Šef iranske centralne banke podneo ostavku nakon velikih protesta u Teheranu i drugim gradovima

U centru Teherana u ulici Sadi okupile su se stotine trgovaca, kao i u kvartu Šuš kraj glavne teheranske pijace - Velikog bazara.

Trgovci su odigrali ključnu ulogu u Islamskoj revoluciji iz 1979. godine u kojoj je zbačena monarhija a na vlast došla islamska teokratija.

Zvanična novinska agencija IRNA potvrdila je da su izbili protesti, a očevici govore o sličnim okupljanjima u drugim iranskim gradovima, uključujući Ishafan, Širaz i Mašad.

Ponegde u Teheranu policija je koristila suzavac da rasprši demonstrante.

Svedoci su rekli AP-u da su trgovci zatvorili radnje i rekli drugima da urade isto. Potvrdu takvih dešavanja dala je i poluzvanična novinska agencija IRNA, koja je naznačila da su mnoge radnje prestale da rade, ali ne baš sve.

U nedelju, jedan dolar vredeo je 1,42 miliona iranskih riala. Danas je vredeo tek malo više 1,38 miliona riala.

Kad je Farzin postao guverner banke 2022. godine, dolar je vredeo 430.000 riala.

O Farzinovoj ostavci pričalo se cele prošle nedelje.

Pad vrednosti domaće valute vrši inflatorne pritiske, pa rastu cene hrane i drugih potrepština, što smanjuje realnu vrednost plata. Taj trend se može i pogoršati jer je pre par dana i gorivo poskupelo.

Prema zvaničnim iranskim podacima, inflacija u toj zemlji je u decembru iznosila 42,2 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a veća je za 1,8 odsto u odnosu na novembarsku inflaciju.

Za godinu dana hrana je poskupela 72 odsto, a lekovi 50 odsto.

Kritičari vlasti smatraju da je ovo znak da je zemlja na korak od hiperinflacije.

Strahovanja su samo pogoršana nakon najava u zvaničnim medijima da će nova iranska godina, koja počinje 21. marta, doneti veće poreze.

Zemlja je ponovo pod sankcijama Ujedinjenih nacija zbog njenog nuklearnog programa.