kako piše BBC, ova organizacija je grupa plaćenika koji su prvi put identifikovani 2014. godine kada su pružali podršku proruskim separatistima u konfliktu na istoku Ukrajine.

Od tada, oni su se borili i u drugim regionima, uključujući i Siriju, Mozambik, Sudan i Centralnoafričku Republiku. Ova paravojna grupa opisuje se kao privatna Putinova armija.

Rojters/Video/Printscreen

Nedavno su se pojavila upozorenja da je ta grupa dobila zadatak da ubije ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

BBC je sproveo istragu da li su pripadnici Vagner grupe trenutno uopšte u Ukrajini, i podaci do kojih su došli sugerišu da u samom Kijevu operiše 400 plaćenika, neutvrđeno kojih, poslatih da ubiju Zelenskog, pripadnike vlade i braću Kličko. BBC navodi da ove tvrdnje nisu potvrđene.

12.19 –  N1 na rumunsko-ukrajinskoj granici: Sale za proslave kao smeštaj za izbeglice

U gradiću Sučeava, nadomak rumunsko-ukrajinske granice, vlasnici hotela nude sale za proslave kao smeštaj za ukrajinske izbeglice. Na recepcijama je sada i prijavni punkt na kojem su volonteri iz cele Evrope i prevodioci koji izbeglicama pomažu da se lakše registruju i smeste. Tu ih čekaju obroci, sredstva za ličnu higijenu, prostor za odmor i volonteri obučeni za rad sa decom.

Pogledajte izveštaj novinarke N1 Vanje Đurić:

12.05 – Litvanski poslanici traže zabranu simbola Z i Georgijevske lente

Litvanski poslanici predložili su da se Georgijevska lenta i znak Z kojim se obeležavaju vozila ruske vojske u Ukrajini, izjednače sa nacističkim i komunističkim simbolima.

Deljenje ili isticanje crno-narandžaste Georgijevske lente ili simbola Z na skupovima ili drugim masovnim događajima bi, prema tom predlogu, bilo kažnjavano sa do 500 evra.

REUTERS/Alexander Ermochenko

Ta dva simbola proruski aktivisti koriste kao propagandu i za zastrašivanje, smatraju poslanici Monika Ošmianskiene i Linas Jonauskas, koji su podneli predloge amandmana na Zakonik o administrativnim prekršajima i Zakon o okupljanjima, prenela je litvanska novinska agencija ELTA.

11.52 – Juščenko za N1: Razgovarao sam s Putinom mnogo puta, ovog čoveka ne prepoznajem

Bivši ukrajinski predsednik Viktor Juščenko u ekskluzivnom intervjuu s tajne lokacije u Ukrajini za TV N1 je govorio o Vladimiru Putinu, svojoj borbi za život nakon pokušaja ubistva, ukrajinskoj borbi i stradanju civila i gradova, kao i odgovoru Zapada na rusku agresiju i pretnju nuklearnim oružjem.

Juščenko kaže da je „ceo svet ustao protiv Putina“, a govoreći o svom iskustvu sa ruskim predsednikom, rekao je da ga „sada ne prepoznaje“.

„Osoba koja danas nastupa na stadionu Lužnjiki, nastupa na ruskoj televiziji i opet objašnjava zašto je napao Ukrajinu, ja zapravo ne poznajem tog čoveka. Takav čovek je za mene slab, lišen pameti, razuma, još manje ima odgovornosti. Drugim rečima, on je doneo Rusiji sve te probleme, stavio je te probleme u jedan koš i oni onemogućavaju postojanje Rusije u onom obliku u kojem postoji sada”, rekao je Juščenko.

11.34 – Rusko tržište akcija otvoreno prvi put za mesec dana, bez trgovanja za strance

Rusko tržište akcija otvoreno je prvi put za mesec dana, pošto su investitori učestvovali u veoma ograničenom trgovanju.

Referentni indeks MOEX ojačao je čak 10 odsto u jutarnjoj trgovini u Moskvi. Ruska centralna banka je zabranila kratkoročne prodaje, a stranim investitorima nije dozvoljeno da ponude akcije, što je zabrana koja bi mogla da pomogne u podršci akcijama.

Investitori su u mogućnosti da trguju sa 33 akcije tokom ograničene sesije od 9.50 do 14.00 po moskvoskom vremenu.

Među akcijama kojima se trguje su akcije Gasproma, Lukoila, VTB banke, Zberbanke, Rusala i Rosnjefta.

11.03 – Rusi tvrde da su osvojili Izjum u harkovskom regionu, Ukrajinci negiraju

Rusija je saopštila da je preuzela kontrolu nad gradom Izjumom u harkovskom regionu na istoku Ukrajine, javila je ruska državna televizija Rusija 24.

