Druga runda pregovora Ukrajine i Rusije je završena, dogovoreni humanitarni koridori za evakuaciju građana, dostavu lekova i namirnica. Ukrajinski predsednik Volodomir Zelenski je prethodno rekao da jedino direktni razgovori sa Vladimirom Putinom mogu dovesti do zaustavljanja rata. S druge strane, Putin je razgovarao s Makronom i rekao mu da će nastaviti sa operacijama. Obraćajući se na ruskoj televiziji, tvrdio je da Ukrajinci koriste civile kao živi štit. Na udaru je ukrajinski grad Černjihov, lokalne vlasti tvrde da su stradale najmanje 33 osobe u napadima. Herson je protekle noći pao u ruke Rusa i to je najveći grad koji su zauzeli od početka invazije, 24. februara. Ukrajinske vlasti pozivaju građane u gerilski rat. Milion ljudi pobeglo je iz Ukrajine u susedne zemlje od početka invazije, objavile UN. Potvrđena pogibija 227 civila, dok ih je 525 povređeno, navodi OHCHR. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je izjavio da bi Treći svetski rat mogao biti samo "nuklearni rat". Rusija ima mobilne sisteme, premešta ih po Ukrajini, ispalila je više od 480 projektila, objavio je jedan zvaničnik SAD, prenosi CNN. Tužilac Međunarodnog krivičnog suda objavio da je otvorio istragu o mogućim ratnim zločinima u Ukrajini. EU je jednoglasno odlučila da da privremene dozvole boravka Ukrajincima koji beže od rata u Ukrajini, do tri godine trajanja.

Sve o jučerašnjim dešavanjima možete pročitati OVDE. Najnovije informacije pratite i na stranici RAT U UKRAJINI.

Situaciju u Ukrajini pratite iz minuta u minut:

……

23.40 – Pelosi podržava zabranu uvoza ruske nafte

Usled eskalacije rata u Ukrajini, predsednica Predstavničkog doma Kongresa SAD Nensi Pelosi rekla je u četvrtak da podržava zabranu uvoza ruske nafte u SAD, što bi moglo da ojača politiku predsednika Džozefa Bajdena dok i američki saveznici pokušavaju da izoluju režim ruskog predsednika Vladimira Putina.

Bajden nije bio voljan da obuzda isporuke ruske nafte u SAD ili da uvede energetske sankcije na načine koji bi smanjili snabdevanje pošto cene na pumpi već rastu. Ali podrška Pelosi podržava tu ideju u Kongresu koju već podržava veliki broj republikanaca i sve veći broj demokrata. Bela kuća je saopštila da „svi alati ostaju na stolu“.

Nalaženje zajedničkog osnova za suprotstavljanje ruskoj agresiji prema Ukrajini kroz energetsku politiku predstavljalo bi iskorak za podeljeni Kongres koji je pokazao izuzetnu odlučnost u ujedinjenoj podršci Ukrajincima, ali se borio oko konkretnih koraka za borbu protiv ruske invazije.

23.10 – Rusija odbila da kao posmatrač prisustvuje vežbi NATO-a u Norveškoj

Rusija je odbila da kao posmatrač prisustvuje predstojećoj vežbi NATO-a u Norveškoj sa oko 30.000 vojnika iz 27 zemalja.

Norveška bi trebalo da ;od 13. marta bude domaćin vežbe „Cold Response“ (Hladan odgovor). Ta vežba, planirana mesecima, ima za cilj obuku u hladnim vremenskim uslovima u slučaju napada. Rusija je bila pozvana kao posmatrač.

Oružane snage Norveške su u izjavi za Asošijeted pres rekle da žele „da budu otvorene i transparentne u vezi s ovom vežbom, kako ne bi bilo nesporazuma“ i da je vežba „odbrambene prirode, gde vežbamo s našim saveznicima i partnerskim zemljama“.

22.04 – EU jednoglasno odobrila privremene dozvole boravka Ukrajincima izbeglicama

EU je jednoglasno odlučila da da privremene dozvole boravka Ukrajincima koji beže od rata u Ukrajini, do tri godine trajanja.

21.57 – Ukrajinski analitičar: Putin želi da uništi ukrajinsku državu i narod

Ukrajinski analitičar Igor Fedik izjavio je u razgovoru za N1 da ga nije iznenadilo što je Srbija glasala za rezoluciju o osudi ruske invazije na Ukrajinu u UN, kao i da raste broj zemalja iz sveta koje podržavaju Ukrajinu u ovoj situaciji.

21.55 – Ministarka traži hitan prijem BiH u EU

Ministarka spoljnih poslova BiH Bisera Turković zatražila je od zvaničnika EU da Bosni i Hercegovini odmah daju status kandidata za prijem u EU.

21.50 – Pogledajte specijalnu emisiju 360 stepeni – sa ukrajinsko-rumunske granice

21.49 – Kasparov: Rusija treba da bude bačena u Kameno doba

Ruski borac za ljudska prava i bivši šahovski šampion Gari Kasparov pozvao je svetske sile da usvoje oštriju vojnu i ekonomsku strategiju protiv ruskog predsednika Vladimira Putina zbog njegove invazije na Ukrajinu.

On je u intervjuu za Rojters pozvao zapadne zemlje da povuku svoje ambasadore iz Moskve, izbace Rusiju iz međunarodne policijske agencije Interpol, i uvedu zonu zabranjenih letova iznad Ukrajine.

„Rusija treba da bude bačena u Kameno doba da bi se osiguralo da naftna i gasna industrija i sve ostale osetljive industrije koje su vitalne za preživljavanje njenog režima ne mogu da funkcionišu bez zapadne tehnološke podrške“, kazao je Kasparov.

On je dodao i da ne može biti mira u tom regionu sve dok Putin ne bude zbačen sa vlasti.

„Lista onoga što Putin ‘nikada ne bi učinio’ sada je dosta duga. On je počinio nezamislive ratne zločine“, kazao je Kasparov, bivši predsedavajući njujorške Fondacije za ljudska prava.

On je dok je živeo u Moskvi igrao aktivnu ulogu u protestima opozicije protiv Kremlja. On je takođe upro prstom i na američkog predsednika Džozefa Bajdena jer nije preduzeo ranije agresivnije mere protiv Putina.

„Nadam se da će Amerikanci preispitati svoju strategiju i pokazati snagu“, naveo je Kasparov.

21.30 – Uspostavljena nova „vruća“ linija između SAD i Rusije

Pentagon je uspostavio novu vruću telefonsku liniju sa ruskim ministarstvom odbrane kako bi se sprečile „pogrešne procene, vojni incidenti i eskalacija“, rekao je za Rojters američki zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman.

21.10 – Rogozin: Roskosmos neće više isporučivati raketne motore u SAD

Ruska svemirska agencija Roskosmos više neće isporučivati raketne motore ruske proizvodnje Sjedinjenim Državama, rekao je šef Roskosmosa Dmitrij Rogozin na državnoj televiziji, okončavajući višedecenijski odnos između američkih i ruskih proizvođača raketa.

21.09 – Kanada traži da se suspenduje članstvo Rusije u Interpolu

Kanada je pozvala da se suspenduje članstvo Rusije u Međunarodnoj policijskoj organizaciji – Interpolu zbog invazije na Ukrajinu.

Kanadski premijer Džastin Trudo izjavio je da medjunarodna saradnja u sprovodjenju zakona zavisi od medjusobnog poštovanja medju članicama.

Isto je zatražila i Velika Britanija.

Ministarka odbrane Kanade Anita Anand izjavila je da će Kanada poslati Ukrajini 4.500 raketnih bacača i 7.500 raketa.

21.07 – Češki dobrovoljci na strani Ukrajine neće biti krivično gonjeni kad se vrate

Predsednik Češke Miloš Zeman i premijer Petr Fijala dogovorili su se večeras da garantuju da neće biti krivično gonjeni Česi koji krenu s oružjem u ruci kao dobrovoljci da se bore na strani Ukrajine, gde je strance pozvao ;njen predsednik Volodimir Zelenski.

„Dogovorili smo se da nije moguće da se ponudi neka kolektivna mogućnost, ni s obzirom na brojeve, ni zbog izvesnih rizika koji to prate, nije moguće da se pojedinačno odobrava. Ali, dogovorili smo se da možemo da garantujemo da neće biti kažnjeni“, kazao je premijer Fijala novinarima posle sastanka s predsednikom Zemanom u zamku Lani kraj Praga.

21.05 – Crveni krst Srbije: Na ime pomoći građanima Ukrajine prikupljeno oko milion dinara

Predsednik Crvenog krsta Srbije Dragan Radovanović rekao je danas da je za tri dana, od kako je otvoren namenski račun za pomoć građanima Ukrajine, prikupljeno nešto manje od milion dinara.

Radovanović je za RTS naveo da i dalje pristižu sredstva od gradjana, kompanija i organizacija koje žele da pomognu.

Istakao je da se od onih koji su došli Srbiju, Crvenom krstu niko nije direktno obratio za pomoć.

21.04 – Štajmajer: Treba se pripremiti za dugiirat u Ukrajini

Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer ocenio je da se treba pripremiti za „dug rat“ u Ukrajini gde je ruska vojna ofanziva ušla u drugu nedelju.

U izjavi iz Litvanije gde je posetio nemačke snage rasporedjene u toj baltičkoj članici NATO, Štajnmajer je rekao da „ne vidi znake“ da će se ovaj rat „uskoro završiti“.

„Verovatno će trajati dugo i mi ćemo biti strpljivi“, rekao je nemački predsednik u vojnoj bazi u Rukli u centru zemlje pored svog litvanskog kolege Gitanasa Nausede.

On je rekao da rat predstavlja „kršenje međunarodnih zakona“ i dao uveravanja Litvaniji koja strahuje da će biti naredna meta Rusije ako ona zauzme Ukrajinu, da može da računa na solidarnost NATO-a, i da ta solidarnost funkcioniše bez ikakve rezerve.

„Niko tokom istorije neće moći da opravda ono što se sada dešava u Ukrajini“, rekao je on i dodao „da roditelji gube svoju decu, njihova deca gube svoje roditelje, ljudi gube sve“.

Nemačka predvodi multinacionalnu NATO borbenu grupu stacioniraju u Litvaniji i nedavno je povećala broj vojnika.

Litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis rekao je u Viljnjusu posle sastanka sa britanskom ministarkom spoljnih poslova Liz Tras da NATO treba da predje „iz odvraćanja u odbranu“.

„Za to nam je potrebna promena političkog stava i nekih konkretnih sredstava. Ta sredstva su presudna za baltičke zemlje da bi agresor bio suočen sa odgovorom čim se odluči da testira otpornost NATO“, rekao je Landsbergis.

21.00 – Nove sankcije SAD protiv ruskih oligarha: Na listi i Peskov i Usmanov

Bela kuća je objavila nove sankcije protiv ruskih oligarha bliskih ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, kojima će biti uskraćen američki finansijski sistem, njihova imovina u SAD će biti zamrznuta, i biće im onemogućeno da koriste svoje nekretnine, prema saopštenju iz Bele kuće.

Sankcije će biti uvedene za osam ruskih pojedinaca, ali i za članove njihovih porodica i saradnike, prenosi CNN.

Na njihovoj meti biće i Putinov saradnik Ališer Burhanovič Usmanov, jedan od nabogatijih Rusa, i uključiće i njegovu super jahtu i privatni avion.

Sankcije će biti uvedene i protiv Putinovog portparola Dmitrija Peskova, koga je Bela kuća opisala kao „glavnog snabdevača Putinove prepagande“.

Sankcije će biti uvedene i protiv Nikolaja Tokareva, (zajedno sa njegovom ženom Galinom i ćerkom Majom, kao i za njihove dve luksuzne kompanije za nekretnine), zatim protiv Borisa Rotenberga (zajedno sa njegovom ženom Karinom i sinovima Romanom i Borisom), Arkadija Rotenberga (zajedno sa njegovim sinovima Pavelom i Igorom, i ćerkom Ljiljom), protiv Sergeja Čemezova (zajedno sa njegovom ženom Jekatarinom, sinom Stanislavom i pastorkom Anastasijom).

Pod sankcijama će biti i Igor Šuvalov (i njegovih pet kompanija, žen Olga, sin Jevgerije i njegova kompanija i avion, kao i ćerka Marija i njena kompanija) i Jevgenij Prigožin (i njegove tri kompanije, žena Polina, ćerka Ljubov i njihov sin Pavel).

SAD će takođe uvesti vizna ograničenja za 19 oligarha i 47 pripadnika njihovih porodica i bliskih saradnika.

20:39 – N1 na granici sa Ukrajinom

Na rumunsko-ukrajinskoj granici je reporter N1 Branislav Šovljanski. Pogledajte šta je zabeležio u toku današnjeg dana:

20:35 – Sastanak Putina i Bajdena „nije u planu“

Sekretarka za štampu Bele kuće Džen Psaki kazala je za CNN da nema planova za sastanak američkog predsednika Džozefa Bajdena i njegovog ruskog kolege Vladimira Putina, navodeći da „sada nije trenutak“.

20:30 – Umetnici iz Srbije o „sankcijama“ ruskim kolegama: Surova kazna pogrešnima

Ruski napad na Ukrajinu prelio se i na oblast kulture i umetnosti, sa brojnim reagovanjima, antiratnim apelima, ali i bojkotom ruske kulture. Sve je više antiratnih “manifesta” iz sveta kojima se “udaraju” sankcije i ruskim umetnicima, što otvara pitanje o čemu nam, zapravo, suštinski govore takvi gestovi, koji istovremeno ponovo otvaraju gotovo večnu temu da li umetnici treba da budu taoci i žrtve svojih političara, piše Danas.

20:18 – Protest Moskve zbog hrvatskih dobrovoljaca u Ukrajini

Ministarstvo odbrane Rusije pozvalo je na razgovor vojnog atašea Hrvatske u toj zemlji zbog informacija o tome da oko 200 hrvatskih boraca ratuje na strani Ukrajine, prenose ruski mediji.

19:45 – UN: Više od 10 miliona ljudi bi moglo da napusti Ukrajinu

UN procenjuju da bi više od 10 miliona ljudi moglo da napusti svoje domove u Ukrajini, uključujući i četiri miliona koji bi mogli da pređu u susedne zemlje.

„Naše kolege nam kažu da su sve veće potrebe u Ukrajini i rastu iz sata u sat. Upozoravaju da još nisu poznati skala i opseg raseljenosti, očekujemo da bi više od 10 miliona ljudi moglo da napusti svoje domove ako se nasilje nastavi, uključujući četiri miliona ljudi koji bi mogli da pređu u susedne zemlje“, kazao je portparol generalnog sekretara UN u saopštenju.

Neko ključno osoblje UN premešteno je van Kijeva, tako da mogu da nastave da isporučuju humanitarnu pomoć „sa minimalnim ometanjem“, a takođe i da smanje rizike, navodi se u saopštenju.

„Naši humanitarci su istakli da nam je za povećanje operacija potreban bezebdan, nesmetan pristup svim područjima pogođenim sukobima, kazao je portparol generalnog sekretara.

19:20 – REKOM: NVO u proglasu zatražile momentalni prekid neprijateljstava

Više nevladinih organizacija uputilo je proglas s pozivom na momentani prekid ratnih dejstava u Ukrajini.

NVO su u proglasu zatražile i da Ujedinjene nacije imenuju specijalnog izaslanika koji bi istražio slučajeve kršenja ljudskih prava u Ukrajini. Proglas su potpisali REKOM, Inicijativa mladih za ljudska prava, beogradski Fond za humanitarno pravo i Fond za humanitarno pravo iz Prištine. Proglas je napisan na srpkom, albanskom i engleskom jeziku, na plavo-žutoj podlozi koja simboliše zastavu Ukrajine.

19:15 – Novinarska udruženja o zabrani RT i Sputnjika: Svaka cenzura je opasna

Nakon ruskih banaka i drugih kompanija, na meti sankcija našli su se i ruski mediji. Evropska unija odlučila je da se obračuna sa, kako navode njeni zvaničnici, dezinformacijama i propagandom. Sa druge strane, deo novinarske, evropske struke usprotivio se tome, napomenom da je svaka cenzura opasna.

19:05 – Novi bilans: U Černjihovu 33 stradala

Trideset troje ljudi stradalo je danas u ruskom udaru na dve škole i stambene zgrade u severnom ukrajinskom gradu Černjihovu, javila je ukrajinska služba spasavanja novi bilans.

Prethodno je javljeno da je 22 ljudi stradalo, mada je rečeno da se strahuje da će broj biti veći pošto su spasioci još tragali za nastradalim i preživelim u ruševinama.

Snimci službe za vanredne situacije pokazuju kako dim izlazi iz uništenih stanova, krhotine na zemlji i spasioce kako prenose tela.

U tom gradu živi oko 280.000 ljudi, a ruska vojska granatirala je stambenu četvrt uprkos tvrdnjama zvaničnika da su čilj samo vojni objekti i infrastruktura, naveli su.

19:03 – U borbama poginuo ruski generalmajor

Generalmajor Andrej Sukovetski, komandant ruske Sedme padobranske divizije, poginuo je u borbama u Ukrajini ove nedelje, potvrđeno je iz Rusije.

Okolnosti njegove pogibije nisu poznate. Sukovetski (47) je vojnu službu počeo kao komandir voda nakon završetka vojne akademije. Bio je sa ruskom vojskom i u Siriji. Bio je i zamenik komandira 41. združene Armije. Sahrana Sukovetskog će biti sutra u Novorosijsku.

18:55 – Lukoil poziva na prekid rata u Ukrajini 

Drugi najveći ruski proizvođač nafte Lukoil poziva na prekid konflikta u Ukrajini.

