Кada je novoizabrani pontifik u četvrtak izašao na balkon sa pogledom na Trg Svetog Petra, šokirao je svet. U javnosti je već uveliko bilo prihvaćeno da konklava nikada ne bi izabrala Amerikanca, podseća CNN.

Sjedinjene Države su često smatrane previše moćnim – vojno, diplomatski, kada je u pitanju globalna zabava, pa čak i kultura – da bi neko iz SAD mogao da još i kontroliše jedno od najuticajnijih mesta moralnog autoriteta na svetu: Rimokatoličku crkvu i njeno stado, koje je trenutno tri puta veće od stanovništva SAD.

Ipak, u četvrtak je bivši kardinal Robert Prevost, koga njegovi prijatelji poznaju kao Boba, izveo podvig za koji su mnogi američki vernici mislili da nikada neće doživeti.

Širom zemlje njegovog rođenja javio se osećaj ponosa, ali i zbunjenosti, piše CNN.

Ovo nije prvenstveno američka priča, iako bi mogla da promeni naciju.

Ali stotine miliona vernika širom sveta neće toliko mariti što je ovo neviđen trenutak u istoriji SAD. Za njih, Lav XIV je Sveti Otac, koji drži ključeve Carstva nebeskog kao Hristov namesnik.

Pa ipak, baš u ovom trenutku, postoji fascinantno pitanje: Zašto su kardinali izabrali Amerikanca?

Samo birači unutar Sikstinske kapele u potpunosti razumeju dinamiku koja je dovela do toga da Lav XIV nasledi pokojnog papu Franju drugog dana konklave.

Ali čini se izvanrednom slučajnošću da je prvi američki papa stigao baš u trenutku kada Sjedinjene Države, pod svojim novim predsednikom Donaldom Trampom u drugom mandatu, okreću naglavačke mnoge saveze, pa čak i domaće vrednosti, zbog kojih su dugo posmatrane kao najmoćnija nacija na svetu.

Da li su kardinali mogli implicitno da tvrde da postoji drugi američki put, pita se CNN?

Tu lična istorija novog pape može ponuditi trag.

Prevost je decenijama bio misionar. Proveo je 20 godina u Peruu, gde je naturalizovani državljanin i služio je kao biskup.

On govori više jezika i nije pomenuo svoje američko poreklo u svom prvom javnom nastupu kao papa.

Nije govorio na svom maternjem engleskom, umesto toga obrativši se na italijanskom i španskom i poslavši pozdrav svojoj „dragoj dijecezi Čiklajo, u Peruu“.

Bilo je kao da je novi papa dovoljno odvojen od zemlje svog rođenja, da nije bilo načina da se doživi kao instrument ili podrška njene politike ili autoriteta, primećuje CNN.

Za novo doba – u kojem rastu nacionalizam; geopolitičko kredo jakih država koje vrebaju slabe; i autoritarizam – kardinali su izabrali papu rođenog u zemlji gde su te promene najočiglednije.

Usred rastućeg besa u zemljama Globalnog Juga zbog ekonomskih razlika, i sa neprijateljstvom desnice prema masovnim migracijama koje dostižu vrhunac u SAD, Rimokatolička crkva ponovo ima vođu koji je živeo svoj zavet siromaštva među marginalizovanima u Latinskoj Americi, odakle potiču mnogi migranti u SAD.

U vreme kada američka administracija smanjuje pomoć bolesnima, na primer kroz gašenje programa USAID-a u Africi, novi poglavar Rimokatoličke crkve je služenje siromašnima učinio svojim pozivom.

Bilo bi površno tvrditi da je Lavov izbor ukor trampizma, ističe CNN.

Pa ipak, takođe je nemoguće ignorisati da je Rimokatolička crkva savladala tehnike visoke politike vekovima pre nego što su Sjedinjene Države stekle nezavisnost.

Dva Amerikanca na pozicijama velike globalne sile

Кakve god da su bile motivacije onih koji su izabrali papu Lava, događaji u Vatikanu u četvrtak stvorili su fascinantnu situaciju.

Sada će dva Amerikanca imati ogromnu moć na svetskoj sceni - jedan politički, a drugi duhovno - i implicitna poređenja i potencijalna neslaganja između Trampa i pape Lava biće nemoguće ignorisati.

Ako je papstvo pokojnog pape Franje ikakav vodič, verovatno je da će i ona rasti.

Ovo će dodatno intenzivirati debatu o američkom identitetu i vrednostima, koja već besni unutar i van ove zemlje. To može izazvati nova razmišljanja o tome šta Amerikanci predstavljaju i globalnoj ulozi Amerike.

„Ja sam Amerikanac, volim Ameriku, volim vrednosti za koje se zalažemo“, rekao je prepodobni Robert Hejgan, prijatelj pape Lava, opisujući ga kao čoveka punog misaone dubine, snage i spokoja.

U intervjuu za CNN dodao je da Amerikanci ponekad nisu savršeni i da je percepcija o njima zaslužena.

"Ali mislim da u Lavu XIV zaista imamo ono najbolje za šta se Amerika zalaže. Za mir. Za pravdu. Da svako ima svoju ulogu; da bi trebalo da postoje mogućnosti za sve", dodao je.

Dok Amerikanci možda traže razloge zašto je izabran neko od njih, postoje mnoge druge mogućnosti.

Njegova nacionalnost možda i nije bila toliko bitna.

Novi papa je postao moćna figura u Rimokatoličkoj crkvi tokom papstva Franje, kada je prešao na ključnu poziciju u Vatikanu - on je savetovao papu koje kardinale da izabere.

Njegov izbor je implicitna izjava kardinalskog kolegijuma da će se glavne brige pape Franje - a to su briga za siromašne i relativno progresivne doktrinarne teme - biti sačuvane.

Biskup Robert Baron iz Minesote, koji takođe poznaje novog papu, rekao je za CNN da je bio „šokiran“ ishodom izbora.

"Dan pre konklave sam govorio novinarima... nikada neće izabrati američkog papu.,, Amerika upravlja svetom politički, ekonomski, mnogo popularne kulture, neće dozvoliti Amerikancu da vodi Crkvu. Pa, pogrešio sam", rekao je Baron.

Ali na pitanje da li su kardinali odlučili da daju izjavu o Americi dok se zemlja udaljava od nekih svojih globalnih odnosa, Baron je odgovorio:

"Zaista mislim da su izabrali čoveka. Mislim da su prepoznali ovog čoveka kao jedinstveno kvalifikovanog... on ima međunarodno iskustvo, da, Amerikanac je, ali je radio u Latinskoj Americi, bio je ovde nekoliko godina, tečno govori italijanski i poznaje Кuriju. Кada sve to spojite, kažete: 'Pa, evo veoma kvalifikovanog čoveka'", ocenio je Baron.

Političke debate oko Lava već besne u SAD

Ipak, u polarizovanoj Americi i izbor pape mogao bi biti povod za podele, piše CNN.

Pojedini glasovi iz MAGA pokreta još su sinoć izrazili nezadovoljstvo. Mnogi konzervativci nadali su se papi koji će odustati od pojedinih stavova pape Franje - npr. njegovom viđenju klimatskih promena.

Pokojni papa je takođe oštro osuđivao politiku masovne deportacije Trampove administracije i upozorio da će one lišiti migrante njihovog dostojanstva.

Čini se da je Franja direktno ciljao na potpredsednika Džej Di Vensa, koji je pre nekoliko godina prešao u katoličanstvo, zbog njegove odbrane programa iz teoloških razloga.

S obzirom na Lavovu bliskost sa papom Franjom, već postoje očekivanja da bi mogao imati slične stavove, iako bi mogao biti manje oštar u njihovom izražavanju na početku svog papstva.

Na X nalogu pod imenom Robert Prevost ranije su podeljeni tekstovi u kojima su kritikovani Tramp i Vens zbog imigracione politike. CNN nije uspeo da nezavisno potvrdi da li je ovaj nalog povezana za novoizabranim papom.

Tramp je bio ljubazan kada je u četvrtak saznao za Lavov izbor, rekavši novinarima u Beloj kući da je „imati papu iz Amerike velika čast“.

Sa druge strane, pojedini liberali će sigurno videti njegov izbor i odluku Rimokatoličke crkve da se drži dalje od konzervativnijih kandidata kao ukor Trampovoj polici.

Ipak, podseća CNN, pitanja i podele koje zaokupljaju Rimokatoličku crkvu nisu nužno iste kao i one koje zaokupljaju američku politiku.

Franja je govorio o nužnosti prihvatanja katolika koji su LGBT, ali je odbacio rukopolaganje žena na mesto sveštenika. On je oštro kritikovao Kamalu Haris zbog promovisanja abortusa, rekavši da je i ona, kao Tramp, protiv života, jer podržava ubijanje beba.

Ti raskoli, u vreme duboke političke anksioznosti — kao i besnih ratova u Gazi i Ukrajini, i novih sukoba u Južnoj Aziji — pozadina su novog papstva koje će početi usred zastrašujućih globalnih kriza.

O njima je možda mislio Lav, kada se u svom prvom govoru kao poglavar Rimokatoličke crkve, zakleo da će služiti Hristu kao mostu koji spaja čovečanstvo.

„Mir svima vama“, rekao je.

I to su prve reči koje je ikada izgovorio američki papa.