„Ruske oružane snage nastavile su da sprovode misije u okviru specijalne vojne operacije. Do jutra 24. marta, jedinice ruske vojske preuzele su potpunu kontrolu nad gradom Izjumom u regionu Harkova“, rekao je portparol ruskog ministarstva odbrane Igor Konašenkov.

State Emergency Service of Ukraine/Handout via REUTERS

Ukrajinska uprava Izjuma, međutim, kaže da su borbe i dalje u toku, prenosi BBC.

Ranije ove nedelje, viši zvaničnik Pentagona koji je želeo da ostane anoniman, kazao je da je ukrajinska vojska pokrenula kontranapad u ovom gradiću jugoistočno od Harkova.

„Ono što vidimo danas su znatne borbe Ukrajinaca i pokušaji da povrate grad“, rekao je taj zvaničnik, preneo je Frans pres.

Izjum je na ključnoj ruti do regiona Donbasa koja bi omogućila ruskim snagama na severoistoku i jugoistoku da se povežu. To je regionalni centar u regionu Harkova, sa oko 50.000 stanovnika, i važan železnički spoj.

10.48 – Britanija uvela sankcije za još 59 ruskih pojedinaca i entiteta

Britanska vlada je objavila sankcije protiv još 59 pojedinaca i entiteta, kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu.

Među pojedincima kojima su uvedene sankcije je i Galina Danilčenko, koju su rusi postavili za gradonačelnicu Meljitopolja na jugoistoku Ukrajine.

Ovo je prvi put da je Britanija sankcionisala neku individuu zbog saradnje sa ruskim snagama u Ukrajini, navela je britanska vlada.

Dodala je da su na njenoj meti ključne industrije koje „podržavaju rusku nelegalnu invaziju“, uključujući i Ruske železnice i odbrambenu kompaniju Kronštat, koja proizvodi ruske dronove.

Na listi britanskih sankcija je još šest banaka, uključujući i Alfa banku, čiji su koosnivači još ranije sankcionisani.

Kako je navela britanska vlada, od početka ruske invazije na Ukrajinu sankcionisano je više od 1.000 pojedinaca i kompanija.

10.46 – Džonson: Moramo pomoći Ukrajini u njenoj odbrani

Premijer Britanije Boris Džonson rekao je pred samit NATO u Briselu da lideri severnoatlantske alijanse moraju da budu sposobni da pomognu Ukrajini u njenoj odbrani.

Kazao je da su Ukrajinci dokazali koliko vole i veruju u svoju zemlju, i koliko su voljni da se bore na svakoj ulici da je odbrane. Sada svetski lideri moraju da budu spremni da im pomognu da odbrane svoju zemlju, kazao je Džonson, prenosi BBC.

On je istakao planove Britanije, objavljene prošle noći, da pošalje dodatnih 6.000 projektila Ukrajini.

Džonson je kazao da je ruski predsednik Vladimir Putin „očigledno odlučan da udvostruči nasilje i agresiju“ u Ukrjaini.

Britanski premijer je dodao da saveznici moraju da „pojačaju“ podršku Ukrajini i pooštre ekonomske mere protiv bliskog Putinovog kruga, stavljajući na njihovu listu još više ljudi.

Istakao je i da treba videti šta može da se učini da se „Putin zaustavi da koristi svoje zlatne rezerve“.

Dodao je da će Britanija uvesti sankcije i protiv Vagner grupe, paravojne organizacije koja se smatra privatnom Putinovom armijom.

10.33 – Lideri NATO stigli u Brisel

Lideri NATO stigli su u Brisel gde će na sastanku razmotriti naredne korake kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu.

REUTERS/Wolfgang Rattay

Oni su pre sastanka, koji je ocenjen kao jedan od najvažnijih u istoriji alijanse, pozirali za tradicionalnu grupnu fotografiju.

09.40 – Ukrajina: Rusija jača vazdušne napade

Rusija jača vazdušne napade, s više od 250 letova zabeleženih u poslednja  24 sata, objavila je jutros ukrajinska vojska.

To je 60 letova više nego dan ranije, dodaju.

Glavni ciljevi su područja u i oko Kijeva, Černihova i Harkova.

Otkad je Rusija izvela invaziju na Ukrajinu pre mjesec dana, u Harkovu su poginula 294 civila, uključujući 15 dece, objavila je policija na Telegramu.

Ljudi jedva da ikad napuštaju skloništa, a stambeni delovi, škole, bolnice i poslovni prostori su u plamenu, rekli su.

Pre rata u Harkovu je živelo 1,5 miliona ljudi. Grad je pod stalnim udarima vazdušnih napada, naglasila je ukrajinska vojska.

Vojska je takođe rekla da je 11 „neprijateljskih vazdušnih meta“ u sredu pogođeno, uključujući sedam aviona, helikopter, dron i dve krstareće rakete.