Kako prenosi BBC, Lukoil je u saopštenju na svom sajtu naveo da je zabrinut zbog „tragičnih dođađaja u Ukrajini“ i podržava pregovore za okončanje konflikta. Njegov bord je pozvao na „hitan prekid oružanog konflikta i u potpunosti podržava njegovo rešavanje kroz proces pregovaranja i diplomatska sredstva“. BBC navodi da je Lukoil jedna od prvih velikih ruskih kompanija koja se oglasila povodom invazije.

18:42 – Putin rekao da invazija „ide po planu“ i da Ukrajinci koriste civile kao štitove

Ruski predsednik Vladimir Putin kazao je da „specijalna vojna operacija“, kako on zove rusku invaziju na Ukrajinu, „ide po planu“.

18:40 – Gosti N1: Mnogo lažnih vesti i dezinformacija

Predsednik NUNS Željko Bodrožić i urednica Istinomera Milena Popović izjavili su u Danu uživo da je ratna situacija, kao što je sada u Ukrajini, veoma „plodno tlo“ za širenje dezinformacija i da novinari treba da obrate dodatnu pažnju kako bi proverili verodostojnost informacija. „U ovakvim vremenima dosta je lako ‘okliznuti’ se na nešto što je lažna vest i nešto što je izmišljeno“, smatra Popović. „Mnogo informacija ima koje su lažne ili poluistinite. Treba biti oprezan“, ističe Bodrožić.

18:38 –  Druga runda pregovora Ukrajine i Rusije je završena

Kako javlja reporterka N1 iz Moskve, dve delegacije su se dogovorile o himanitarnim koridorima za evakuaciju građana, dostavu lekova i namirnica.

Agencija dodaje i da će Ukrajina i Rusija organizovati specijalne komunikacione kanale za interakciju tokom evakuacije civila, rekao je savetnik Zelenskog Mihail Podoljak. O tome u odvojenoj vesti.

Regulatorno telo za elektronske medije neće nikada uvesti sankcije bilo kojem mediju iz Rusije, izjavila je za „Sputnjik“ na srpskom predsednica Saveta REM Olivera Zekić.

18:23 – Ambasadorka: Ne razmatra se zabrana zone letenja

NATO ne razmatra uvođenje zone zabrane letenja u borbi protiv ruske agresije u Ukrajini, rekla je ambasadorka SAD u evroatlantskom savezu Džulijana Smit.

18:19 – Posle Gruzije – i Moldavija traži prijem u EU

18:05 – Donacija RS ukrajinskoj crkvi

Ukrajinskoj crkvi u Prnjavoru i ukrajinskim udruženjima u tom gradu u Republici Srpskoj biće donirano po 100.000 konvertibilnih maraka (po 51 hiljada evra).

18:02 – Skup podrške Ukrajini na Đačkom trgu u Kragujevcu

Na Đačkom trgu u Kragujevcu i danas je održan mirovni skup podrške Ukrajini i solidarnosti sa ukrajinskim narodom. Kao što je najavljeno, na skupu nije bilo govornika, a umesto njih na stepeništu Prve kragujevačke gimnazije učesnici su istakli plavo-žutu ukrajinsku zastavu i brojne transparente sa antiratnim porukama.

Skupu je prisustvovalo dvadesetak građana.

Na transparentima koje su nosili učesnici ogrnuti ukrajinskim zastavama ispisane su poruke “Stop ratu”, “Mi branimo našu kuću”, “Ukrajinci mi smo uz Vas”, “Mir, mir” i “Živela Ukrajina”.

Jedna od organizatorki skupa Tetjana Fedosejeva Miletić izjavila je FoNetu da je veoma zadovoljna brojem Kragujevčana koji su došli na Đački trg i izrazili solidarnost sa ukrajinskim narodom. Svi smo jedinstveni u želji da se u Ukrajini prekine rat i zaustavi stradanje ljudi, žena i dece, rekla je Fedosejeva Miletić.

17:59 – Zvaničnici: Najmanje 22 civila stradala u napadu na Černjihov

Najmanje 22 civila nastradala su u ruskom napadu na grad Černjihov na severu Ukrajine, saopštila je tamošnja državna agencija za vanredne situacije. U tom gradu živi oko 280.000 ljudi, a ruska vojska granatirala je stambenu četvrt uprkos tvrdnjama zvaničnika da su čilj samo vojni objekti i infrastruktura, naveli su.

Broj nastradalih je verovatno veći, a spasioci traže nastradale ili preživele u ruševinama, kažu iz tog sektora.

17:55 – Zelenski hoće razgovore s Putinom

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kazao je da su direktni razgovori sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom jedini način da se zaustavi rat.

17:50  – Borbe oko Enarhodara

Ukrajinska vojska vodi borbe sa ruskom na obodima grada Enarhodara u kom se nalazi najveća nuklearna elektrana u Evropi, izjavio je tamošnji gradonačelnik Dmitro Orlov.

17:49 – Reporterka N1 iz Moskve o tome šta je poručeno pre pregovora

Pregovori ruske i ukrajinske delegacije i dalje traju, javila je reporterka N1 u Moskvi Aleksandra Godfroa.

Kako je rekla, ruska RIA Novosti prenela je kao pozitivni signal da su se delegacije rukovale. „Pozitivno je odreagovala i rublja na ovu novost, ali su pozicije strana i dalje prilično suprotne. Uoči pregovora, Dmitro Kuleba je rekao da ne dolazi u obzir kompromis oko teritorijalne celovitosti Ukrajine, i da je njihov plan za današnju rundu pregovora pre svega organizovanje humanitarnih koridora, prekid vatre i vraćanje na situaciju od pre osam dana“, kazala je Godfroa.

Rusija je, dodaje, s druge strane, izjavila da je zainteresovana za pregovore, kako bi se prekinulo krvoproliće, ali je Putin pre početka ove runde pregovora takođe kazao u razgovoru sa Makronom, da ukrajinska strana odugovlači i razvlači i da to neće doneti ništa dobro. „Doneće samo to da zahtevi Rusije postanu još veći, a sada smatraju da su njeni zahtevi minimalistički“, izvestila je reporterka N1 iz Moskve.

17:39 – Zvaničnik: Rusija ima mobilne sisteme, premešta ih po Ukrajini, ispalila više od 480 projektila

Rusija je ispalila „više od 480“ projektila „svih veličina i vrsta“ na Ukrajinu od početka njene invazije na Ukrajinu, kazao je viši neimenovani zvaničnik u američkom sektoru odbrane, preneo je CNN.

„Više od 230 od tih 480 ispaljeno je unutar Ukrajine. Oni (Rusi) imaju mobilne sisteme, premeštaju ih kroz Ukrajinu“, kazao je taj zvaničnik.

Drugi najveći broj projektila stigao je iz Rusije, njih oko 160, a 70 je stiglo iz Belorusija, a veoma mali broj, manje od 10, došao je iz pravca Crnog mora.

SAD procenjuju da su ukrajinski „vazdušni i protivraketni odbrambeni sistemi“ ostali „netaknuti“ i „efikasni“. „Oni su i dalje u mogućnosti da upravljaju svojim avionima i da koriste sredstva protivvazdušne odbrane“, dodao je taj neimenovani američki zvaničnik.

17:35 –  Kanada ubrzava proceduru za ukrajinske zahteve za boravak

Kanada je objavila da će ubrzati proceduru za ukrajinske zahteve i za stalnu i za privremenu dozvolu boravka, sa punim pristupom tržištu rada i studiranju. Ovo će obuhvatiti i zahteve za članove porodica, prenosi CNN.

„Kanada je spremna da pozdravi Ukrajince koji beže od rata Vladimira Putina, i neće biti ograničenja u broju zahteva koje ćemo biti voljni da prihvatimo“, rekao je u Otavi Šon Frejzer, kanadski ministar za imigracije.

U Kanadi živi najveća ukrajinska dijaspora posle Rusije, sa više od milion Kanađana koji tvrde da imaju ukrajinsko poreklo.

Jedan od njih je i zamenica kanadskog premijera Kristija Frilend, koja je kazala da je ponosna na Ukrajince i kako se opiru ruskom napadu, ali da ima otrežnjujuća predviđanja šta ih čeka.

„Postoji svaki razlog da verujemo da će se situacija pogoršati, i da će još više ljudi umreti, i mi kao Kanađani moramo da se pripremimo za to“, kazala je Frilend.

Ona je dodala da su ruski vojnici koji se bore protiv svoje volje takođe žrtve ovog konflikta.

Kanada će, takođe, ukinuti status „najpovlašćenijih nacija“ za Rusiju i Belorusiju. To znači da će se uvoz iz tih zemalja sada automatski suočiti sa carinskom stopom od 35 odsto.

Ova zemlja je poslala još vojne pomoći i ostale opreme ukrajinskoj vojsci, uključujući i raketne bacače.

