Mogućnost da se dvojica predsednika sastanu licem u lice izazvala je veliko uzbuđenje, ali Kremlj je do sada odbio da kaže ko dolazi u Tursku, a ruski zvaničnici su danima pripremali opravdanja i izgovore za odsustvo Vladimira Putina, prenosi CNN.

Razgovori verovatno neće dati trenutne rezultate i gotovo sigurno neće doneti nedostižni „sporazum“ koji američki predsednik Donald Tramp obećava od povratka u Belu kuću u januaru.

Ipak, uprkos upozorenjima, direktan sastanak između Kijeva i Moskve na bilo kom nivou označio bi prekretnicu u sukobu. Nije poznato da su njih dvojica vodili direktne razgovore nedugo nakon što je Moskva pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

Kako smo došli do ove tačke?

Razgovore je prvi predložio Putin kao odgovor na ultimatum o prekidu vatre ili sankcijama koji su Moskvi dali evropski saveznici Ukrajine u subotu, kada su lideri Nemačke, Francuske, Poljske i Ujedinjenog Kraljevstva (Koalicija voljnih) zahtevali da Rusija prihvati predlog o 30-dnevnom prekidu vatre ili se suoči sa novom rundom „masivnih“ sankcija.

Putin je ignorisao ultimatum, predlažući umesto toga „direktne razgovore“ između Rusije i Ukrajine.

Ovo je verovatno bila Putinova taktika odugovlačenja – nešto što je uspešno primenio više puta u prošlosti. Ali izgleda da mu se to obilo o glavu.

Evropljani i Ukrajina su u početku rekli da ne može biti razgovora pre nego što se dogovori prekid vatre, ali se to brzo promenilo kada se uključio predsednik SAD Donald Tramp.

U objavi na društvenim mrežama, javno je pozvao Volodimira Zelenskog da "se sastane (s predstavnicima Rusije), sada!!!“

Putin nije predlagao sastanak jedan na jedan sa svojim omraženim ukrajinskim kolegom.

Rekao je da želi ponovno pokretanje razgovora koji su se održali u proleće 2022. godine i kojima su prisustvovali visoki diplomatski zvaničnici, ali ne i sami lideri.

Ali Zelenski je podigao ulog objavom da će sam putovati u Tursku i pozvao Putina da učini isto. Ukrajinski lider je jasno stavio do znanja da se neće sastati ni sa jednim drugim ruskim zvaničnikom, tvrdeći da „sve u Rusiji zavisi od Putina“.

Tramp, koji je trenutno na turneji po Bliskom istoku, povećao je pritisak sugerišući da bi i on mogao da ode, „ako je to od pomoći“.

Tu ideju je podržao Zelenski, koji je rekao da bi Ukrajina bila „zahvalna“ na Trampovom prisustvu. Tramp je takođe u sredu rekao za CNN da bi Putin „voleo da on bude tamo“.

Ovo je ruskog lidera stavilo u pomalo nezgodnu situaciju.

Ako Putin odluči da se pojavi – što većina analitičara smatra malo verovatnim – potkopao bi sopstveni narativ da su Zelenski i njegova vlada nelegitimni.

Ali ako odluči da ostane kod kuće, Putin će Zelenskom dati priliku da još jednom istakne da Rusija nije ozbiljna u vezi sa mirom.

Ova poruka bi bila direktno usmerena ka Trampu. Kijev i njegovi evropski saveznici već dugo govore da ne veruju da je Putin ozbiljno zainteresovan za pregovore o miru.

Tramp je ranije više puta izrazio svoje uverenje u suprotno, iako poslednjih nedelja te sumnje sustižu i njega.

On je dovodio u pitanje da li Putin želi mir nakon što je razgovarao sa Zelenskim na marginama sahrane pape Franje u Vatikanu prošlog meseca.

Eventualne fotografije na kojima Zelenski sedi preko puta prazne stolice verovatno bi pojačale ovu poentu.

Šta bi moglo biti na stolu?

Dve strane su toliko udaljene da je nejasno o čemu bi se razgovori – ako bi se održali – odnosili.

Zelenski je u utorak rekao da bi sve osim sporazuma o bezuslovnom prekidu vatre bio neuspeh.

Putin je, u međuvremenu, rekao da, iako Rusija ne isključuje da će „tokom ovih razgovora postojati mogućnost da se dogovori neka vrsta novog primirja, novog prekida vatre“, cilj razgovora će biti otklanjanje „osnovnih uzroka“ sukoba.

„Osnovni uzroci“ koje on navodi uključuju i širenje NATO-a na istok od kraja Hladnog rata.

Ovo nije predmet pregovora za Ukrajinu ili njene saveznike.

Šta se dogodilo poslednji put kada su Ukrajina i Rusija razgovarale jedna sa drugom?

Poslednji poznati direktni razgovori između Kijeva i Moskve održani su u Turskoj i Belorusiji u proleće 2022. godine – kada je postalo jasno da je Putinov početni plan da preuzme celu Ukrajinu i postavi novu marionetsku vladu u Kijevu u roku od nekoliko dana katastrofalno propao, piše CNN.

Rusija se potom okrenula pregovorima, dok su sukobi aktivno vođeni.

Institut za proučavanje rata, američka organizacija za praćenje sukoba, saopštio je da sporazum koji je svojevremeno predložila Moskva zahtevao od Ukrajine da preda svoj suverenitet i da bi Ukrajinu učinio potpuno nemoćnom pred svim budućim napadima.

Kada su ukrajinske snage počele da oslobađaju delove severne Ukrajine, pronalazeći jasne dokaze o masakrima i drugim zločinima, pregovori su počeli da propadaju.

Ruske zloupotrebe otkrivene u jednom gradu posebno – Buči, severno od Kijeva – užasnule su svet i ojačale odlučnost ukrajinskog naroda.

Ako nije Putin, ko bi drugi mogao doći?

Ubrzo nakon što je Zelenski izazvao ruskog lidera da otputuje u Tursku, Kremlj je počeo da priprema teren za mogućnost da Putin možda neće prisustvovati.

„Ovo je čisti spektakl, to je teatralnost. Jer sastanci na visokom nivou, posebno u ovako teškoj situaciji, apsolutno nisu organizovani na ovaj način“, rekao je zamenik šefa Saveta federacije Rusije Konstantin Kosačov ruskoj državnoj televiziji Rusija 24 u ponedeljak.

Rekao je da će pregovarači „na stručno-tehničkom nivou“ prisustvovati. Pomoćnik Kremlja i bivši ruski ambasador u SAD Jurij Ušakov rekao je da će ruska delegacija biti određena temama koje će se razmatrati, a koje će, kako je rekao, uključivati „i politička i, rekao bih, mnoštvo tehničkih pitanja“.

Komentar o „mnoštvu tehničkih pitanja“ mogao bi biti pokazatelj da Moskva namerava da nastavi sa svojom strategijom odugovlačenja, cenkanja oko svakog detalja, ali bez eksplicitnog „njet“.

Ulog je ovog puta veći, jer su i Tramp i evropski saveznici Ukrajine rekli da će uvesti dodatne sankcije Moskvi ako ne pristane na prekid vatre.

Šta još znamo o razgovorima?

Turska vlada je ranije ove nedelje saopštila da je spremna da pruži „sve vrste podrške, uključujući posredovanje i organizovanje pregovora, kako bi se postigao mir“ u Ukrajini.

Turska je u prošlosti igrala ulogu mosta između Moskve i Kijeva, a najznačajnije kada je posredovala u Inicijativi za žito Crnog mora koja garantuje bezbedan prolaz ukrajinskih brodova kojim se obavlja izvoz hrane – redak diplomatski uspeh u brutalnom sukobu. Rusija se povukla iz pakta 2023. godine.

Kao članica NATO-a, Turska je uključena u sukob, ali se takođe smatra sklonijom Rusiji, a turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je ranije pohvalio svoj „poseban odnos“ sa Putinom, navodi CNN.

Trampov specijalni izaslanik za Ukrajinu, Kit Kelog, i njegov spoljni izaslanik, Stiv Vitkof, planiraju da budu u Istanbulu na razgovorima, rekao je u utorak visoki zvaničnik Trampove administracije, što je potvrdio i drugi izvor.

Američki državni sekretar Marko Rubio takođe je u Turskoj, gde prisustvuje neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova NATO-a.

Od utorka, plan je bio da američki zvaničnici posmatraju razgovore između Ukrajinaca i Rusa, kojim posreduje Turska.

Rubio, Kelog i Vitkof su učestvovali u nekim od prethodnih rundi razgovora u Saudijskoj Arabiji, u kojima su delovali kao posrednici, sastajući se odvojeno sa ruskom delegacijom, a zatim, nekoliko dana kasnije, sa Ukrajincima.

Ovog puta, činjenica da bi se dve delegacije mogle sastati licem u lice je značajna – čak i ako im je cilj više zadovoljavanje Trampa, nego postizanje stvarnog dogovora, zaključuje CNN.