09.25 – Bajden doputovao u Brisel

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džo Bajden doputovao je u Brisel, gde će prisustvovati hitnom NATO samitu, sastaće se sa liderima G7 i obratiti se na sednici Evropskog saveta.

Savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven je novinarima, na putu za Brisel, rekao da će Sjedinjene Države u četvrtak objaviti paket sankcija protiv ruskih političara i oligarha.

09.10 – Ukrajinska mornarica: Uništen ruski brod u Berdjansku

Veliki ruski brod uništen je u okupiranoj luci Berdjansk, na jugoistoku Ukrajine, saopštila je ukrajinska mornarica.

CNN nije mogao da potvrdi tvrdnju mornarice iako se čini da video snimci na društvenim medijima pokazuju veoma veliki požar sa sekundarnim eksplozijama u luci.

Berdjansk se nalazi na Azovskom moru, oko 70 kilometara jugozapadno od Marijupolja. Grad ima malu pomorsku bazu i oko 100.000 stanovnika. Ruske vojne trupe su prvo zauzele vladine zgrade u Berdjansku 27. februara.

09.00 – Unicef: Svako drugo dete u Ukrajini raseljeno

Svako drugo dete u Ukrajini je raseljeno otkako je Rusija počela svoju invaziju 24. februara, saopštio je Unicef.

„To je zapanjujuće“, rekao je portparol Unicefa Džejms Elder za CNN.

REUTERS/Yuriy Rylchuk

08.40 – Stoltenberg uoči samita: Pružili smo podršku Ukrajini

Stoltenberg kaže da su NATO saveznici pružili podršku Ukrajini da pomogne njenom „pravu na odbranu“, ali ponovo podvlači da je osnovni zadatak vojne alijanse odbrana i zaštita članica NATO-a.

Pošto Ukrajina nije članica, alijansa ne šalje trupe u zemlju, iako povećava svoje vojno prisustvo u susednim zemljama NATO.

Stoltenberg kaže da će lideri NATO danas razgovarati o „resetovanju našeg odvraćanja i odbrane na duži rok“.

„Prvi korak je uspostavljanje četiri nove borbene grupe u istočnom delu alijanse, u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Slovačkoj“, kaže on.

Stoltenberg je rat u Ukrajini opisao kao „najozbiljniju bezbednosnu krizu u jednoj generaciji“.

Podsetio je da će se danas liderima NATO obratiti predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski. Istakao je takođe potrebu da članovi severnoatlantske alijanse zajednički rešavaju krizu.

Saveznici moraju da učine više, kazao je Stoltenberg, dodajući da očekuje da se lideri NATO dogovore „da ubrzaju investicije u odbranu“.

„Današnji sastanak demonstriraće važnost toga da se Severna Amerika i Evropa zajednički suoče sa ovom krizom“, poručio je Stoltenberg, prenosi BBC.

08.23 – I Reno obustavlja proizvodnju u Rusiji

Francuski proizvođač automobila Reno obustaviće operacije u svojoj moskovskoj fabrici, nakon što ga je Kijev kritikovao što je i dalje ostao u Rusiji, koja je pre mesec dana započela invaziju na Ukrajinu, nakon čega su se mnoge kompanije povukle iz nje.

Reno je u saopštenju naveo da takođe razmatra „moguće opcije“ za svoju rusku podružnicu AvtoVAZ, u kojoj ima 69 odsto deonica.

Ovaj potez Renoa je usledio nakon što je šef ukrajinske diplomatije pozvao na bojkot Renoa, zato što je ranije odbio da napusti Rusiju.

„Pozivam mušterije i kompanije širom sveta da bojkotuju Reno“, rekao je ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba u objavi na Tviteru.

On je pozdravio današnju odluku Renoa. Reno je obustavio proizvodnju u svojoj fabrici u Rusiji prošlog meseca nakon što je počela invazija, ali ubrzo je nastavio proizvodnju.

08.20 – Novinari na ukrajinskim granicama: Emocije i etika

Izveštavanje o izbegličkoj krizi neizbežno izaziva emocije novinara, ali ključno je da se oni pritom drže novinarske etike, slažu se medijski profesionalci koji prate situaciju na ukrajinskim granicama.

„Kao novinar moraš ići na mesta koja nisu ugodna, ali u takvim situacijama svedočiš i velikoj ljudskosti, što te čini vrlo poniznim“, rekao je za Hinu Filip Šokvejler, novinar trojezičnog luksemburškog medija Journala.

Kao i nekoliko stotina novinara iz celog sveta, i on je stigao na ukrajinsku granicu kako bi pisao o izbeglicama koje stižu iz ratom pogođene zemlje. Iznenadio se koliko su „svi mirni“ i „posvećeni pomaganju drugima“.

Na ukrajinsko-poljskom graničnom prelazu Medika, kojim svakodnevno prođu stotine ukrajinskih porodica, većinom majki s decom, Šokvejler je rekao da novinarski profesionalizam „u nekom trenutku dođe do svojih granica“ i preostaje činjenica da si „samo čovek“.

„To je apsolutno u redu i to je ljudski, shvatiti da su neki problemi puno veći od tebe, hitni i prisutni. To te ne sprečava u objektivnom izveštavanju“, rekao je Luksemburžanin.

„Ne mislim da kao novinari to trebamo potiskivati, naprotiv, trebamo zadržati to u umu, jer su mnogi zbog empatije i krenuli da rade ovaj posao koji je važan deo bilo kakve promene u svetu“, naglasio je.

Novinari u radu na mestima ljudskih tragedija moraju pronaći ravnotežu između potrebe izveštavanja o situaciji i uzimanja u obzir osećaja onih koji su tom tragedijom pogođeni i nisu raspoloženi za izjave.

Portugalac Žoao Aleksandr, novinar javnog radija Antena 1, rekao je kako je njemu lakše zbog prirode njegovog medija jer ljudima pristupa samo s mikrofonom.

„Ljudi se boje kamera i fotoaparata. Ne žele biti izloženi, da su njihova uplakana lica na televizijama širom sveta“, kazao je.

Rekao je i da se u svakoj krizi pojave oni koji žele da iskoriste ljude u nevolji, poput krijumčara, zbog čega su izbeglice nepoverljive prema strancima.

U Mediki se zatekla i 23-godišnja Ema Diarasuba, studentkinja politologije i nezavisna novinarka rođena u Italiji, ali poreklom iz Afrike. Stigla je na granicu o svom trošku kako bi dokumentovala situaciju s crnim izbeglicama „koji su blokirani u Ukrajini“.

„Nekad se slomim jer sam i ja čovek i koliko god se pripremala, nisam spremna“, rekla je.

Istakla je da joj izbeglice nisu strane jer ih je mnogo u Italiji, ali kaže da je na granici s Poljskom kontekst drugačiji jer su ljudi bliži izvoru sukoba.

08.05 – SZO potvrdila 64 napada na zdravstvenu infrastrukturu u Ukrajini

Ukrajinska zdravstvena infrastruktura napadnuta je 64 puta otkad je Rusija izvršila invaziju na svog zapadnog suseda pre mesec dana, objavila je SZO.

Ti napadi, dva do tri svaki dan, uzrokovali su 15 smrti i 37 ranjavanja, objavila je Svetska zdravstvena organizacija. „SZO osuđuje te napade na najsnažniji mogući način“.

„Napadi na zdravstvo su kršenje međunarodnog humanitarnog prava, ali uznemirujuće uobičajena taktika rata – uništavaju kritičnu infrastrukturu, ali još gore, uništavaju nadu”, rekao je Jarno Habiht, predstavnik SZO-a u Ukrajini.

Mesec dana nakon početka rata u Ukrajini, ured SZO-a za Evropu sa sedištem u Kopenhagenu objavio je da je pristup zdravstvenim uslugama jako smanjena a potreba za lečenjem traumi i hroničnih bolesti velika.

Uništena zdravstvena infrastruktura i prekinuti lanci snabdevanje medicinskim materijalima ozbiljna su pretnja za milione ljudi, kažu iz SZO, dodajući da se veruje da je svaka druga apoteka u Ukrajini zatvorena.

Po SZO-u, gotovo sedam miliona ljudi raseljeno je unutar Ukrajine, a broj onih koji su pobegli u druge zemlje približava se brojci od četiri miliona. Mnogi zdravstveni radnici i sami su raseljeni i u nemogućnosti raditi.

AP Photo/Vadim Ghirda

08.00 – Zelenski pozvao na proteste širom sveta

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je građane čitavog sveta da izađu na ulice kako bi izrazili protest protiv ruske invazije na njegovu zemlju.

„Izađite sa ukrajinskim simbolima kako bi branili Ukrajinu, kako bi branili slobodu, kako bi branili život“, poručio je Zelenski u video poruci na engleskom.

„Nađite se na trgovima, na ulici, pokažite se i čujte se!“, rekao je.

U govoru uoči 24. marta, kada je mesec dana od početka ruske invazije, Zelenski je pozvao svet da od današnjeg dana „ustane protiv rata“.

„Progovorite, demonstrirajte iz svojih kancelarija, svojih domova, svojih škola i svojih univerziteta, demonstrirajte u ime mira!“, rekao je predsednik Zelenski.

Stotine civila ubijene su, stotine ranjene i više od tri miliona Ukrajinaca pobeglo je iz zemlje otkad je pre mesec dana Rusija počela invaziju na Ukrajinu.

Komentari

Vaš komentar