Rojters: Rusija regrutovala pravoslavne sveštenike da pridobije glasače u Moldaviji

Ovaj 39-godišnjak i njegova grupa od nekoliko desetina moldavskih sveštenika proveli su prethodnu nedelju na putovanju po najvažnijim svetilištima Ruske pravoslavne crkve, koje je u potpunosti finansirala ruska strana, rekao je Biku za agenciju Reuters. Putovanje se odigralo u septembru prošle godine.

Kako navodi, sveštenicima su ruski crkveni zvaničnici dali vaučere u vrednosti od 10.000 rubalja (oko 120 dolara), koje su mogli da potroše u crkvenim prodavnicama sa ikonama i suvenirima.

Takođe su prisustvovali seriji predavanja teologa i istoričara, na kojima je isticano da su Rusija i Moldavija povezane vekovima tradicije i zajedničke vere, te da moraju ostati zajedno u borbi protiv moralno pokvarenog Zapada, kaže sveštenik.

Pre povratka kući, Biku navodi da su on i mnogi iz njegove grupe dobili debitne kartice jedne ruske državne banke, koje su im uručene u manastiru od strane osoba koje nisu bile iz crkve, i koje on nije mogao da identifikuje. Rečeno im je da će im novac biti uplaćen ubrzo nakon povratka u Moldaviju.

Ali, zauzvrat se od njih očekivala određena usluga: kada su dobijali kartice, kako kaže Biku, rečeno im je da zauzvrat treba da otvore naloge na društvenim mrežama za svoje parohije u Moldaviji, kako bi upozoravali vernike na opasnosti koje donosi prozapadna politika moldavske vlade i njena težnja ka evropskim integracijama.

Moldavija, mala i duboko religiozna zemlja u istočnoj Evropi, u nedelju održava ključne parlamentarne izbore koji bi mogli zaustaviti njen put ka članstvu u Evropskoj uniji.

Ova zemlja je jedinstveno pozicionirana između Rusije i Zapada: iako je formalnu nezavisnost od Moskve stekla 1991. godine, njena pravoslavna crkva – visoko poštovana institucija koju prati većina od 2,4 miliona stanovnika – i dalje je podređena Moskovskoj patrijaršiji.

Grupa u kojoj je bio Biku bila je među nekoliko stotina ljudi – uglavnom sveštenika, ali i crkvenih radnika i drugih povezanih sa Moldavskom crkvom – koji su između juna i oktobra 2024. godine prihvatili besplatna putovanja u Moskvu, prema svedočenjima 15 sveštenika (uključujući četvoricu koji su učestvovali u hodočašćima), kao i analizi fotografija i video-snimaka tih poseta objavljenih na internetu.

Nakon tih putovanja, pokrenuta je i onlajn kampanja.

Prema analizi Rojtersa, skoro 90 novih Telegram kanala osnovano je tokom prošle godine, navodno kao zvanični nalozi moldavskih parohija. Većina tih kanala svakodnevno objavljuje gotovo identičan sadržaj, pozivajući vernike da se suprotstave prozapadnoj politici moldavske vlade. Ti postovi dopiru do hiljada korisnika.

Na pitanje o ovom trendu, kompanija Telegram je izjavila da je politički neutralna platforma koja poštuje mirno izražavanje slobodnog mišljenja.

Onlajn aktivnosti se pojačavaju kako se bliže izbori u nedelju.

Glavni izvor sadržaja je kanal pod nazivom „Sare şi Lumiña“ (So i Svetlost), koji parohijski nalozi masovno šeruju. Taj kanal je između maja i avgusta objavio više od 600 poruka – skoro tri puta više nego u prethodna četiri meseca.

Glavna poruka tih objava jeste da su porodične i tradicionalne vrednosti Moldavije ugrožene od strane Evropske unije, koja će, kako tvrde objave, naterati građane da prihvate LGBT identitete, srozaju moral i unište slobodu veroispovesti.

Iako objave nisu eksplicitno proruske, odražavaju narative opozicionih stranaka koje se zalažu za bliže odnose s Moskvom.

„Hoće li Moldavija sačuvati svoju nezavisnost ili postati mostobran za tuđe interese? Sve zavisi od nas – donesimo pravu odluku 28. septembra.“

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je na građanima Moldavije da odluče ko će pobediti na izborima.

„Rusija uvek najoštrije osuđuje mešanje u unutrašnje stvari drugih zemalja. Sama to nikada ne radi. Želimo da pobede one političke snage koje se zalažu za uspostavljanje dobrih, obostrano korisnih odnosa s našom zemljom“ dodao je.

Moskovska patrijaršija i Moldavska pravoslavna crkva u Kišinjevu nisu odgovorile na zahteve Rojtersa za komentar.

Ciljanje Moldavske crkve deo je šire senkovite kampanje koju vodi Kremlj kako bi uticao na presudne izbore – što uključuje onlajn dezinformacije sa anti-zapadnim porukama, sajber napade na državnu infrastrukturu i tajnu podršku proruskim političarima, prema tvrdnjama moldavske vlade, kao i zapadnih diplomata i analitičkih centara, piše Rojters.

Rusija odbacuje te optužbe kao neosnovane.

Rojters je, međutim, uspeo da utvrdi da su nekoliko političkih operativaca i stručnjaka za društvene mreže povezanih s ruskom vladom igrali ključnu ulogu u ovoj kampanji iskorišćavanja pravoslavne mreže kako bi se uticalo na moldavske birače.