Rojters: Hezbolah se vraća gerilskoj strategiji, u očekivanju izraelske kopnene ofanzive

Delujući u malim jedinicama, borci naoružanog šiitskog pokreta uzdržavaju se od korišćenja komunikacionih uređaja, koje bi Izrael mogao da prisluškuje, preneli su izvori upoznati sa aktivnostima pokreta.

Pokret, u saradnji sa Iranom, takođe racionalizuje upotrebu svojih vrednih protivtenkovskih raketa u sukobima sa izraelskim vojnicima, dodali su isti izvori.

Oko 15 meseci posle krhkog primirja u Libanu, postignutog u novembru 2024. godine, Hezbolah je početkom prošle nedelje pokrenuo napade na Izrael kako bi osvetio ubistvo iranskog vrhovnog vođu Alija Hamneija, ubijenog 28. februara, prvog dana američko-izraelskih vazdušnih napada na Iran.

Izrael je odgovorio bombardovanjem Libana, prvenstveno juga zemlje i periferije Bejruta, oblasti koje se smatraju uporištima Hezbolaha. Izraelska vojska je izvela kopnene napade blizu granice, gde je zadržala položaje i posle roka predviđenog sporazumom o prekidu vatre za svoje povlačenje.

Vojne akcije predstavlja kao "egzistencijalnu odbranu"

Žestoko kritikovan u Libanu zbog uvlačenja zemlje u rat koji je već raselio 700.000 ljudi, Hezbolah, koji je i politička stranka, predstavlja svoje vojne akcije kao "egzistencijalnu odbranu", osuđujući izraelska bombardovanja koja se nastavljaju gotovo svakodnevno uprkos prekidu vatre iz 2024. godine.

Dok se Izrael sprema da verovatno nastavi svoju ofanzivu u Libanu posle završetka rata u Iranu, izvori su naveli da je strategija Hezbolaha zasnovana na obezbeđivanju opstanka teokratskog sistema u Teheranu, uz sprovođenje regionalnog prekida vatre koji bi uključivao i libanski pokret.

Hezbolah, koji je osnovala 1982. godine Iranska revolucionarna garda, jedina je libanska grupa koja je zadržala svoje oružje posle građanskog rata 1975-1990, kako bi se borila protiv izraelskih snaga koje su okupirale južni deo Libana, pre njihovog povlačenja 2000. godine.

Uloga Hezbolaha u povlačenju izraelskih snaga donela mu je značajnu popularnost unutar šiitske zajednice, od kojih su neki, međutim, kritikovali odluku oružane grupe da učestvuje u ratu u Iranu.

Sadašnji sukob dolazi u kritičnom trenutku za Hezbolah, čije je vojne aktivnosti libanska vlada prošle nedelje zabranila.

Pokret je oslabljen izraelskim bombardovanjima i padom sirijskog predsednika Bašara el Asada u decembru 2024. godine, jer je Damask olakšavao isporuku pomoći iz Irana.

Prema istim izvorima, Hezbolah smatra da bi eventualna izraelska kopnena invazija mogla da krene iz Hijama blizu tromeđe između Libana, Izraela i Sirije.