17:27 – Profesor: Kalijum jodid nas neće zaštititi od negativnih posledica nuklearnog rata

Farmakolog i profesor Medicinskog fakulteta Radan Stojanović, povodom pomame za tabletama kalijum jodida, koja ovih dana vlada u zemljama regiona i nekim zapadnim zemljama, a koja se polako preliva i kod nas, za N1 kaže da je zabluda da bi nas te tablete zaštitile od negativnih posledica upotrebe nuklearnog oružja.

17:25 – Vlada Srbije ograničila cenu gasa, bez poskupljenja za potrošače

Vlada Srbije usvojila je Uredbu o privremenoj meri ograničavanja cene gasa i nadoknadi razlike u ceni prirodnog gasa nabavljenog iz uvoza ili proizvedenog u Republici Srbiji u slučaju poremećaja na tržištu prirodnog gasa, saopšteno je posle sednice.

17:23 – Rusija više neće da sarađuje sa nemačkim svemirskim centrom

Rusija je proglasila kraj svoje saradnje s Nemačkim vazduhoplovnim i svemirskim centrom (DLR) kao odgovor na prekid saradnje s nemačke strane.

Odluka DLR-a je uzrokovala nepopravljivu štetu dugoročnom odnosu, koji ima značajan uticaj na aktivnosti u istraživanju svemira u miroljubive svrhe, rekao je lider svemirske agencije Roskosmos Dmitrij Rogozin, u pismu koje je objavljeno u Moskvi u četvrtak.

„U tom pogledu, smatram da je dalja saradnja… Nemoguća za sprovođenje zajedničkih eksperimenta na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS)“, rečeno je u pismu. Takođe je rečeno da će to uticati na eksperimente kojima se razvijao sistem za praćenje i predviđanje prirodnih katastrofa.

17:22 – Nemačka zamrzava svu imovinu ruskih oligarha

Nemačka mora da zamrzne svu imovinu ruskih oligarha odmah kao deo paketa sankcija Moskvi zbog njene invazije na Ukrajinu, kazao je nemački ministar ekonomije Robert Habek.

„Imovina oligarha mora da bude zamrznuta odmah i pretpostavljam da će nadležne agencije federalne vlade preduzeti neophodne korake“, kazao je Habek novinarima u Berlinu, posle sastanka sa nemačkim biznismenima. Proces zamrzavanja imovine ruskih milijardera u Nemačkoj uključio bi ministarstva finansija i pravde u Nemačkoj, kao i kabinet kancelara, dodao je on.

17:17 – SAD planiraju nove sankcije za ruske oligarhe i njihove porodice

Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena planira još danas nove sankcije za ruske oligarhe i članove njihovih porodica, rekao je upućeni izvor, prenosi CNN. Očekuje se da će sankcije slediti listu oligarha kojima je ranije ove sedmice EU uvela sankcije, ali neće biti identične, rekao je izvor.

Dodaje se da će isti pojedinci biti sankcionisani, ali će američki paket biti ekspanzivniji i uključiće i zabranu putovanja, a na meti sankcija će biti i članovi porodica oligarha.

Američki predsednik Džozef Bajden već je uveo sankcije za određeni broj Rusa koji su bliski Kremlju, kao i njihovoj odrasloj deci. Bajden je u govoru u utorak uveče poručio da će krenuti na „nelegalno stečenu imovinu“ ruskih oligarha, uključujući njihove privatne avione, luksuzne apartmane i jahte.

17:00 – Izvor: Putin Makronu rekao da će nastaviti vojne operacije

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je francuskom kolegi Emanuelu Makronu, tokom njihovog telefonskog razgovora od sat i po koji je inicirao Putin, da će nastaviti vojne operacije u Ukrajini, rekao je novinarima izvor iz Jelisejske palate, prenosi CNN.

16:49 – Ševčenko Rusima: Kako možete da budete svedoci ovoga, izađite na ulice

Bivši ukrajinski fudbaler Andrej Ševčenko rekao je da je saglasan sa odlukom da se ruske selekcije i ekipe suspenduju iz međunarodnih takmičenja, a ruski narod je pozvao da „zaustavi rat u Ukrajini“.

„Slažem se sa tom odlukom, ovo je agresija. Dok rat ne prestane, ruski sportisti moraju da budu van takmičenja… Imam poruku ruskom narodu. Kako možete da budete svedoci ovoga? Reagujte, izađite na ulice, idite na trgove i zaustavite rat“, rekao je bivši fudbaler Milana, preneli su italijanski mediji.

Ševčenko (45) je nakon završetka igračke karijere postao trener, a od 2016. do 2021. godine bio je selektor Ukrajine.  Od januara je bez posla, pošto je dobio otkaz u Đenovi.

Podsetimo, zbog vojne intervencije Rusije u Ukrajini veliki broj medjunarodnih sportskih saveza suspendovao je Rusiju iz takmičenja, uključujući i Svetsku fudbalsku federaciju (Fifa) i Evropsku fudbalsku uniju (Uefa).

16:40 – Rukovanje predstavnika delegacija

Agencija Tass je na Tviteru objavila video snimak na kojem se vidi kako se pred početak razgovora predstavnici dve delegacije rukuju.

Участники делегаций РФ и Украины перед началом переговоров пожали друг другу руки.

Видео: БелТА/ТАСС pic.twitter.com/eagjtuQ5XM

— ТАСС (@tass_agency) March 3, 2022

16:14 – Gruzija podnela zahtev za ulazak u EU

Gruzija je zvanično podnela zahtev za ulazak u EU, objavio je premijer te zemlje posle ukrajinskog zahteva za članstvo podnetog pošto je Rusija izvršila napad na njenu teritoriju.

16:05 – Ukrajinske vlasti pozivaju na gerilski rat

Dok ruske snage napreduju ka strateškim tačkama na jugu Ukrajine, ukrajinske vlasti su pozvale sunarodnike da pokrenu gerilski rat protiv ruskih snaga.

U video obraćanju objavljenom na internetu pomoćnik ukrajinskog predsednika Aleksij Arestovič pozvao je muškarce da obore stabla drveća i unište kolone ruskih trupa koje su na začelju.

„Pozivamo ljude da počnu sa pružanjem potpunog narodnog otpora neprijatelju na okupiranim teritorijama. Slaba tačka ruske vojske jeste zaledjina, ako ih sada napadnemo vatrom i blokiramo pozadinu, rat će stati za nekoliko dana“, rekao je Arestovič.

Arestovič je rekao da se takva taktika već primenjuje u Konotopu na severoistoku Ukrajine i Melitopolju u blizini Azovskog mora, koji su u rukama ruskih trupa.

On je pozvao stanovništvo da postavi barikade u gradovima, održava mitinge i otvori onlajn grupe za umrežavanje.

„Totalni otpor, ovo je naš ukrajinski adut i to je ono što radimo najbolje“, rekao je Arestovič.  On je podsetio na gerilske akcije u Ukrajini dok je bila pod okupacijom nacista tokom Drugog svetskog rata.

16:00 – Gradonačelnik Marijupolja: Blomkirani smo kao pri nacističkoj opsadi Lenjingrada

Gradonačelnik Marijupolja Vadim Bojčenko kazao je da su ruske trupe, koje su opkolile ovaj južni lučki grad, stvorile situaciju sličnu nacističkoj opsadi Lenjingrada (sadašnji Sankt Petersburg) tokom Drugog svetskog rata.

15:58 – Sastanak premijerke s privrednicima

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić i predsednik Privredne komore Srbije (PКS) Marko Čadež razgovarali su sa predstavnicima najvećih kompanija koje posluju sa ruskim, ukrajinskim i beloruskim tržištem o mogućnostima kako da održe poslovanje i reše probleme prouzrokovane zbog krize u Ukrajini, objavila je PKS.

15:53 – Počela druga runda pregovora Ukrajine i Rusije

15:40 – Japan pooštrio sankcije Rusiji

Japan će zamrznuti imovinu ruskih oligarha bliskih predsedniku Vladimiru Putinu dok Tokio pojačava sankcije zbog ruske invazije na Ukrajinu, saopštio je japanski premijer Fumio Kišida.

Kišida je rekao da Japan dodaje oligarhe na listu sankcija kao deo zajedničkih napora SAD i evropskih zemalja i tim korakom će zamrznuti imovinu Putina i najviših zvaničnika u njegovoj vladi. On je dodao da Japan isključuje i sedam ruskih banaka iz međunarodnog platnog sistema SWIFT.

„Ruska invazija je jednostrani pokušaj da se silom promeni status kvo i potresa temelje medjunarodnog poretka, ne samo u Evropi i Aziji“, rekao je Kišida.

Japan, koji želi da povrati kontrolu nad nekim ostrvima koja su pod ruskom kontrolom što sprečava dve zemlje da potpišu mirovni sporazum kojim bi se formalno okončalo njihovo neprijateljstvo u Drugom svetskom ratu, ranije je oklevao da uvede stroge sankcije Rusiji.

