Ne radi se više o vrsti oružja koje jedna vojska ima, već o softveru na kome radi, kaže nemački proizvođač oružja koji koristi veštačku inteligenciju.
To je mišljenje kojim se vodi evropski šampion veštačke inteligencije (AI) Helsing i osvaja sektor odbrane i tehnologije, u vreme kada evropske vlade žure da ulože novac u nove vojne sisteme i oružje.
„Odbrana se sve više pretvara u softverski problem“, rekao je za Politiko (Politico) Gundbert Šerf, suosnivač i ko-izvršni direktor ove kompanije.
Helsing, sa sedištem u Minhenu u Nemačkoj, procenjen je na 4,9 milijardi evra u julu, samo četiri godine nakon osnivanja.
Povezane vesti
Njegov moto, „veštačka inteligencija da služi našim demokratijama“, simboličan je za odbrambeno-tehnološki industrijski kompleks koji je proizašao iz rata u Ukrajini.
Kompanija je saopštila da obrađuje milione podataka sa senzora i sistema naoružanja evropskih vojnih snaga kako bi omogućila „brže i bolje odluke“ i povećala efektivnost oružja.
Do sada je potpisala ugovore sa britanskom, nemačkom, francuskom, estonskom i ukrajinskom vladom.
„Vidite borbene avione, fregate i satelite, ali zaista, ono što morate da pogledate je da svaki od tih sistema proizvodi neverovatnu količinu podataka“, rekao je Šerf.
Uprkos predstojećoj trećoj godišnjici ruske invazije na Ukrajinu, Evropa i dalje ima praznine u svojim vazdušnim i protivraketnim odbrambenim sistemima, rekao je general-potpukovnik Ben Hodžis, bivši komandant vojske Sjedinjenih Država u Evropi, tokom nedavnog Varšavskog bezbednosnog foruma.
Šerf je rekao da je bloku potrebno da postigne „tehnološko liderstvo“ u ključnim oblastima u kojima zaostaje, kao što je veštačka inteligencija. Ako ne bude, na ovaj ili onaj način Evropa će zavisiti od „naših prijatelja iz SAD“.
Helsing je obezbedio niz državnih ugovora, uključujući nadogradnju nemačkog Eurofighter Electronic Warfare sa Saabom, AI infrastrukturom za budući borbeni vazdušni sistem (što je zajednička inicijativa između Nemačke, Francuske i Španije), kao i Erbasov (Airbus) budući sistem Vingman /Wingman).
Kada je kompanija osnovana 2021. godine, ChatGPT nije imao svoj veliki proboj i ruski tenkovi još nisu napali Ukrajinu.
Šerf je rekao da mnogi u tehnološkom prostoru ne žele da da se bave vojnom odbranom.
Zaposleni u Guglu su protestovali zbog učešća kompanije u Pentagonovom programu pod nazivom Projekat Mejven 2018. godine koji je koristio veštačku inteligenciju za tumačenje video snimaka, kako bi poboljšao ciljanje udara bespilotnih letelica.
I druge velike tehnološke kompanije su se borile sa svojim odnosom prema vojnim ugovorima.
SAD, Izrael i drugi su ranije izgradili jake veze između svojih vojski i modernih tehnoloških industrija koje su rasle u eri interneta. Evropskim zemljama, s druge strane, nedostaju jaki programi za velika ulaganja u inovativnu odbrambenu tehnologiju kroz lokalne tehnološke sektore, navodi Politiko.
Šerf, koji je radio u nemačkom Ministarstvu odbrane pre nego što je osnovao Helsing, rekao je da misli da je jedini način na koji će se tehnologija ubaciti u evropski sistem jeste ako je neko pravi.
„Postojao je taj jaz, koji strukturno niko nije mogao niti želeo da reši. Nismo osnovali kompaniju zato što smo mislili da će svi ovo da urade, mi smo je pokrenuli jer smo mislili da to niko neće uraditi“, rekao je Šerf.
Problem nije nedostatak talenta, već nedostatak novca
Problem nije bio nedostatak talenta. U stvari, Evropa je uvek imala veoma snažno prisustvo u istraživanju i razvoju. Šerf je ukazao na to da Majkrosoft, Gugl i Amazon imaju ključne centre za inovacije na Starom kontinentu.
Problem je bio novac – a na neki način i dalje jeste. Helsing je investiciju od 450 miliona dolara dobio od američke investicione firme General Katalist (General Catalyst).
Povezane vesti
Novac u Evropi je teško naći u rizičnom kapitalu, a penzioni fondovi generalno ne ulažu u odbrambenu tehnologiju, rekao je Šerf.
Helsingov prvi krug finansiranja završen je uz doprinose britanskih, francuskih i nemačkih pojedinaca koji su verovali u misiju, rekao je on.
Kasnije je osnivač Spotifaja Danijel Ek uložio 100 miliona evra preko svog rizičnog fonda Prima Materia — i suočio se sa kritikama nekih umetnika na Spotifaju zbog toga.
Od izbijanja rata u Ukrajini, evropski način razmišljanja je polako počeo da se menja.
U maju je Evropska investiciona banka (EIB) odustala od zahteva da finansiranje tehnologije koja se koristi i u vojnim i u civilnim aplikacijama – takozvanoj tehnologiji dvostruke namene – može ići samo na projekte od kojih više od 50 odsto prihoda dolazi iz civilne upotrebe.
Ali odbrambena industrija je u međuvremenu pozvala EIB (Evropsku investicionu banku) da je oslobodi tih prepreka.
Šerf je rekao da Evropa treba da prestane da izbegava da ulaže pravi novac direktno u svoje oružane snage, kako bi obezbedila da ima najbolju tehnologiju.
„Zašto se uvek moramo skrivati iza dvostruke upotrebe?“ upitao je Šerf, misleći na politiku Evropske investicione banke da investira samo u tehnologiju koja ima i civilnu i vojnu upotrebu.
„Ili verujemo u naše demokratske oružane snage i podržavamo ih najboljom tehnologijom… Ili moramo da vodimo drugačiju“, rekao je on.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare