Savet Evrope – institucija koja se često pogrešno razume kao deo EU

Svet 25. maj 202416:33 3 komentara
Shutterstock/MDart10

Savet Evrope je institucija koja se često pogrešno razume kao deo Evropske unije i njenih institucija. Razlozi su različiti - oba imena sadrže naziv “Evropa” i izazivaju osećaj panevropskih organizacija. Jedan od razloga je i što Savet Evrope i Evropska unija imaju fokus na Evropu tj. bave se evropskim pitanjima, iako se njihovi ciljevi i strukture znatno razlikuju. Takođe, države članice Evropske unije su članice Saveta Evrope. Ovo može stvoriti utisak da su isti entitet.

Šta je zapravo Savet Evrope i kako je nastao?

“Nek nastane Evropa!”

Sve počinje sa Vinstonom Čerčilom, ratnim premijerom Ujedinjenog Kraljevstva i njegovim govorom “Nek nastane Evropa (Let Europe arise)!” održanim na Univerzitetu u Cirihu u septembru 1946. godine. Čerčil je tada rekao: “Moramo izgraditi Ujedinjene države Evrope… Prvi praktični korak biće formiranje Saveta Evrope… Kažem vama: Nek nastane Evropa!”. 

On je bio zagovornik stvaranja ujedinjene Evrope, u cilju sprečavanja daljih konflikata. Čerčil je predložio stvaranje „neke vrste Sjedinjenih Evropskih Država“ sa zajedničkim parlamentom i ekonomskom saradnjom. Zamišljao je da ona funkcioniše pod okriljem novoformiranih Ujedinjenih nacija. Čerčilov govor se smatra prekretnicom u istoriji evropskih integracija.

O budućoj strukturi Saveta Evrope prvi put se raspravljalo 1948. godine na Evropskom kongresu u Hagu. O strukturi organizacije postojale su dve škole misli: dok su neki favorizovali klasičnu međunarodnu organizaciju sa predstavnicima vlada, drugi su preferirali politički forum sa parlamentarnim predstavnicima. Oba pristupa su na kraju spojena kroz formiranje Komiteta ministara (gde su vlade zastupljene) i Savetodavne skupštine (gde su zastupljeni parlamenti), dva glavna tela pomenuta u Statutu Saveta Европе.

Nastanak SE i najveći doprinos – Evropska konvencija o ljudskim pravima

Savet Evrope končano nastaje kao institucija 1949. Londonskim sporazumom, koju su osnovale Belgija, Danska, Francuska, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Norveška, Švedska i Ujedinjeno Kraljevstvo. Statutom SE kao ključne vrednosti određene su demokratija, ljudska prava i vladavina prava. 

Jedan od najznačajnijih dokumenata u borbi za ljudska prava nastaje upravo u okviru Saveta Evrope – Evropska konvencija o ljudskim pravima.  Od samog početka, Evropska konvencija je imala mehanizam sprovođenja – međunarodni Sud – koji je trebalo da presudi o navodnim kršenjima njenih članova i da vlade pozovu na odgovornost, što je dramatičan napredak za međunarodno pravosuđe. Danas je to Evropski sud za ljudska prava, nastao 1959. godine. 

Evropska zastava i simbolika iza 12 zvezdica

Jedan od razloga zašto se SE povezuje sa EU jeste i evropska zastava – 12 žutih zvezda u krugu, oko plave pozadine. Zašto 12?

Dvanaest zvezda simboliše savršenstvo i potpunost, podsećajući na apostole, Jakovljeve sinove, Herkulove zadatke, mesece u godini i slično.

“Vidim ovih 12 zvezda kao podsetnik da svet može postati bolje mesto ako, s vremena na vreme, imamo hrabrost da pogledamo u zvezde”, rekao je 1990. godine tadašnji predsednik Čehoslovačke Vaclav Havel. 

varhe
Maxim Studio/Shutterstock

Savet Evrope kreirao je zastavu 1955. godine, a usvojena je od strane Evropskog parlamenta 1983. godine, a onda i od svih institucija EU. Postoji i veliki broj predloga zastava pre zvanično usvojene, koje možete pogledati klikom na ovaj link

Komitet ministara 1964. godine donosi odluku da 5. maj, godišnjica osnivanja Saveta Evrope, bude slavljen kao Dan Evrope.

Betovenova “Oda radosti” 1972. godine zvanično postaje evropska himna, 1972. godine.

Ukidanje smrtne kazne postaje uslov za članstvo

Za 75. godina Savet Evrope uspeo je da različitim akcijama održi mir i poveća kvalitet života ljudi: radi na očuvanju ekonomskih i socijalnih prava građana, uspastavio je Evropsku farmakopeju u cilju kontrole kvaliteta lekova, obezbedio donošenje internacionalnog ugovora u svrhu očuvanja životne sredine, obezbedio je institucije koje će raditi na suzbijanju upotrebe droga i drgovini droga. 

Takođe, pionir je u zaštiti privatnosti podataka, donošenjem Konvencije za zaštitu individua, u vezi sa Obradom ličnih podataka. SE je i otvorio Protokol br. 6 ECHR, koji je doveo do ukidanja smrtne kazne i čineći ga uslovom za članstvo. 

Pročitajte još:

Od osnivanja se bori protiv diskrimacije, korupcije, zločina i za prava manjinskih grupa, žena i dece. 

U SE se dešavalo da zemlje članice prestanu da budu deo ove organizije, kao što je Grčka napustila Savet 1969, zbog vojnog puča. Ipak, nikada se nije dešavalo da zemlja bude izbačena iz članstva – sve do 2022. godine, kada SE čini presedan i izbacuje Rusiju iz članstva zbog agresije na Ukrajinu.

Ruski napad na Ukrajinu je rezultirao u organizovanju 4. Samita SE pod nazivom “Ujedinjeni oko naših vrednosti” na kojem je doneta Rejkjaviška deklaracija u kojoj se navodi: “Iskazujemo potpunu podršku Ukrajini i njenom narodu. Stajaćemo uz Ukrajinu koliko god bude potrebno. Bez odgovornosti, neće biti trajnog mira…”.

EU VS SE 

Savet Evrope je zvanični posmatrač Ujedinjenih nacija i nije pod kontrolom Evropske unije. Pored razloga prethodno navedenih, od EU se razlikuje i po članstvu, strukturi i što je najvažnije, po fokusu i moći. Savet Evrope je fokusiran na promovisanje i zaštitu ljudskih prava, demokratije i vladavine prava širom Evrope, dok je EU fokusirana na ekonomsku i političku uniju država članica. Takođe, Savet Evrope uključuje, pored svih članica EU,  i države koje nisu zvanične članice i takođe je osnovni uslov za dalji nastavak evropskih integracija. 

Što se strukture tiče, SE je međunarodna organizacija sa parlamentarnom skupštinom i sudom (Evropski sud za ljudska prava) koja sprovodi Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. EU je supranacionalna organizacija sa složenim sistemom institucija, uključujući parlament, komisiju, savet i sud (Sud pravde EU). Jedan od razloga je i što je jedan od organa EU, Evropski savet, pa nedoumice nastaju zbog sličnog imena.

Na kraju, Savet Evrope ima ograničenu moć i oslanja se na moralno ubeđivanje i međunarodni pritisak, dok EU ima jaču moć sprovođenja i  može da uvede sankcije državama članicama koje prekrše njene zakone.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare