"Američki nitkov": Ko je bio nemilosrdni Roj Kon - čovek koji je oblikovao Trampa

Od sredine 1970-ih do sredine 1980-ih godina, Roj Kon je vodio Trampa kroz surovi svet njujorških nekretnina. Sve ono što je brutalno kod Trampa, u poslovanju i politici, verovatno je naučio od Kona, piše Gardijan i daje svoje primere: kako profitirati od veza sa organizovanim kriminalom? Čekirano; kako biti korak ispred zakona? Čekirano; Kako lagati i nikada ne priznati grešku ili poraz? Čekirano.

Onda ne čudi to što je Tramp 2017. godine, usred skandala zbog veza sa Rusijom koje njegovi saradnici nisu uspevali da obuzdaju, uputio čuveni zahtev: „Gde je moj Roj Kon?“

Tramp zna za „Američkog nitkova“, jer ga je Bird četiri puta pozvao na njegov lični broj dok je radio na knjizi.

Tramp mu je rekao da će možda promovisati knjigu jer "sve što on promoviše dospe na prvo mesto", ali "ako bude poštena".

„Američki nitkov“ je svakako pošten, ocenjuje Gardijan.

Bird je dobio Pulicerovu nagradu za knjigu „Američki Prometej“, biografiju nuklearnog fizičara Dž. Roberta Openhajmera, koju je napisao zajedno sa Martinom Dž. Šervinom i koja je poslužila kao osnova za film Kristofera Nolana.

Birdova poslednja tema bio je 39. američki predsednik Džimi Karter. Međutim, Roj Kon se stalno iznova pojavljivao u priči, pa su Bird i njegova supruga prionuli na posao.

Onda je Tramp ponovo izabran. Kon je ponovo postao aktuelan.

Lov na komuniste, liberale i homoseksualce

„Sa 27 godina Kon se našao na naslovnoj strani časopisa Tajm“, rekao je Bird, ukazujući na uspon koji je započeo kada je Kon sa samo 20 godina završio Pravni fakultet Univerziteta Kolumbija, zastupao optužnicu protiv Džulijusa i Etel Rozenberg, koji su pogubljeni zbog špijuniranja za Rusiju (što je i dalje jedna od najkontroverznijih presuda u američkoj istoriji), a zatim postao saradnik i glavni savetnik republikanskog senatora Džoa Mekartija tokom "lova na veštice" protiv komunista, liberala i homoseksualaca u saveznoj vladi u okviru tzv. Druge crvene panike 1950-ih.

Mekarti je postao poznat širom države kada je u februaru 1950. godine izjavio da poseduje tajni spisak sa imenima komunista i sovjetskih špijuna koji navodno rade unutar američkog Stejt departmenta.

Međutim, Bird smatra da je Kon bio mnogo složenija i ambicioznija figura od čoveka kog je savetovao.

„Mekarti je bio populistički senator iz Viskonsina koji je jednostavno želeo da bude u novinama, i nekako je slučajno došao na ideju o komunistima i vladi. Kon je bio ideolog. On je svengali, pravi mozak, koji govori Mekartiju kako može da iskoristi ovo pitanje. On vodi saslušanja, sprovodi ispitivanja svedoka, a vodi ga ideološka uverenost da postoji opasnost po naciju od unutrašnjeg komunizma, kao i želja da, kao američki Jevrejin – a mislim da je to važno za njegov identitet – dokaže sopstvenu lojalnost, da dokaže da nisu svi Jevreji levičari", rekao je on.

Tokom Hladnog rata i „Druge crvene panike”, Mekarti je sprovodio masovna saslušanja i istrage usmerene protiv državnih službenika, umetnika u Holivudu, intelektualaca i vojnih lica. Iako nikada nije javno dokazao optužbe ni protiv jedne osobe, njegove pretnje i medijski linč uništili su karijere i živote stotina nevinih ljudi, podseća Britanika.