Sada je brzo reagovao, jer je Tokio zabrinut zbog uticaja ruske invazije na Aziju.

15.29 – Ukrajinska ambasada u Britaniji na meti sajber napada

Ukrajinska ambasada u Britaniji objavila je na svom Tviter nalogu da su zbog stalnih sajber napada, njen zvaničan sajt i imejl trenutno van pogona.

Due to constant cyber-attacks towards the Ukrainian Embassy to the UK, our official website and emails currently do not work.
Use to contact us:
[email protected] - general enquires
[email protected] - consular advice
[email protected] - media enquiries

— Embassy of Ukraine to the UK (@UkrEmbLondon) March 3, 2022

15.23 – Britanska satelitska kompanija otkazala sva lansiranja ruskog kosmodroma

Britanska satelitska kompanija OneVeb saopštila je da otkazuje sva lansiranja sa kosmodroma Bajkonur u Kazahstanu, kojim upravljaju vazdušno kosmičke snage Rusije i ruska svemirska agencija Roskosmos.

Kompanija je saopštila da je upravni odbor OneVeba glasao da obustavlja sva lansiranja sa Bajkonura.

OneVeb je trebalo sutra iz te baze da lansira više svojih satelita sa ruskim raketama. Lansiranje je dovedeno u pitanje nakon što je Rusija tražila od britanske vlade da proda svoj udeo u OneVeb-u koji je delimično u njenom vlasništvu i garanciju kompanije da se nijedan od njenih satelita neće koristiti za vojnu upotrebu.

Ruska invazija na Ukrajinu dovela je do poremećaja u međunarodnoj kosmičkoj saradnji i odložila planiranu misiju Evrope i Rusije na Mars ove godine.

15.21 – TV Dožd privremeno prestaje sa radom

TV Dožd privremeno prestaje sa radom, objavila je generlna direktorka Natalija Sinadejeva.

Podsetimo, ruske vlasti prethodno su blokirale TV Dožd, tvrdeći da je „svesno objavljivala pogrešne informacije o aktivnostima ruskog vojnog osoblja“.

15.20 – Deset tačaka za smanjenje zavisnosti EU od ruskog gasa

Evropska unija je 2021. uvezla 155 milijardi kubnih metara prirodnog gasa iz Rusije, što čini oko 45 odsto uvoza gasa u EU i blizu 40 odsto njene ukupne potrošnje gasa, saopštila je Međunarodna agencija za energetiku (IAEA) i objavila plan u 10 tačaka za smanjenje zavisnosti EU od uvoza ruskog gasa.

Ta međunarodna institucija planom u 10 tačaka savetuje EU da, za početak, ne potpisuje nove ugovore s Rusijom o snabdevanju gasom i da zameni ruski gas gasom iz drugih izvora.

Planom se predlaže i uvođenje minimalne obaveze skladištenja gasa, ubrzavanje realizacije projekata iskorišćavanja energije vetra i sunca, maksimiziranje proizvodnju energije iz biomase i nuklearne energije.

„Treba uvesti i kratkoročne poreske mere kako bi se zaštitili ugroženi potrošači električne energije od visokih cena“, naglašavaju u IAEA i savetuju ubrzanu zamenu gasnih kotlova toplotnim pumpama, kao i poboljšanja energetske efikasnosti u zgradama i industriji.

Savetuje se i da potrošače treba podstaknuti da privremeno smanje termostat za jedan stepen Celzijusove skale, kao i da se pojačaju napori za diversifikaciju snabdevanja i dekarbonizaciju, kako bi oslabile „jake veze“ između snabdevanja gasom i dostupnosti električne energije u Evropi.

15.16 – Bojkot ruske kulture i antiratni apeli ruskih umetnika

Ratna invazija Rusije na Ukrajinu i globalna vojno-politička kriza, koja se prelila i na ekonomiju, sport i medije, nije zaobišla ni kulturu i umetnost, uz pozive na bojkot ruskih institucija i pojedinaca, njihovo izbacivanje iz međunarodnih foruma, pa i svojevrsnu satanizaciju, ali i uz antiratne apele na hiljade aktera kulturne scene u Rusiji, kao i svojevoljno protestno obustavljanje aktivnosti ruskih umetnika zbog rata.

Zahtevi za sankcije protiv Rusije u kulturi, koji nailaze i na otpor pojedinih festivala u Evropi, dosežu čak i do toga da ne bi trebalo ni pisati o ruskoj kulturnoj sceni u medijima, piše Seecult.

15.01 – Ukrajinska vojska poručuje da neće predati Marijupolj

Situacija u gradu Marijupolju na jugu Ukrajine „i dalje je teška“, rekao je portparol ukrajinske Nacionalne garde za CNN, ističući da vojska „neće predati grad“.

„Vojnici Nacionalne garde Ukrajine zajedno sa Oružanim snagama nastavljaju da brane grad“, rekao je portparol.

„Ukrajinska vojska neće predati grad i udariće na okupatorske snage. Vojska će takođe nastaviti da uništava neprijateljske diverzantske grupe na periferiji Marijupolja“, dodao je zvaničnik.

14.56 – Ermitaž Amsterdam prekida saradnju sa muzejom u Sankt Peterburgu

Ermitaž Amsterdam, muzej ruske umetnosti u glavnom gradu Holandije koji prikuplja kolekciju u saradnji sa čuvenim Muzejom Ermitaž u Sankt Peterburgu, saopštio je da „prekida veze“ sa Rusijom. „Zbog pažljivo građenih odnosa imali smo pristup jednoj od najčuvenijih umetničkih kolekcija na svetu koje smo mogli da koristimo kao dopunu naših postavki“, navodi se u saopštenju holandskog muzeja. U saopštenju se navodi da je Ermitaž Amsterdam pokušao da ostane neutralan, ali da „situacija na terenu to onemogućava“.

14.49 – Izbeglice same da odluče u kojoj zemlji EU će naći utočište

Nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer izjavila je da izbeglice iz Ukrajine u početku treba same da odluče u kojoj će zemlji Evropske unije da nađu utočište.

14.43 – Folksvagen obustavlja proizvodnju vozila u Rusiji

Nemački proizvođač automobila Folksvagen saopštio je da do daljeg obustavlja proizvodnju vozila u Rusiji zbog napada te zemlje na Ukrajinu.

14.42 – Putin Makronu: Demilitarizacija Ukrajine biće postignuta

Ruski predsednik Vladimir Putin poručio je francuskom predsedniku Emanuelu Makronu da će ciljevi Rusije – demilitarizacija i neutralni status države – biti postignuti, saopštio je Kremlj.

Makron i Putin ranije danas razgovarali su telefonom sat i po vremena, prenosi BBC.

Putin je rekao i da će svaki pokušaj Ukrajine da odloži pregovore voditi ka tome da Rusija postavlja nove uslove.

14.33 – UNS i SINOS uz Evropsku federaciju novinara: Osuda zabrane RT i Sputnjika

Udruženje novinara Srbije (UNS) i Sindikat novinara Srbije (SINOS) pridružili su se Evropskoj federaciji novinara (EFJ), čiji su članovi, a koja je izrazila da strahuje od efekata spirale cenzure na slobodu izražavanja u Evropi, imajući u vidu odluku o zabrani ruskih medijskih servisa RT i Sputnjika.

14.32 – Osoblje ambasade Srbije evakuisano iz Ukrajine

Ambasada Republike Srbije u Ukrajini je, iz razloga zaštite bezbednosti našeg osoblja, danas privremeno zatvorena, a osoblje tog diplomatsko-konzularnog predstavništva nastaviće da, do sticanja uslova za povratak, posao obavlja iz Beograda, saopšteno je iz Ministarstva spoljnih poslova.

14.14 – Moldavija i Gruzija uskoro bi mogle da apliciraju za članstvo u EU

Neimenovani visoki zvaničnik Evropske unije izjavio je da se posle zvaničnog apliciranja Ukrajine za članstvo u tom bloku 27 zemalja veoma brzo očekuju isti takvi zahtevi i od Moldavije i Gruzije.

13.57 – Skupština Kosova osudila agresiju, Srpska lista napustila salu

Poslanici Skupštine Kosova usvojili su danas rezoluciju kojom se ruski napad na Ukrajinu osuđuje kao agresija. Za usvajanje rezolucije glasalo je 94 poslanika Skupštine Kosova a pre glasanja salu su napustili poslanici Srpske liste.

13.52 – Protest Dveri ispred ruske ambasade: Hitno smeniti Selakovića

„Ovo što se dogodilo u Ujedinjenim nacijama presedan je u spoljnoj politici Srbije, za koji moraju da snose odgovornost svi nosioci vlasti u Srbiji, počev od predsednika Aleksandra Vučića, ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića do ambasadora Srbije pri UN Nemanje Stevanovića“, poručili su funkcioneri pokreta Dveri na protestu u Beogradu.

