Rusija obeležava 80. godišnjicu bitke za Staljingrad u jeku rata u Ukrajini

Obeležavanje bitke za Staljingrad dolazi u vreme žestokih borbi između ruskih snaga i ukrajinskih vojnika u toj bivšoj sovjetskoj republici, poprištu više od godinu dana ruske ofanzive pokrenute, prema Kremlju, radi "demilitarizacije" i "denacifikacije" te susedne zemlje.
Ruski predsednik će otputovati u Volgograd, nekadašnji Staljingrad, kako bi učestvovao u proslavi, saopštio je Kremlj.

Smatrana jednom od najkrvavijih u istoriji, sa oko dva miliona mrtvih na obe strane, Staljingradska bitka (1942-1943) promenila je tok sukoba u Drugom svetskom ratu.

Tu pobedu još uvek slavi Rusija, koja se smatra naslednicom Sovjetskog Saveza koji je spasio Evropu od nacizma.

Pobeda u ovoj bici dobija dodatnu simboličku važnost kako se približava prva godišnjica pokretanja ruske operacije protiv Ukrajine 24. februara 2022. godine, gde Moskva pojačava svoje akcije nakon nedavnog zauzimanja Soledara, grada u istočnoj Ukrajini, što je bio prvi uspeh za ruske snage nakon mnogo meseci i niza neuspeha.

Sam ruski predsednik se ne libi da povuče paralelu između otpora protiv Hitlera i ofanzive u Ukrajini.

"Zaboravljanje lekcija iz istorije dovodi do ponavljanja strašnih tragedija. Dokaz za to su zločini nad civilima, etničko čišćenje (i) kaznene akcije koje organizuju neonacisti u Ukrajini", utvrdio je tako prošlog petka, povodom Međunarodnog dana sjećanja na žrtve holokausta.

Dodao je da se "upravo protiv tog zla ruski vojnici hrabro bore".

Ove izjave izazvale su žestoke reakcije. Šefica francuske diplomacije Katrin Kolona ih je opisala kao "strašne" i "šokantne" i "nedostojnu provokaciju" na dan sećanja na žrtve holokausta.

Od posebne važnosti

U Volgogradu, milionskom gradu na obali Volge, sreda i četvrtak su proglašeni neradnim danima.

Ova odluka je donesena "s obzirom na posebnu važnost poraza nacističkih snaga u bici za Staljingrad za konačnu pobedu" u Drugom svetskom ratu, objasnila je regionalna uprava.

Uoči 80. godišnjice pobede kod Staljingrada, u Volgogradu je otkrivena Staljinova bista.

U četvrtak će se u sklopu proslave održati i vojna parada i koncert, a cveće i venci će ujutru preplaviti Mamajev Kurgan, strateško brdo oko kojeg su se vodile strašne borbe.

Veliki spomenik, kojim dominira divovski kip Majke domovine, koji je na ovom brdu svečano otkriven 1967. godine, decenijama je bio mesto hodočašća Rusa koji su želeli da odaju počast podvizima sovjetske vojske i naroda.

Bitka za Staljingrad, koja je započela u julu 1942. godine, trajala je 200 dana i noći. Grad, pretvoren u ruševine, bio je poprište razornih nemačkih bombardovanja i uličnih bitaka.

Dana 2. februara 1943. trupe nemačkog maršala Fridriha Paulusa kapitulirale su okružene Crvenom armijom, a to je bila prva predaja nacističke vojske od početka rata.

U potpunosti obnovljen po nalogu sovjetskih vlasti, Staljingrad je preimenovan u Volgograd 1961. godine, osam godina nakon smrti Josipa Staljina.