„Gospodine, zar vi nemate ni trunke pristojnosti?”,

Mekartijev pad počeo je kada je optužio i samu Vojsku SAD za infiltraciju komunista. Saslušanja pod nazivom Vojska-Mekarti (1954) bila su televizijski prenošena, pa je milionska javnost (putem i dalje relativno novog medija) prvi put direktno videla njegove nasilničke metode i nedostatak dokaza.

Prekretnica se dogodila kada mu je vojni advokat Džozef Velč uputio čuvenu rečenicu: „Gospodine, zar vi nemate ni trunke pristojnosti?”, podseća na svom sajtu Senat SAD.

Velčov odgovor bio je izraz javnog diskreditovanja Mekartija, kome su kolege u Senatu izrekle ukor. Mekarti je izgubio politički uticaj i umro tri godine kasnije od komplikacija povezanih sa alkoholizmom.

Sukob sa Vojskom zbog... ljubavnika?

Saslušanja su pokrenuta zbog Konovih pokušaja da svom prijatelju G. Dejvidu Šajnu, koji je regrutovan kao redov, obezbedi specijalne privilegije u vojci, za koje nije imao potrebne kvalifikacije, piše Gardijan.

Senatori su nagovestili da su Kon i Šajn bili ljubavnici, te da su zbog toga Mekarti i Kon vršili nedozvoljen pritisak na vojsku. Kon je svakako bio homoseksualac, ali nikada nije javno priznao svoju seksualnu orijentaciju.

Njegovi poznanici su kasnije govorili da je homoseksualce smatrao "slabićima", a sebe samo "muškarcem koji ima seks sa drugim muškarcima".

Nedugo nakon Vojska-Mekarti saslušanja, Kon je dao ostavku u Mekartijevom timu, vratio se u Njujork, gde je počeo da se bavi advokaturom u privatnoj praksi.

Njegovi klijenti bili su vlasnik bejzbol kluba Njujork Jenkis Džordž Stajnbrener; Aristotel Onazis; pripadnici mafije Toni Salerno, Karmajns Galante, Džon Goti, Pol Kastelano i Mario Đigante; vlasnici kluba Studio 54 Stiv Rubel i Ijan Šreger; Rimokatolička nadbiskupija Njujorka; teksaški finansijer Širn Mudi Mlađi...

Među ostalim Konovim klijentima bio je i penzionisani profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Harvard Alan Deršovic, koji je Kona opisao kao „pravog čoveka za sređivanje stvari“.

Od toga da je bio Makartijev "pit bul", do zastupanja mafijaških bosova u Njujorku i Las Vegasu, Kon je stekao reputaciju nemilosrdnog, beskrupuloznog, amoralnog advokata koji krši pravila i ponižava sudije, koji bi lagao, varao i krao da bi služio svojim klijentima, a zatim se hvalio kako mu je sve to pošlo za rukom.

Lekcije koje je Tramp dobro zapamtio

The Hill piše da je Kon svog najpoznatijeg klijenta Donalda Trampa upoznao u oktobru 1973. godine, kada su Tramp i njegov otac bili tuženi od strane Ministarstva pravde zbog odbijanja da iznajmljuju stanove crnačkim porodicama.

„Šta mislite da bi trebalo da uradimo?“, upitao je Tramp.

Konov odgovor bio je tipičan za njega:

„Recite im da idu dođavola, borite se protiv toga na sudu i pustite njih da dokažu da ste diskriminisali.“

Tramp je istog trenutka angažovao Kona i potom postao njegov najodaniji učenik. Ne samo da je sledio Konove savete, već je usvojio i primenjivao njegove neetičke taktike – što čini i danas, smatra The Hill.

Glavna poruka knjige „Američki nitkov“ jeste koliko Trampovi postupci odražavaju i ponavljaju lekcije koje je naučio od Roja Kona, a koje se zasnivaju na onome što je New York Times nazvao Konovim trima pravilima:

1. Nikada ne pristaj na nagodbu, nikada se ne predaj.

2. Odmah uzvrati napadom, odmah podnesi protivtužbu.

3. Šta god da se dogodi, ma koliko duboko zagazio u blato, proglasi pobedu i nikada ne priznaj poraz.