13.45 – Invazija planirana godinu dana

Jedan ruski poslanik rekao je da je Moskva počela planiranje invazije na Ukrajinu pre 12 meseci, piše BBC.

„Nismo spremali ovo, operacija se dogodila spontano“, rekao je poslanik ruske Dume Rifat Šajkutdinov za Kanal 1 TV, koji je pod državnom kontrolom.

„Bilo je priprema godinu dana, možda duže. Razumeli smo šta se dešavalo i upozoravali ih unapred“, rekao je on.

Izneo je tvrdnju da bi Rusija bila napadnuta, da nije izvršila invaziju.

„Čim su stigli obaveštajni podaci… da ćemo ih napadom pobediti za dva dana, naravno da tu pre svega branimo naše građane“, rekao je.

13.43 – IKEA privremeno suspendovala operacije u Rusiji i Belorusiji

IKEA privrmeeno pauzira operacije u Rusiji i Belorusiji, saopštila je ta kompanija.

„Rat već ima ogroman uticaj na ljude. Takođe utiče na ozbiljne probleme u lancu snabdevanja i uslove trgovine. Zbog svih ovih razloga, grupe kompanije su odlučile da privremeno pauziraju operacije u Rusiji“, rečeno je.

Ove odluke utiču na 15.000 zapolsenih, navodi CNN.

IKEA je takođe objavila momentalnu donaciju „20 miliona evra za humanitarnu pomoć za one koji su nasilno iseljeni kao rezultat konflikta u Ukrajini“.

13.38 – Kako izgleda kijevsko porodilište pod ruskom opsadom

Sedeći na improviziranom krevetu u tmurnom podzemnom hodniku, trudnica Alena Šinkar čita knjigu pokušavajući da se smiri.

Ukrajinka se nalazi u kijevskom porodilištu i čeka porođaj, ali u gradu pod opsadom raketa i granata, živci su joj na rubu pucanja.

Rojtersov izveštaj i fotografije iz kijevskog porodilišta možete pogledati u posebnoj vesti.

13.37 – Formula 1 više neće organizovati trke u Rusiji

Formula 1 više neće organizovati trke u Rusiji, saopšteno je.

„Formula 1 može da potvrdi da je okončala ugovor sa promoterom Velike nagrade Rusije, što znači da Rusija neće imati trku u budućnosti“, rekao je portparol za CNN.

13.36 – PKS: Rusija omogućila prijavu hitnih problema kompanija u transportu

Ministarstvo saobraćaja Ruske otvorilo je posebne telefonske i onlajn kanale komunikacije za prijavu hitnih problema kompanija u međunarodnom kargo transportu robe prema Rusiji, saopštila je danas Privredna komora Srbije.

13.35 – Jahta ruskog tajkuna napustila crnogorske vode

Superjahta „Galactica super nova“, u vlasništvu ruskog tajkuna Vagita Alekperova, isplovila je iz crnogorske luksuzne marine Porto Montenegro nakon što je natočila gorivo, preneli su u četvrtak mediji u Podgorici.

13.30 – Makron razgovarao sa Putinom, potom sa Zelenskim

Francuski predsednik Emanuel Makron danas je ponovo imao telefonski razgovor sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom, a potom sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, saopštila je Jelisejska palata.

Razgovor sa Putinom, koji je trajao sat i po, treći je telefonski razgovor Makrona i Putina od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara, dodao je Makronov kabinet.

Drugi detalji za sada nisu saopšteni.

13.29 – Pomozite deci Ukrajine

UNICEF u Srbiji pridružio se globalnom apelu za prikupljanje sredstava za decu u Ukrajini i poziva građane i preduzeća da svojim donacijama daju doprinos kreiranju zajedničkog odgovora na krizu koju je izazvao sukob u Ukrajini.

Svi građani i preduzeća u Srbiji koji žele da se priključe UNICEF-ovom pozivu, donacije mogu izvršiti putem veb sajta donacije.unicef.rs ili uplatom na račun kod Banka Intesa, broj: 160-666-18, svrha uplate: Pomoć deci iz Ukrajine.

13.27 – Zarobljena zgrada državne uprave u Hersonu

Ruske trupe su kompletno zarobile zgradu državne uprave u Hersonu, rekao je na Fejsbuku šef administracije Hendli Lahuta, prenosi BBC.

„Međutim, nismo odustali od svojih dužnosti“, napisao je Lahuta.

„Regionalni operativni štab, na čijem sam čelu, nastavlja da radi i rešava hitna pitanja kako bi pomogao tanovnicima regiona. Čekamo humanitarnu pomoć. Molim vas ne verujte u lažne vesti i ne paničite“, rekao je.

13.25 – Ukrajinska delegacija krenula na pregovore

Iz ukrajinske delegacije na, preko aplikacije Telegram obaveštavaju, javljaju da su već u helikopteru, odnosno na putu ka mestu pregovora koji bi, prema njihovim rečima, trebalo da počnu za sat i po vremena.

13.22 – Orban: Mirovni pregovori Rusije i Ukrajine mogli bi da budu u Mađarskoj

Mađarski premijer Viktor Orban ponovio je da bi njegova zemlja mogla da bude domaćin mirovnih pregovora između Rusije i Ukrajine, prenosi BBC.

Govoreći za BBC na mađarsko-ukrajinskoj granici, Orban je rekao da odgovornost za prestanak rata leži, iznad svega, na ruskoj strani.

13.19 – Ukrajinci u Srbiji organizovano prikupljaju pomoć – potrebna hrana, kozmetika…

Ukrajinska zajednica u Srbiji organizovala je prikupljanje pomoći za svoje sunarodnike ugrožene ratom u Ukrajini.

Oni prikupljaju hranu, sredstva za higijenu, ćebad i posteljinu koji će, uz pomoć ambasade Ukrajine, biti dostavljeni ugroženima.

Opširnije od Petra Zakamarova, člana Ukrajinskog saveta nacionalnih manjina.

13.06 – N1 u Moskvi: Na sastanku će biti razgovora o prekidu vatre

Reporterka N1 Aleksandra Godfroa kaže da se zvanična Moskva nada na će doći do pregovora i dodaje da je Vladimir Medinski, šef ruske pregovaračke delegacije, prema informacijama koje ima, rekao da se ukrajinska delegacija okupila u Poljskoj pa krenula ka Breskoj oblasti gde će se pregovori obaviti.

„Na tapetu su vojno-tehnički aspekti, humanitarni i politički, Medinski je rekao je da će biti razgovora o prekidu vatre. Očekuje se i razgovor o humanitarnim koridorima, koji bi služili da se izvedu poginuli, da se uveze hrana za stanovništvo u gradovima gde su presečeni putevi“, rekla je ona.

Šta o svemu kažu građani Moskve, pogledajte u našoj anketi:

13.04 – Brnabić o pritiscima: Tiču se EU, Kosova, RS, pretnje odlaskom investitora…

Pristisci na Srbiju iz međunarodnog okruženja, politički i ekonomski, usmereni su uglavnom ili isključivo na predsednika države Aleksandra Vučića, izjavila je premijerka Ana Brnabić.

„Volela bih da mogu veći deo toga da ponesem“, rekla je Brnabić novinarima na otvaranju Komore kineskih privrednika u Srbiji, na pitanje novinara kakvim je pristiscima Srbija izložena.

13.02 – Zelenski: Ukrajina će nastaviti da se bori protiv Rusije

Ukrajina će nastaviti da se brani od ruskih trupa koje zadiru u ključne gradove nedelju dana nakon što je invazija počela, rekao je u najnovijem obraćanju predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, prenosi CNN.

12.45 – Nova pravila za stanovnike Hersona: Ne provocirajte ruske vojnike

Kako je ključni južni lučki grad Herson sada pod ruskom kontrolom, jedna stanovnica ispričala je za BBC koja su nova pravila uspostavljena u gradu.

Nina (BBC je odlučio da ne objavi puno ime) priča: „Sada je u gradu tiho. I juče je bilo tiho, pre su bile borbe i eksplozije“.

12.40 – Francuska preporučila svojim državljanima da napuste Rusiju

Francuska je preporučila svojim državljanima čije prisustvo nije neophodno u Rusiji, da napuste tu zemlju, posle ruske invazije na Ukrajinu i zatvaranja vazdušnog prostora između Rusije i Evropske unije.

„U kontekstu koji je nastao invazijom Rusije na Ukrajinu i primenom međunarodnih sankcija uvedenih Rusiji, potrebno je pokazati povećanu budnost“, navodi se na sajtu francuskog Ministarstva spoljnih poslova.

12.38 – Reporterka N1 opisala kako je izgledao proces evakuacije iz Kijeva

Reporterka N1 Ana Mlinarić bila je u prvim danima rata u Kijevu, glavnom gradu Ukrajine.

Stigla je tamo neposredno pre napada Rusa na Ukrajinu. U program se uključivala iz skloništa, podzemne železnice…

Kako je sve izgledalo, pročitajte u posebnoj vesti.

