Pentagon je u četvrtak izvestio da nadzire kineski špijunski balon koji leti iznad Sjedinjenih Država. Zbog tog slučaja, američki državni sekretar Entoni Blinken odložio je veoma važnu diplomatsku posetu Kini.
Možda špijunski balon ne izaziva istu fascinaciju kao drugi špijunski trikovi poput kamere skrivene u dugmićima ili otrovne pilule u zubu, ali oni se koriste već vekovima, a stručnjaci kažu da će u budućnosti postati sve češći.
Šta se dogodilo iznad SAD?
Američki zvaničnici su izjavili da se sumnja kako već nekoliko dana iznad SAD-a leti kineski špijunski balon. Borbeni avioni u stanju su pripravnosti, ali vojni zvaničnici savetovali su predsedniku Bajdenu da ne ruši balon jer bi krhotine mogle predstavljati pretnju za bezbednost, a Bajden je savet prihvatio, rekli su zvaničnici, prenosi Guardian.
“Balon trenutno leti na visini daleko iznad visine leta komercijalnih aviona i ne predstavlja vojnu ni fizičku pretnju ljudima na tlu”, rečeno je u izjavi iz Pentagona.
U četvrtak je kanadsko ministarstvo odbrane izdalo saopštenje u kojem je rečeno da “nadziru potencijalni drugi incident”.
Šta su špijunski baloni?
Špijunski balon je deo špijunske opreme, na primer kamere, vezan na balon koji lebdi iznad nekog područja, a nose ga vetar i vazdušne struje. Oprema može uključivati radare i biti napajana solarnom energijom.
Baloni po pravilu lete na visini od 24-37 hiljada metara, daleko iznad visine leta komercijalnih aviona koji gotovo nikad ne lete na visinama iznad 12.000 metara.
Zašto špijunski baloni, a ne sateliti?
“U poslednjih nekoliko dekada, u modi su bili sateliti. Oni su bili odgovor”, kaže Džon Blaksland, profesor međunarodne bezbednosti na Australijskom nacionalnom univerzitetu. Ali, sada kad nastaju laseri ili kinetičko oružje koje može uništiti satelite, ponovno se vraća interes za balone. Oni ne nude jednak nivo konstantnog nadgledanja kao sateliti, ali lakše ih je povratiti i jeftinije lansirati. Kako biste u svemir poslali satelit, treba vam lanser satelita – oprema koja košta stotine miliona dolara.
Baloni takođe mogu da skeniraju više teritorija s niže visine, a mogu i sprovesti više vremena nad određenim područjem jer se kreću sporije od satelita, piše u izveštaju američkih vazduhoplovnih snaga iz 2009.
Kada su prvi put korišćeni?
Špijunski baloni prvi put su upotrebljeni 1860-ih godina tokom američkog građanskog rata. Vojnici Unije su u balonima s dvogledima pokušali da prikupe podatke o aktivnostima trupa Konfederacije. Natrag su slali signale Morzeovim kodom ili “komadom papira omotanim oko kamena,” kaže Blakslan.
POVEZANE VESTI
SAD su tu ideju ponovo oživele poslednjih godina, ali balone su koristili samo na američkoj teritoriji.
“Morate dobiti dopuštenje ako ćete ih koristiti iznad tuđe atmosfere”, kaže Blaksland. “Ako ćete to pokušati bez dozvole, možete očekivati da reakcije neće biti dobre”, dodaje.
Iz Pentagona je u kratkoj izjavi u petak rečeno: “Slične aktivnosti primećene su u nekoliko navrata u poslednjih nekoliko godina.”
Kreg Singlton, stručnjak za Kinu u Udruženju za odbranu demokratije, u izjavi za Rojters je izjavio da su takve balone masovno koristili i SAD i Sovjetski Savez tokom Hladnog rata, budući da se radilo o relativno jeftinoj metodi prikupljanja obaveštajnih podataka.
Zašto Kina ovo radi?
Blaksland veruje da je malo verovatno da Kinezi nisu očekivali da će biti uhvaćeni: To je verovatno bio i cilj, a računali su na dva ishoda. Prvi razlog za lansiranje balona, veruje, bio je da se nanese sramota SAD-u, a ako bi balon usput prikupio i neke podatke, to bi bila pozitivna stvar.
“Teško je zamisliti da bi mislili da neće biti uhvaćeni. Američki vazdušni prostor je pod vrlo detaljnim nadzorom: proučavaju ga američke vlasti za civilnu avijaciju, svemirske snage, vazdušne snage, meteorološke stanice. Proučava se ekstremno detaljno,” kaže on.
Drugi razlog je bio da se SAD-u da na znanje da Kina u tajnosti drži korak s američkom tehnologijom i replicira je.
“Kineske bezbednosne agencije fantastične su u kopiranju tuđeg ponašanja. Vrlo, vrlo su dobri u identifikovanju koja tehnologija se koristi i repliciranju iste,” kaže Blaksland.
Ideja je da “sve što radite vi, mi možemo još i bolje”, a ovo je samo “vrh sante leda,” dodaje on. Kinesko špijuniranje odvija se na industrijskom nivou, a malene količine podataka prikupljaju se i šalju na bezbroj načina. Zajedno otkrivaju detaljne slike.
Analitičar za bezbednost iz Singapura Aleksander Nil za Rojters je izjavio da balon verovatno ima ograničenu vrednost u poređenju s drugim elementima koje kineska vojska ima na raspolaganju, iako je definitivno izazvao potres u odnosima Kine i SAD-a.
“Kina ima čitav arsenal špijunskih i vojnih satelita koji su mnogo važniji i efikasniji po pitanju nadziranja SAD-a, tako da verujem da je realno utvrditi da ovime nisu prikupili neku ogromnu količinu podataka,” kaže Nil.
Šta očekivati u budućnosti?
“Kada gledate kakvu sve tehnologiju možete zavezati na balon, granice ne postoje,” kaže Blaksland.
“Čitava poenta je visina. Stratezi i vojni analitičari govore o uspostavi dominacije na visini. Danas je to svemir. Svemir je danas toliko zagušen i ranjiv, da je taj domen, domen više atmosfere, dobio potpuno novo značenje za međunarodni nadzor i špijunažu. Mislili smo da su ta vremena prošla, a ona su se vratila i sad su u centru pažnje”, zaključuje.