„Još jedna lekcija koju je Tramp naučio od Kona bio je njegov ležeran odnos prema plaćanju računa", kažu autori knjige.

Ostajao je dužan restoranima, izvođačima radova, poslovnim partnerima, turističkim agencijama i Poreskoj upravi. Poput svog mentora, Tramp je ubrzo stekao reputaciju "poznate cicije".

USA Today je 2016. godine izvestio o najmanje 60 tužbi koje su podneli moleri, vodoinstalateri, stolari, konobari, barmeni i advokati, tvrdeći da im Tramp nije platio.

"Ne dozvoli da ti činjenice stanu na put"

U mnogo ozbiljnijim stvarima, Kon je naučio Trampa da ne dozvoli da mu činjenice stanu na put. Kon i Makarti uverili su zemlju u postojanje „crvene pretnje“, iako je Američka komunistička partija 1953. godine imala svega 25.000 članova.

Kako je napisao kolumnista New York Timesa Toni Luis:

„Komunistička pretnja unutar Sjedinjenih Država bila je sićušna, ako je uopšte postojala.“

The Hill piše da se Tramp nikada ne zamara činjenicama kada tvrdi da je osvojio većinu glasova birača 2016. godine ili da je pobedio na izborima 2020. godine.

Kada bi neki od njegovih klijenata bio nezadovoljan onim što je o njemu objavljeno, Kon bi Trampu rekao da tuži novine. Sledeći taj savet doslovno, Tramp je tužio ABC, CBS, CNN, BBC, New York Times, Wall Street Journal i Washington Post – sve zato što mu se nije dopalo ono o čemu su izveštavali.

Američki negativac

Kon je američki negativac. Pojavljuje se u „Anđelima u Americi“ (Angels in America), pozorišnom epu Tonija Kušnera o krizi izazvanoj sidom.

Džeremi Strong ga je 2024. godine igrao u filmu „Šegrt“ (The Apprentice), biografskom filmu Alija Abasija o Trampu.

Deo njegove arhive poseduje Majkl Stajp iz grupe REM, autor pesme „Exhuming McCarthy“.

Smrt od AIDS-a

Kon je umro 1986. godine, u 59. godini, od side. Kao što je uvek poricao svoju seksualnu orijentaciju, tako je poricao i svoju bolest, tvrdeći da ima rak jetre čak i dok je, zahvaljujući vezama u Vašingtonu, primao eksperimentalno lečenje od side.

Nedugo pre smrti oduzeta mu je advokatska licenca zbog neetičkog ponašanja, nakon što tri optužnice nisu uspele da ga obore. (I dalje je imao 36 svedoka koji su govorili u njegovu korist, među kojima su bili Tramp, Vilijam F. Bakli Mlađi i televizijska voditeljka Barbara Volters, koja je svojevremeno bila Konov „paravan“, odnosno lažno romantično interesovanje.)

U krajnjoj fazi njegove bolesti, za Trampa se često govorilo da je napustio Kona, zbog čega je ovaj navodno rekao: „Donaldu iz dupeta bije ledena voda.“

Bird, autor ove najnovije Konove biografije, smatra da to nije sasvim tačno.

„Citiram operatera na telefonskoj centrali Krisa Simora iz Konove advokatske kancelarije u njegovoj kući u Njujorku. On je rekao da je, kada je Tramp shvatio da Roj umire od side, počeo da se drži podalje. Nije se više toliko oslanjao na njega kao advokata. Pozivi su bili ređi. Ali to nije značilo da je prekinuo svaki kontakt s njim. Pozvao ga je u svoje novo imanje Mar-a-Lago na tu veličanstvenu večeru, u martu 1986, samo pet meseci pre nego što je umro. Bila je to dirljiva oproštajna večera, uz brojne zdravice", kaže Bird.

Konova komemoracija održana je na Menhetnu, u centralnom delu grada. Jedan svedok, piše u knjizi, video je Trampa kako plače.