12.31 – Francuska zaplenila jahtu sankcionisanog ruskog oligarha

Francuske vlasti zaplenile su jahtu Igora Sehina, izvršnog direktora ruske državne kompanije Rosnjeft, navodi se u saopštenju francuskog Ministarstva finansija, prenosi CNN.

12.18 – Fon der Lajen: Dodatni koraci protiv Rusije ako se situacija pogorša

EU će preduzeti dodatne korake protiv Rusije ako se pogorša situacija u Ukrajini, izjavila je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Ona je dodala da se EU priprema i za slučaj odgovora Rusije, uključujući proširenje i diverzifikaciju energetskih izvora.

Fon der Lajen je nakon sastanka sa rumunskim predsednikom Klausom Joanisom rekla da je potrebno biti nezavisan od ruskog gasa, nafte i uglja.

12.12 – Peskov žali zbog ruskih vojnih gubitaka

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izrazio je „veliko žaljenje“ zbog ruskih vojnih gubitaka tokom invazije Ukrajine.

„Prirodno, svi izražavamo saučešće porodicama i prijateljima, onima koji su izgubili svoje muževe i decu. Naravno, ovo je velika tragedija za sve nas“, rekao je Peskov.

„U isto vreme, divimo se herojstvu vojske. Njihova dela hrabrosti će, naravno, ući u istoriju kao podvig u borbi protiv nacista i ispunjenje ovog važnog zadatka“, kaže on.

Pominjanje nacista je deo propagande ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je, bez osnova i netačno, navodi CNN, nazvao invaziju Ukrajine kao kampanju „denacifikacije“.

12.08 – Proglas istoričara iz regiona protiv falsifikovanja istorije u vezi sa Ukrajinom

Istoričarke i istoričari iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, Slovenije i Srbije, potpisnici Deklaracije #Odbranimo istoriju, proglasom su osudili falsifikovanje istorije, njenu zloupotrebu i korišćenje selektivne istorijske argumentacije da bi se opravdala ratna politika i agresija prema suverenoj i međunarodno priznatoj državi Ukrajini.

12.03 – Kina negira da je tražila Rusiji da sačeka sa invazijom dok prođu ZOI

Kina je odbacila izveštaj zapadnih obaveštajnih službi u kome se navodi da je tražila Rusiji da čeka da prođu Zimske olimpijske igre da napadne Ukrajinu, prenosi CNN.

12.02 – Lavrov: Treći svetski rat može biti samo „nuklearni“

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je izjavio da bi Treći svetski rat mogao biti samo „nuklearni rat“, prenosi BBC.

Lavrov je na konferenciji za novinare u Moskvi podsetio da je američki predsednik Džo Bajden rekao da je jedina alternativa sankcijama Treći svetski rat, a Lavrov kaže da bi on mogao biti samo „nuklearni rat“, piše BBC.

11.45 – Ljubimci izbeglice

Milion izbeglica pobeglo je iz Ukrajine u susedne zemlje od početka ruskog napada pre nedelju dana, izjavio je visoki poverenik UN za izbeglice Filipo Grandi. Sa ljudima koji su pobegli iz Ukrajine su i mnogi kućni ljubimci, koje vlasnici nisu želeli da ostave za sobom.

Saznajte više u našoj Foto galeriji.

11.42 – Gradsko veće Marijupolja: Nemamo svetla, vode, ni grejanja

Vlasti u Marijupolju su optužile Rusiju da je namerno napala civilnu infrastrukturu tog grada da bi pritisla njegovu populaciju, prenosi BBC.

„Nemao svetla, vode, ni grejanja ponovo. Razbijaju zalihe hrane, stavljaju nas u blokadu, kao u starom Lenjingradu“, reklo je veće u izjavi.

Marijupolj, strateška luka u Azovskom moru, još je u ukrajinskim rukama, iako ga okružuju ruske i proruske snage. Rusko Ministarstvo odbrane upozorilo je civile da evakuišu grad „zelenim koridorom“.

Ali, gradonačelnik Marijupolja kaže da je to nemoguće. „Ne možemo ni da pomerimo ranjene sa ulica, stanova, jer granatiranje ne prestaje“, rekao je.

11.40 – Ambasadorka Švedske zabrinuta zbog deziformacija u srpskim medijima

Pošto smo u sred rata na našem kontinentu, nešto što smo mislili da je nemoguće samo pre nekoliko nedelje, svedočimo vojnoj agresiji nuklerane sile koja odbija da prizna teritorijalni integritet suverenoj zemlji i veoma smo zabrinuti zbog dezinformacija koje se šire u srpskim medijima, istakla je ambasadorka Švedske Anika Ben David.

11.35 – I Mercedes se pridružio sankcijama Rusiji

Raste broj nemačkih preduzeća, uključujući i najveće, koje zbog napada Rusije na Ukrajinu seku saradnju sa ruskim partnerima.

Sada se konkurentima BMW i Poršeu, pridružio i Mercedes.

11.34 – EU se priprema za dolazak miliona izbeglica

Evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson izjavila je danas da zbog napada Rusije na Ukrajinu Evropska unija mora biti sprema za dolazak miliona izbeglica.

Plan EU je da izbeglice dobiju privremene dozvole boravka, uz pravo na obrazovanje i zapošljavanje.

Evropska komisija je obećala najmanje 500 miliona evra za humanitarnu pomoć izbeglicama, navodi AP.

11.31 – Češka vlada proglasila vanredno stanje, očekuje se veliki priliv ukrajinskih izbeglica

Češka vlada proglasila je vanredno stanje od petka u očekivanju velikog priliva ukrajinskih izbeglica koje beže od ruske invazije, prenosi CNN.

„Uvodimo vanredno stanje zbog čisto tehničkih razloga, da bismo mogli da se izborimo sa prilivom izbeglica“, rekao je česki premijer Petr Fijala.

Dodao je da to „neće uticati na češke građane“.

Vanredno stanje trebalo bi da traje 30 dana, ali može da bude produženo ako je neophodno.

11.29 – Stahovski: Imam pušku i spreman sam da je upotrebim

Ukrajinski teniser Sergej Stahovski rekao je da se vratio u svoju zemlju da se bori protiv ruske invazije.

Govoreći za Radio 5 Live, rekao je da nema iskustva u borbama, ali da želi da „brani šta je njegovo, svoju zemlju“, prenosi BBC.

„Putin je olakšao Ukrajincima da se pridruže vojnim rezervistima, jer je odlučio da Ukrajina nikad nije postojala“, rekao je on, dodajući da „ima pušku i spreman je da je upotrebi“.

"I have a gun and I am prepared to use it."

Ukrainian tennis player, Sergiy Stakhovsky (@Stako_tennis), told @RachelBurden why he went from the Australian Open to Kyiv to fight the Russian invasion.

Listen now on @BBCSounds.

— BBC Radio 5 Live (@bbc5live) March 3, 2022

11.27 – Eksplozije iznenadile reportera koji se javljao u program uživo iz Kijeva

Više jakih eksplozija potreslo je Kijev tokom noći, a zabeležila ih je i ekipa CBS Newsa na samom kraju javljanja iz glavnog grada Ukrajine.

Reporter je bio vidno zatečen eksplozijama, koje je uporedio sa munjama.

Snimak uključenja možete pogledati u posebnoj vesti.

11.21 – Vlasti Harkova kažu da su 34 civila nastradala u sredu

U ruskim napadima na region Harkova stradala su 34 civila, a 285 je ranjeno, za 24 sata, do četvrtka ujutru, prema rečima hitnih službi.

„Neprijatelj je nastavio da napada stambene četvrti i čitava naselja svojim bombama i granatama“, navodi se u saopštenju ukrajinske hitne službe.

11.20 – UN: U Ukrajini dosad stradalo 227 civila

Visoki komesarijat UN za ljudska prava (OHCHR) saopštio je da je u Ukrajini 227 civila stradalo, a 525 je povrđeno od početka ruske invazije.

OHCHR veruje da su stvarne brojke znatno veće, jer je su najnovijim bilansom ubuhvaćene samo potvđene civilne žrtve.

11.17 – U Švedskoj i Finskoj raste podrška ulasku u NATO

U Švedskoj i Finskoj, koje su vojno neutralne države, je u vreme ruske invazije na Ukrajinu, značajno porasla podrška ulasku u NATO.

11.10 – Rakete za ukrajinsku vojsku

Transportni avion “Herkules C130” sa oko 2.000 antitenkovskih raketa za ukrajinsku vojsku poleteo je danas iz Norveške.
Rakete su poslate u treću zemlju, pre nego što budu prebačene u Ukrajinu, javlja AP.

Danas je i nemačko Ministarstvo privrede odobrilo slanje u Ukrajinu 2.700 protivavionskih projektila. Tvrdi se da se radi o sovjetskim raketama “Strela”, koje su ostale u zalihama nekadašnje vojske Istočne Nemačke.

11.08 – Ruski konvoj u zastoju

Britansko ministarstvo odbrane saopštilo je danas da je ruski vojni konvoj koji se kreće ka Kijevu „malo napredovao“ u poslednja tri dana i da je i dalje udaljen više od 30 kilometara od centra grada.

Konvoj je u zastoju zbog ukrajinskog otpora i mehaničkih kvarova, saopštilo je ministarstvo na dnevnom brifingu obaveštajnih službi.

11.04  – Pregovori počinju u 13h

Vladimir Medinski, šef ruske pregovaračke delegacije, saopštio je da će pregovori da će pregovri početi u 13 časova po centralnoevropskom vremenu, prenosi Komersant.

10.58 – Produbljuje se jaz u Rusiji, sve više oligarha diže glas protiv rata

Dok Evropa i SAD pojačavaju sankcije eliti ruskih oligarha, neki ultrabogataši u krugovima oko Vladimira Putina počeli su da govore protiv invazije na Ukrajinu, prenosi Radio slobodna Evropa pisanje svetskih medija koji ocenjuju da neslaganje bogatih biznismena signalizira produbljivanje jaza u Rusiji.

10.56 – Gosti N1: U našem mentalitetu ideja „klaćenja“, neutralni smo na ruskoj strani

Politički analitičar Mirko Dautović rekao je za N1 da ga nije iznenadila odluka Srbije da podrži rezoluciju Ujedinjenih nacija, jer su pritici bili preveliki.

„Bilo je napeto, Srbija se odlučila. Sve vreme smo hodali po paukovoj niti, mislim da je Srbija uspešno hodala, ali je morala da stane na stranu Zapada, mislim da ćemo nastaviti da hodamo po stazi neutralnosti“, rekao je on.

Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić kaže da nije posebno iznenađen što je Srbija glasala za Rezoluciju, jer je Vučić priznao količinu i jačinu pritisaka sa kojima je suočen.

10.41 – N1 na poljsko-ukrajinskoj granici: Najviše prelaze žene i deca

Reporterka N1 Tina Jelin Dizdar nalazi se na graničnom prelazu Medika, na granici Poljske i Ukrajine.

Najviše su, kaže, žene i deca ti koji prelaze, a mnogo je onih koji prelaze i peške.

10.39 – Sankcije i za mačke iz Rusije

Međunarodna federacija uzgajivača mačaka (Federation Internationale Feline – FIFe) odlučila je da zbog situacije u Ukrajini zabrani učešće mačkama iz Rusije na međunarodnim takmičenjima.

10.33 – Mađarska neće uložiti veto na sankcije EU protiv Rusije

Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je da njegova zemlja neće uložiti veto na sankcije Evropske unije protiv Moskve, jer Budimpešta osuđuje napad Rusije na Ukrajinu.

“Nećemo blokirati EU u uvođenju sankcija protiv Rusije. Jedinstvo EU je sada najvažnije”, rekao je Orban.

10.09 – Radio stanica Eho Moskve biće likvidirana

Savet direktora Gasprom medija, koji je vlasnik radio stanice Eho moskva, većinskim glasanjem doneo je odluku o likvidaciji ovog radija, saopštio je glavni urednik radija Aleksej Venediktov.

Podsetimo, ruske vlasti prethodno su blokirale radio Eho Moskva, tvrdeći da je „svesno objavljivala pogrešne informacije o aktivnostima ruskog vojnog osoblja“.

9.59 – Rusija ne menja stav o Kosovu, niti traži da Srbija prizna DNR i LNR

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko izjavio je da se odnos njegova države po pitanju Kosova neće menjati bez obzira što je Moskva priznala suverenitet Donjecka i Luganska i da neće tražiti od Srbije da to učini.

09.40 – Milivojević: Rezolucija UN može biti diplomatski opasna za Srbiju

Politikolog Cvijetin Milivojević ocenio je da glasanje Srbije u Generalnoj skupštini UN za rezoluciju kojom se izražava žaljenje zbog agresije Rusije na Ukrajinu, može biti diplomatski opasno za Beograd, ukoliko je, kako je rekao, strateški pravac naše zemlje i dalje ulazak u Evropsku uniji sa Kosovom u svom sastavu.

09.36 – Šta Putin zapravo želi?

Pročitajte analizu BBC-a o tome zašto je Rusija napala Ukrajinu.

09.14 – Zelenski: Razbili smo neprijateljske planove

Mi smo narod koji je razbio neprijateljske planove u sedam dana, rekao je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski u video obraćanju.

09.07 – Bocan Harčenko: Krokodilske suze Borela

Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko napisao je da visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Žozep Borel „lije krokodilske suze“ nad događajima u Ukrajini.

08.41 – Sportisti iz Rusije i Belorusije ne mogu na Zimske paraolimpijske igre

Sportisti iz Rusije i Belorusije neće moći da se takmiče na Zimskim paraolimpijskim igrama 2022. u Pekingu, saopštio je Međunarodni paraolimpijski komitet.

08.25 – Članica OEBS-a poginula u Harkovu

Ukrajinska članica misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) poginula je tokom ruskog bombardovanja Harkova, saopštila je ta organizacija.

„Marina Fenina, lokalna članica Specijalne posmatračke misije OEBS-a u Ukrajini poginula je u bombardovanju Harkova u utorak, 1. marta, prilikom nabavke namirnica za svoju porodicu u gradu koji je postao ratna zona“, navodi se u saopštenju.

Organizacija, koja je nedavno naložila odlazak svoje posmatračke misije zbog sukoba, osudila je intenzivno bombardovanje gradova u kojima stradaju civili i pozvala Rusiju da prekine sukob i „uključi se u smislen dijalog“.

07.52 – Snažne eksplozije u Kijevu

Najmanje četiri velike eksplozije oko 3 časa po lokalnom vremenu obasjale su nebo u Kijevu, javlja BBC.

Nejasno je šta su bile mete napada, niti da li je bilo povređenih i poginulih.

07.35 – Međunarodni krivični sud: Istraga o mogućim ratnim zločinima

Tužilac Međunarodnog krivičnog suda (ICC) objavio je u sredu uveče da je otvorio istragu o mogućim ratnim zločinima u Ukrajini, nakon što je zatražilo niz država članica suda.

07.26 – SAD: Rusija blokira nezavisne medije

SAD su optužile Rusiju da je pokrenula „potpuni rat protiv slobode medija i istine“ blokiranjem nezavisnih novinskih kuća i sprečavanjem Rusa da čuju vesti o invaziji na Ukrajinu.

„Ruska vlada takođe guši platforme Tvitter, Fejsbuk i Instagram na koje se desetine miliona građana Rusije oslanjaju za pristup nezavisnim informacijama i mišljenjima“, stoji u saopštenju Stejt departmenta.

Rusi su takođe koristili društvene mreže za povezivanje jednih s drugima i spoljnim svetom, dodaje se.

07.21 – Ruske snage zauzele Herson

Šef regionalne administracije Genadij Lahuta pozvao je stanovnike da ostanu u kućama, ukazujući da su „ruski okupatori u svim delovima grada i da su veoma opasni“.

Gradonačelnik Hersona, grada od 290.000 stanovnika, Igor Kolihajev izjavio je da je razgovarao sa „naoružanim gostima“ u zgradi administracije Hersona, aludirajući na ruske vojnike.

„Nismo imali oružje i nismo bili agresivni. Pokazali smo da radimo na obezbeđivanju grada i pokušavamo da se nosimo sa posledicama invazije“, naveo je gradonačelnik na Fejsbuku i dodao da ruskim vojnicima nije ništa obećao već da je samo tražio da ne pucaju u ljude.

Ruska vojska saopštila je u sredu ujutru da je zauzela Herson, koji se nalazi kod poluostrva Krim koji je 2014. pripojen Moskvi. Taj lučki grad i njegova predgrađa pretrpeli su intenzivno bombardovanje.

Ruska vojska je ranije zauzela luku Berdijansk i trenutno se vode borbe oko Marijupolja.

07.07 – UN: Milion izbeglica

Milion ljudi pobeglo je iz Ukrajine u susedne zemlje od početka ruskog napada na tu zemlju pre nedelju dana, izjavio je u četvrtak visoki poverenik UN-a za izbeglice Filipo Grandi.

In just seven days we have witnessed the exodus of one million refugees from Ukraine to neighbouring countries.

For many millions more, inside Ukraine, it’s time for guns to fall silent, so that life-saving humanitarian assistance can be provided.

— Filippo Grandi (@FilippoGrandi) March 2, 2022

07.05 – Nemačka zaplenila jahtu ruskog milijardera

Nemačke vlasti zaplenile su gotovo 600 miliona dolara vrednu luksuznu jahtu ruskog oligarha Ališera Usmanova zbog sankcija koje su mu uvele zapadne zemlje nakon ruske invazije na Ukrajinu, objavio je Forbs pozivajući se na bliske izvore.